Mešanje karata

Isto tako je, međutim, verovatno i vlada koja će da doživi, uslovno rečeno, najozbiljniju rekonstrukciju.

Pet meseci bilo je potrebno za njeno formiranje, ali je već tri meseca nakon što je izglasana u Skupštini, u avgustu ove godine premijer Vučević govorio o njenoj mogućoj rekonstrukciji.

Ta je priča u poslednje vreme dobila na intenzitetu. O kadrovskim promenama govore i predsednik Aleksandar Vučić i premijer Vučević, njegovi savetnici, ministri, stranački prvaci...

Nema sumnje da je kao katalizator poslužila i tragedija u Novom Sadu, kada je u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 14 osoba, jedna je preminula kasnije od zadobijenih povreda, dok se još dve osobe i tri nedelje nakon nesreće bore za život. Osim toga, po medijima, i to ne samo onima koji važe za “opozicione“, odnosno otvoreno su kritički prema vlastima, provlače se priče o sumnjivim poslovima u koje su umešani ljudi bliski pojedinim članovima vlade.

Prva, uslovno rečeno, žrtva novosadske tragedije, koja se “samorekonstruisala“, jeste ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je podneo ostavku rekavši kako oseća odgovornost, ali i da ne prihvata krivicu za rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Vesić, međutim, sasvim sigurno nije bio jedan od onih na čiju se promenu računalo u rekonstrukciji koja je najavljena za proleće 2025. godine. Zbog toga ne treba ni isključiti mogućnost da će se on naći i u rekonstruisanoj vladi.

Drugi je na red došao onaj koji je od početka i “prozivan“, Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, koji je u vreme kada je ugovaran posao rekonstrukcije novosadske Železničke stanice bio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

“Obaveštavam Vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Zahvalan sam predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju, uvek sam tu“, naveo je Tomislav Momirović u pisanoj ostavci koju je podneo predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću.

Njegova ostavka usledila je nakon što su u dva navrata i predsednik Vučić i premijer Vučević najavljivali da će biti još ostavki. Da li ćemo uskoro saznati i zbog čega je tačno podneo ostavku? Hoće li istraga, koja bi trebalo da traje, u vezi sa padom nadstrešnice ukazati i na neke njegove eventualne propuste?

I, naravno, da li je to poslednja ostavka?

Olakšavajuća okolnost za one koji odlučuju o promenama u sastavu Vlade Srbije jeste ta što ima dosta ministara koji nisu toliko ni poznati u javnosti pa ih je moguće zameniti, to predstaviti kao rekonstrukciju, a istovremeno ne izazvati velike potrese. Malo je drugačija situacija sa ljudima koji imaju i visoke stranačke pozicije, a istovremeno su i u izvršnoj vlasti.

A o takvima je nedavno u intervjuu “Ekspresu“ govorio i, sada samo član Srpske napredne stranke, Vladimir Đukanović koji je uz obaveštavanje javnosti da se povlači iz političkog života govorio i o tome kako pojedinci iz vrha stranke, a koji su i na visokim državnim funkcijama, “nameštaju predsednika“, rade protiv njega i članova njegove porodice...

Politička čaršija je, naravno, istog momenta počela da nagađa o kome je reč. Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je neposredno posle tog intervjua gostovao na RTS-u, o tome nije hteo detaljnije da priča, ali je naglasio da je on strpljiv čovek i da sve informacije proverava.

To, naravno, nije sprečilo dalja nagađanja da je “prozvana“ osoba zapravo ministar odbrane Bratislav Gašić. A njegovo se ime sada pominje i u vezi sa tzv. Klik aferom, posredno, preko Branislava Pavlovića, koji je bio načelnik Uprave za tehniku Bezbednosno-informativne agencije, dok je na čelu BIA-e bio upravo Bratislav Gašić, da bi potom sa Gašićem prešao i u Ministarstvo unutrašnjih poslova na poziciju pomoćnika ministra.

Govoreći o najavljenoj rekonstrukciji vlade, i predsednik Srbije rekao je “Znate, imate neke ljude koji su umislili da tu mogu da budu i da obavljaju više stvari za sebe, a ne za građane i društvo u celini“.

“Ljude koji misle da su nesmenjivi, ljude koji misle da mogu sve“, rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije.

Ova izjava predsednika Srbije višestruko je značajna jer bi, ako je zaista tako da postoje ljudi koji misle da u vladi mogu više da rade za sebe nego za građane i društvo u celini, to značilo da bi neko mogao i krivično da odgovara zbog toga. Jer takve stvari obično se vezuju za korupciju, trgovinu uticajem i druge nezakonite radnje.

Nešto slično govorio je i Predrag Rajić, savetnik premijera Miloša Vučevića sa posebnim zaduženjem za unutrašnju politiku.

