Aktuelno

Razrešenje tužilaca na Kosovu: Nema povratka za Srbe

Bez obzira na to da li je reč o potezu kojim se pokazuje dobra volja ili je reč o nečem drugom, tek dvadesetak sudija i tužilaca, koji su kosovske institucije napustili pre tri i po godine, izrazili su želju da se vrate u pravosudni sistem na severu Kosova i Metohije. Odgovor Prištine bio je, međutim, razočaravajući, mada ne i neočekivan.

Tužilački savet u Prištini odbacio je zahteve za povlačenje ostavki pet tužilaca i 15 pripadnika pomoćnog osoblja srpske nacionalnosti u Osnovnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici i njihova imena prosledio vršiteljki dužnosti predsednice privremenih prištinskih institucija Albuljeni Hadžiju radi razrešenja, što je ona i uradila, ekspresno.

Savet je na sednici poništio odluku o suspenziji plata srpskim tužiocima i pripadnicima pomoćnog osoblja.

Četiri člana Saveta glasala su za odbijanje zahteva za povlačenje ostavki, dok su tri člana bila za prihvatanje zahteva, prenose mediji na albanskom jeziku.

Ispostavilo se tako da je optimizam Dušana Radakovića, izvršnog direktora kosovske NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“, da bi posle tri i po godine izbivanja iz pravosudnog sistema na severu Kosova i Metohije deo srpskih sudija i tužilaca mogao u septembru da se vrati u njega, bio preuranjen.

Aljbuljena Hadžiju je na Fejsbuku objavila da se njenim dekretom završava proces koji traje godinama.

„Nakon odluke tužilačkog saveta Kosova da razreši sedam tužilaca iz srpske zajednice, koji su podneli ostavke 2022. godine, potpisala sam dekrete o njihovom razrešenju. Ovim činom završava se proces koji traje godinama i sprovodi odluka nadležne institucije“, navela je Hadžiju.

Priština, zapravo, kao da je čekala ovaj potez srpskih tužilaca i pomoćnog osoblja u pravosuđu, kako bi im i na ovaj način pokazala šta, zapravo, misli o statusu Srba na Kosovu i Metohiji.

Tužno je, međutim, to što, očigledno, propada pokušaj da se stvari normalizuju, a znak dobre volje iskazan sa srpske strane se odbacuje.

Prema mišljenju Nikole Petrovića, politikologa iz Instituta za političke studije, povratak Srba u pravosuđe na severu Kosova bio bi dobar potez jer, „u multietničkim društvima, jedan od najefikasnijih mehanizama zaštite prava manjinskih zajednica jeste njihovo učešće u institucijama i institucionalna saradnja jer se na taj način stvaraju uslovi za ostvarivanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava“.

„Poslednjih godina primetne su sve represivnije mere prema Srbima koje sprovodi Kurtijeva vlast i na taj način pokušava dodatno da zastraši srpsko stanovništvo. U tom kontekstu, kao jedan od najočiglednijih primera treba izdvojiti česta hapšenja pripadnika srpske zajednice. Upravo zato prisustvo Srba u okviru pravosudnog sistema ima poseban značaj, zato što omogućava da se kroz institucionalne mehanizme preispita zakonitost takvih postupaka i ukaže na slučajeve u kojima su hapšenja bila neosnovana ili su imala pre svega političku i propagandnu funkciju. Ipak, treba ukazati na činjenicu da sam povratak srpskih sudija neće biti dovoljan ukoliko ne budu postojali uslovi i politička volja prištinskih vlasti za njihov nezavisan i nesmetan rad. Podjednako važno za njihov rad je da se prevaziđe politički i institucionalni vakuum u kojem se Kosovo nalazi već više od godinu dana unazad“, kaže Nikola Perišić za „Ekspres“.

On dodaje i da će zvanični Beograd imati važnu ulogu u procesu eventualnog povratka srpskih sudija u pravosudne institucije na Kosovu.

„Takva odluka, ukoliko bude doneta, trebalo bi da bude rezultat koordinacije između državnih institucija Srbije i političkih predstavnika Srba sa Kosova i Metohije, uz procenu da li bi ona doprinela boljoj zaštiti prava srpske zajednice ili bi nosila više rizika. Prilikom donošenja takve odluke, Beograd će gotovo izvesno obaviti konsultacije sa predstavnicima ključnih međunarodnih aktera, od kojih će očekivati da utiču na vlasti u Prištini da dosledno implementiraju sve do sada postignute sporazume i obezbede garancije za zaštitu osnovnih ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, ti međunarodni akteri, zahvaljujući svom političkom uticaju, mogu da podstaknu prištinsku stranu da napusti konfrontacioni pristup, smanji tenzije i konstruktivnije pristupi dijalogu koji se vodi uz posredovanje Evropske unije“, kaže Perišić.

