PRISLUŠKIVANJE: Oprostiće ti Boris što te slušao

Da Bog da mi se pojavio crni veš u mašini, i crko
mi bojler, i osušile hortenzije, ako sada, evo,
nisam doživeo prosvetljenje, i sve shvatio.
I kada su ranije pričali ono o ponavljanju istorije,
čas u obliku tragedije, čas farse, ja se uvek
smeškao, da ne ispadnem glup u društvu, a ništa
mi nije bilo jasno, šta istorija, farsa, tragedija, koji q.

Šta oće taj pisac, pesnik, marksista da kaže,
budala jedna neopevana.

A onda, tras, udari me svetlost, te sam sve povezao.

A i bilo je prosto:
Oprostiće ti Đura što te tukao.
Oprostiće ti Boris što te slušao.
Tragifarsična mućkalica. Ponavljanje. Daj šefe repete.
Pa da završimo, uzmemo blokče i olovku,
saberemo, oduzmemo, dodadomo, i vidimo šta
smo sve to imali.

Dakle, pošto ti oprosti što te malo slušao, Boris će da ti pooprašta, redom, i sledeće:
Kevi onog Panića, oprostiće sina, očas.

Đilasu će da oprosti Press, i svaku sekundu na RTS-u.

Kravi što je mazio.
Vesiću, što je bio ekstremista, i član DS.
Pajtiću, što je pričao sa Vučićem.
Vučiću, što je pričao sa svima, a pogotovo sa
Markom Čadežom, sa kojim su takođe svi pričali,
te je svima, na kraju i oprošteno. Što su slušani.
Svi.

Srbiji će da oprosti bankrot.
Novinarima, to što su sa njim pili kaficu, a on im
za to vreme uveo onaj zakon o informisanju, po
kojem je mogao da ih šalje u zatvor.
Odmah potom, oprostiće, zatvor, Kačketu i Raji
Rodiću.
Ljilji Smajl, to što je šutnuo iz Politike.
I svima koji su izgubili posao za njegovog vakta,
nekih 600 iljada njih, ima da bude oprošteno.
I svim stubovima njegove politike, takođe.
Za Vuka Jeremića nisam baš siguran, ali njemu,
evo, opraštam ja, drago mi je stvorenje.
Ni za Borka nisam siguran, ali njemu će Olja da
oprosti, šta će, jadna žena.
A Boris, da se mi njemu vratimo, oprostiće, sasvim
sigurno i Koštunici kohabitaciju.

I Olji i meni to što nam je ugasio Borbu.
I svima koje je isterao iz DS.
I raznim ljudima koje je držao u zatvoru, u
nedostatku dokaza.
I Miškoviću Milku Forcan.
I svima sve, svaku muku koju su imali u njegovo
vreme.

Dakle, mir Božji, sve oprošteno, i sada, tišina!

I nemoj da je neko čitao državne tajne, i još rekao
koga su sve slušali, i ko je to radio, i kada, kako,
zašto, i ko uopšte izmisli ta glupa novinarska
pitanja, koja nas ne treba da interesuju, kada nam
je posao da premlatimo one koji to otkriju, a ne
one koji su to radili.

Lepo je to formulisano još posle Osme sednice, na
Gradskom komitetu, kad su Buci Pavloviću
precizno predočili: Druže Buco, mi se skupili ne da
ti pričaš, nego da te osudimo.
Zna Rade Veljanovski to, pitajte ga, i danas uči
decu kako se treba baviti slobodnim novinarstvom.
Komesarski, nego šta.
Prema tome, ako je i slušao, pa šta, zanimao se
čovek.

I lupio “top secret” na svaku svoju zanimaciju, pa
ti vidi.

Proglasio je za državni interes, a znate vi valjda
šta je državni interes, svakako nije da otkrivate
nečije zanimacije.

Mislim, koga danas ima da zanima da li je nešto
bilo legalno, ili nelegalno, kada gore lepo piše –
državna tajna.
Pa pitate li one krave kako im je bilo kada ih je
mazio, nesrećnici jedni, samo što su krave
pametne, ne bi ni muknule.

Poštuju one državnu tajnu, a i nije nikakav interes
da mi znamo šta je Tadić, sa kravama, radio.
Uostalom, oprostio je i njima, rekli smo to već.
Zato, nesrećnici, šuš! Tišina. Nemoj da je neko
zucnuo.

I kada opet na dnevni red dođe lustracija, pazite
šta pričate. Može sve, svako, pogotovo ovi što
čitaju državne tajne, ali službe, Boris Tadić, svi koji
su to radili, nemoj na pamet da vam padne, a i
čuće vas neko, pa ste najebali.
A i nije to državni interes, nabijem vas blesave na
ono čudno slovo Q.

Pa će Boris i to da vam oprosti.