“Biće, dakle, preuzimanja političke odgovornosti u narednom periodu. Nas su pogađale različite tragedije pa nisu političari preuzimali odgovornost. Od toga je od 2012. godine bilo podosta, ali to ne znači da se takav obrazac ne može menjati i da ne treba da se menja. Naprotiv, u tom smislu voleo bih da iz ove tragedije svi izađemo jači i da naučimo nešto, a to je da se odgovornost preuzima. Dešavaju se ovakve tragedije, ali oni koji su odgovorni, koji su stručni, treba da budu svesni koliko je njihov posao važan“, rekao je za Predrag Rajić za “Euronews Srbija“.

Ako bi neko sada smeo da se kladi ko neće da “strada“ u najavljenom mešanju karata, koje će možda biti i pre proleća, najmanje kvote bile bi, nema sumnje, na samog premijera Vučevića, potpredsednika i ministra finansija Sinišu Malog, šefa diplomatije Marka Đurića, ministra za javna ulaganja Darka Glišića, ministra kulture Nikolu Selakovića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Bar kada je reč o kadrovima SNS-a.

Od koalicionih partnera siguran je, rekli bismo, samo Ivica Dačić, kao predsednik Socijalističke partije Srbije. Zli jezici ponekad govore kako SNS, zapravo, i nije u koaliciji sa SPS-om, već sa Dačićem, dok su ostali kadrovi socijalista tu da “popune mesta“.

Ni Vučić ni Vučević nisu propustili da napomenu kako će rekonstrukcija da obuhvati i koalicione partnere, tj. njihove kadrove. Obojici je, inače, prilično zasmetalo gostovanje Branka Ružića, predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, na televiziji N1.

“Potrebno je promešati karte, zameniti neke ljude. Nije to priča kojom treba da plašimo nekog ministra, već treba da se svodi na priču o rezultatima. Kada dođu teški dani i kada se suočite sa teškom situacijom, onda vidite ko je kakav i ko je spreman da se bori, ko bira da se skloni, ko pravi trule kompromise. Kada sve ide lepo, svi su tu prisutni, ali kada treba da se podmetnu leđa, da se odgovara, onda možete da vidite ko je kakav. Što se tiče koalicionih partija, kad god su teška pitanja, sve se to svali na SNS. Kad god pričamo o odgovornosti, treba da snosi SNS. Kada se priča o resorima, to je priča za koalicione partnere. Nisam siguran da će to lako moći da se promeni. Gostovanje gospodina Ružića na N1 je pitanje za SPS, za gospodina Dačića. Kada bi to neko iz SNS-a radio, pitali biste mene kao predsednika stranke ili predsednika Vučića“, rekao je Vučević gostujući na TV Pink.

Premijer je naglasio da očekuje da Ivica Dačić odgovori na pitanje da li je to zaista pozicija SPS-a.

“Ivica Dačić dođe kod vas, a Ružić na N1. Nisam iznenađen i ne znam što se neki u SNS-u iznenađuju. Nije prvi put da to Ružić radi. Dačić je bio sa mnom na licu mesta, oglasio se jeste, ostali članovi iz SPS-a se nisu izjašnjavali. A nisu ni iz SNS-a jer su smatrali da treba ja da se oglasim, Vučić. Nije istina da je predsednik Vučić njih sprečio da se oglase. Vesić je uradio to što se radi u takvim situacijama“, rekao je Vučević.

Rekonstrukcija vlade, iako često spominjana, nije toliko često i sprovođena. U poslednjih 12 godina, vanredni izbori bili su mnogo češće rešenje za svaku iole kriznu situaciju. Od 2012. godine četiri puta su građani vanredno izlazili na izbore.

Rekonstruisane su praktično samo vlada čiji je predsednik bio Ivica Dačić 2013. godine i ona iz 2017. kada je Vučić, posle izbora za predsednika Srbije, mandat za formiranje nove vlade prvi put dao Ani Brnabić.

Inače, rekonstrukcija 2013. godine podrazumevala je izbacivanje kadrova Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića i uvođenje nestranačkih ličnosti.

I pored toga što se za ovom metodom retko posezalo, tema rekonstrukcije je poslednjih 12 godina konstantno u javnosti figurirala kao mogućnost, a samo se menjao intenzitet njenog spominjanja. Upravo to, prema mišljenju onih koji poznaju političku scenu u Srbiji, više govori o tome da je reč o stalnom držanju “tenzije“ među sopstvenim kadrovima, nego što je reč o tome da neko nije dobro radio svoj posao. Jer da je tako, opet kažu, rekonstrukcije bi morale da budu mnogo češće i mnogo obimnije.