Ocenjujući efekte izlaska Srba iz kosovskih institucija decembra 2022. godine, sagovornik „Ekspresa“ ističe da je osnovni cilj ovog postupka bio da se izvrši politički pritisak na vlasti u Prištini kako bi promenile odnos prema srpskoj zajednici i kroz dijalog otvorile prostor za postizanje kompromisnih rešenja u procesu normalizacije odnosa.

„Istovremeno, taj potez imao je za cilj da skrene pažnju međunarodne javnosti na položaj Srba na Kosovu i Metohiji i na probleme sa kojima se suočavaju. Iako ti ciljevi nisu u potpunosti postignuti, usledile su određene reakcije međunarodnih aktera. Pre svega, odluka SAD da suspenduju proces strateškog dijaloga sa Prištinom, ali i da uvedu određene restriktivne mere za albanske političare sa prostora Kosova. To ukazuje na nezadovoljstvo međunarodnih faktora pojedinim potezima kosovskih vlasti i na očekivanje da se efikasnije pristupi dijalogu između Beograda i Prištine. Takođe, Srbija je u prethodnih nekoliko godina nastojala da ojača svoju međunarodnu poziciju kroz razvoj bilateralnih odnosa sa različitim globalnim akterima, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kinu i Francusku. U tom kontekstu, Beograd očekuje da će upravo ti međunarodni partneri svojim političkim uticajem doprineti zaštiti prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i nastavku dijaloga kao jedinom održivom mehanizmu za rešavanje otvorenih pitanja“, zaključuje Perišić.

Povratak srpskih sudija i tužilaca kao pozitivan korak okarakterisao bi i univerzitetski profesor i analitičar iz Južne Mitrovice Nedžmedin Spahiju.

„Povlačenje sudija i tužilaca iz srpske etničke zajednice na Kosovu nije ni trebalo da se desi. Njihovo povlačenje štetilo je kosovskom društvu i državi, a ponajviše srpskoj zajednici na Kosovu. Povratak u institucije značio bi donekle ispravljanje te greške. Ipak, bolje ikada nego nikada“, odgovorio je u poruci profesor Spahiju.

Ipak, želja srpskih sudija i tužilaca, po svemu sudeći, nije bila dovoljna da do njihovog povratka u sistem i dođe.

A prema pisanju prištinskog dnevnika „Koha“, još dan pre nego što je v. d. predsednice Kosova razrešila pomenute tužioce, kosovske institucije neće otvoriti vrata svim Srbima koji su krajem 2022. godine napustili institucije na severu Kosova. Iz Kosovske policije poručuju da policajci koji su skinuli uniformu neće moći da se vrate u službu, dok stručnjaci za bezbednost smatraju da bi sudije i tužioci, pre eventualnog povratka, trebalo da prođu bezbednosne provere.

Srpski policajci koji su podneli ostavke krajem 2022. godine, nakon smene tadašnjeg direktora Policije za region Sever Nenada Đurića, koji je odbio da provede odluku Vlade Kosova o zabrani srpskih registarskih tablica koje Priština smatra nelegalnim, neće imati mogućnost da se vrate na posao.

Zamenik direktora Policije za region Sever Veton Eljšani izjavio je za „Kohu“ da su policajcima radni ugovori u međuvremenu raskinuti.

„Oni su podneli ostavke. Ostavke su im prihvaćene. Doneta su rešenja o prestanku radnog odnosa i za nas je taj proces završen“, rekao je Eljšani.

Za razliku od Policije, Kosovski sudski savet (KGJK) i Kosovski tužilački savet (KPK) nisu razmatrali ostavke sudija i tužilaca, sve do utorka.

Pravnik Anton Nrecaj ocenio je da ova dva saveta primenjuju dvostruke standarde.

„Od samog početka ostavljen je prostor da se oni u budućnosti vrate. Ali, ukoliko bude doneta odluka o povratku srpskih sudija, tužilaca i službenika u sudovima i tužilaštvima na njihova radna mesta, to bi predstavljalo dvostruki standard jer su oni institucije napustili pod uticajem političkih odluka“, rekao je Nrecaj.

Bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Valjdet Hodža smatra da bi sudije i tužioci pre eventualnog povratka trebalo da prođu postupak provere.

„U načelu ne bih imao ništa protiv povratka tužilaca, sudija i administrativnog osoblja iz srpske zajednice na pozicije koje su imali pre ostavki, ali pod uslovom da se izvrši provera da li je neko od njih u međuvremenu eventualno počinio krivično delo koje je u suprotnosti sa kosovskim ustavnim i pravnim poretkom ili sa funkcijom na koju želi da se vrati“, rekao je Hodža.

Evropska unija zabrinuta je zbog odluke Tužilačkog saveta u Prištini da prihvati ostavke srpskih tužilaca koje su već povučene i zbog odluke vršioca dužnosti predsednika privremenih prištinskih institucija kojom se ostavke usvajaju jer je to, kako je istaknuto, nespojivo sa zakonom, pravičnim postupkom i opštim zahtevima vladavine prava na KiM, izjavio je portparol Evropske komisije.

Politička matematika Prištine