Radna obaveza

Radna obaveza

FOTO TANJUG / FILIP KRAINCANIC / bb


Da se odmah izjasnim – između uvođenja sloboda i uvođenja radne obaveze, biram ovo drugo – radnu obavezu.
Mislim, tu su slobode, svako kenja šta hoće, prenemaže se, hejtuje, mudruje, izigrava žrtvu, sve zna, pravi se pametan, jede, s oproštenjem, govna, a radnih obaveza, da vam kažem, fali, ali baš svima.
I prva radna obaveza koju bih uveo, jeste da Đilas, Boško, Janko, Borko i naše ljubimče, mezimac Vuk, otvore onaj krak koridora što ide ka Bugarskoj.
Da lepo dođu, da nema tu Vučića nigde, nego samo radnici, narodstvo, Bojko Borisov i Marinika Tepić, umesto Zorane, i Serjoža, umesto Dodika.
I da prenos traje petnaest sati, ali samo reklame, da se i zaradi nešto, a da se oni, jedan po jedan, obrate, skupu, cenjenom.
FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL / bb

FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL / bb

Pa Đilas izađe i kaže: Bojkot! Bojkot! Bojkot!
A okupljeni: Ne budali, ovo je put, šta da bojkotujemo, leba ti.
Onda Borko izađe: Ovo je moja nova košulja, Olja mi kupila, da bude simbol..
Okupljeni : Ma dovedi ti Olju, de se guraš, nemoj da te iscepamo.
Pa proba Boško: Braćo u sestri Srbi i Srpkinje!
Okupljeni: Iš bre, đubre nastrano, mi smo Bugari, sestru ti tvoju!
Onda nastupi Janko: Ja sam Janko Veselinović.
Okupljeni, muk.
On opet: Znate, Janko. Veselinović.
Muk.
Još jednom: Janko Veselinović?
Opozicija Obradovic Djilas
Muk opet, samo se čuje Bojko koji pita: Koj je ovaj?
Posle njega izađe ljupko ono stvorenjce, u vijetnamci i ne kaže ništa jer svi odmah dovate da ga grle i maze, Bojko najviše, i oće da ga vodi kući, ima taj i pse, mačke, ribice, krokodile, pavijane, dve kokoške, gumenu patku, a koalu u vijetnamci nema.
Na kraju proba da nešto kaže Marinika, ali Serž skoči, gurne je i vikne: Mrš bre u tri materine, ja sam došao da zapišam put, šta vi tu serete, familiju vam jebem!
Pa izvadi ono stvar i krene da zapišava. I publiku, Bojka, Đilasa, i nastane opšti pičvajz, tuča, cepaju se košulje, bije ko koga stigne, samo Vuka svi zaobilaze, ko će baš na nejač da udara, a i Janko se izvuče, niko ga nije prepoznao, misle ljudi – vidi ovog, zalutao nesrećnik.
Pa vrh. To da Đilas i drugovi i otvore put.
Jedino što se ne bi složili oko imena.
Mislim, da li da se zove “Put šesto miliona”?
Ili – “Put braća sestru…”?
“Put iscepanih košulja – Olja Kovačević”?
“Put kućnih ljubimaca”?
“Put vijetnamske koale”?
“Put koale u vijetnamci”.?
“Zapišani put, kevu vam jebem”?
A? Teška odluka.
Ali ne brinite. Pošto će svaki put, koji će oni da otvore, da se zove sasvim prosto – Janko Veselinović. Put. Dve trake. Janko. I Veselinović. Da, na putu ste. Jeste, ovo je put. Sigurno, ne brinite. Put. I koga briga kako se zove, šta ste navalili sa tim ko je Janko, pa ko je Janko. Put, lepo smo vam rekli.
I radna obaveza vam je da njime putujete.
Gde?
Pa u slobodu, braćo. I u tri lepi materine, kevu li vam vašu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar