Radna obaveza

Da se odmah izjasnim - između uvođenja sloboda i uvođenja radne obaveze, biram ovo drugo - radnu obavezu.

 

Mislim, tu su slobode, svako kenja šta hoće, prenemaže se, hejtuje, mudruje, izigrava žrtvu, sve zna, pravi se pametan, jede, s oproštenjem, govna, a radnih obaveza, da vam kažem, fali, ali baš svima.

 

I prva radna obaveza koju bih uveo, jeste da Đilas, Boško, Janko, Borko i naše ljubimče, mezimac Vuk, otvore onaj krak koridora što ide ka Bugarskoj.

 

Da lepo dođu, da nema tu Vučića nigde, nego samo radnici, narodstvo, Bojko Borisov i Marinika Tepić, umesto Zorane, i Serjoža, umesto Dodika.

 

I da prenos traje petnaest sati, ali samo reklame, da se i zaradi nešto, a da se oni, jedan po jedan, obrate, skupu, cenjenom.

 

Pa Đilas izađe i kaže: Bojkot! Bojkot! Bojkot!

 

A okupljeni: Ne budali, ovo je put, šta da bojkotujemo, leba ti.

 

Onda Borko izađe: Ovo je moja nova košulja, Olja mi kupila, da bude simbol..

 

Okupljeni : Ma dovedi ti Olju, de se guraš, nemoj da te iscepamo.

 

Pa proba Boško: Braćo u sestri Srbi i Srpkinje!

 

Okupljeni: Iš bre, đubre nastrano, mi smo Bugari, sestru ti tvoju!

 

Onda nastupi Janko: Ja sam Janko Veselinović.

 

Okupljeni, muk.

 

On opet: Znate, Janko. Veselinović.

 

Muk.

 

Još jednom: Janko Veselinović?

 

Muk opet, samo se čuje Bojko koji pita: Koj je ovaj?

 

Posle njega izađe ljupko ono stvorenjce, u vijetnamci i ne kaže ništa jer svi odmah dovate da ga grle i maze, Bojko najviše, i oće da ga vodi kući, ima taj i pse, mačke, ribice, krokodile, pavijane, dve kokoške, gumenu patku, a koalu u vijetnamci nema.

 

Na kraju proba da nešto kaže Marinika, ali Serž skoči, gurne je i vikne: Mrš bre u tri materine, ja sam došao da zapišam put, šta vi tu serete, familiju vam jebem!

 

Pa izvadi ono stvar i krene da zapišava. I publiku, Bojka, Đilasa, i nastane opšti pičvajz, tuča, cepaju se košulje, bije ko koga stigne, samo Vuka svi zaobilaze, ko će baš na nejač da udara, a i Janko se izvuče, niko ga nije prepoznao, misle ljudi - vidi ovog, zalutao nesrećnik.

 

Pa vrh. To da Đilas i drugovi i otvore put.

 

Jedino što se ne bi složili oko imena.

 

Mislim, da li da se zove "Put šesto miliona"?

 

Ili - "Put braća sestru..."?

 

"Put iscepanih košulja - Olja Kovačević"?

 

"Put kućnih ljubimaca"?

 

"Put vijetnamske koale"?

 

"Put koale u vijetnamci".?

 

"Zapišani put, kevu vam jebem"?

 

A? Teška odluka.

 

Ali ne brinite. Pošto će svaki put, koji će oni da otvore, da se zove sasvim prosto - Janko Veselinović. Put. Dve trake. Janko. I Veselinović. Da, na putu ste. Jeste, ovo je put. Sigurno, ne brinite. Put. I koga briga kako se zove, šta ste navalili sa tim ko je Janko, pa ko je Janko. Put, lepo smo vam rekli.

 

I radna obaveza vam je da njime putujete.

 

Gde?

 

Pa u slobodu, braćo. I u tri lepi materine, kevu li vam vašu.