Rezolucijom protiv rezolucije

Rezolucijom protiv rezolucije

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ


Da ne izgleda kao da je sam Aleksandar Bocan-Harčenko osetio potrebu da svoj intervju koji je dao „Politici“ dodatno objasni izjavom istom listu tri dana kasnije, pitanje je da li bi razgovor sa ruskim ambasadorom u Beogradu koji je objavljen baš na Dan pobede privukao toliku pažnju javnosti. A reč je naročito o onom delu u kojem kaže: „Definitivno rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244“.

U naknadnom objašnjenju Bocan-Harčenko kaže: „Stav Rusije o rešavanju kosovskog pitanja je kristalno jasan. Taj stav je dobro poznat. Jedini osnov za rešavanje treba da i dalje bude Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj su utvrđeni temeljni principi mirovnog rešavanja kosovske krize“.

Dodao je, međutim, i ovo: „Definitivno rešenje kosovskog problema treba da odgovara međunarodnom pravu. Budući da se radi o obezbeđenju međunarodnog mira i bezbednosti, takvo rešenje treba da bude odobreno od strane Saveta bezbednosti UN“.

Pročitajte još: Tači – Sanjam o pripajanju Medveđe, Preševa i Bujanovca

Sva tumačenja koja su se u međuvremenu pojavila, a koja su sumnjala na promenu dosadašnjeg ruskog stava o tome da će podržati svako rešenje za Kosovo sa kojim se saglasi Beograd, Bocan-Harčenko nazvao je iskrivljenim i izopačenim.

Ono što celoj priči daje na zanimljivosti je i, ne možemo reći slučajnost, da je samo dva dana nakon objavljivanja pomenutog intervjua, svojevrstan signal stigao i sa druge strane, od Dika Kastina, portparola specijalnog Trampovog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela.

On je, naime, upitan o mogućnosti uključivanja Rusije u dijalog Beograda i Prištine, ali i da li SAD smatraju da u Savetu bezbednosti UN treba da bude usvojena nova rezolucija o Kosovu, za Radio „Slobodna Evropa“ odgovorio je: „Svako je dobrodošao da doprinese idejama koje će pomoći stabilnosti, miru i prosperitetu Srbije i Kosova”.

Ne bi se moglo reći kako je novost da se Amerikancima žuri da konačno i definitivno reše kosovski problem. Zbog toga su, pored ostalog, i insistirali na ukidanju taksa koje je Priština uvela na robu iz Srbije, kako bi otkočili davno zaustavljeni dijalog između Beograda i Prištine. To je na kraju dovelo i da pada vlade Aljbina Kurtija.

Isto tako nije tajna ni da predlog o razgraničenju kao rešenju kosovskog problema, koje je zagovarao Aleksandar Vučić, nije naišao, a i dalje ne nailazi na podršku Evropske unije, dok za Vašington to nije nešto što bi trebalo a priori odbaciti.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je, naime, da razmena teritorija Srbije i Kosova nije na dnevnom redu i da je potreban dogovor dve strane koji smiruje situaciju.

„Videli smo vrlo snažnu negativnu reakciju povodom ideje o razmeni teritorija, na Kosovu, u drugim zemljama regiona i u zemljama EU. To me dovodi do zaključka da to nije na dnevnom redu i da ne bi ni trebalo da bude na dnevnom redu“, rekao je Lajčak za austrijsku agenciju APA.

 EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Ako tu već ne postoji saglasnost između Vašingtona i Brisela, da li se onda, reklo bi se pozitivna reakcija Grenelovog portparola na intervju ruskog ambasadora u Beogradu može shvatiti kao nekakav signal da je do rešenja kosovskog problema moguće doći tako što bi on bio aminovan dogovorom između Moskve i Vašingtona? Pitanje je, naravno, koji bi bio interes Rusije u celoj priči, ako se ne dovodi u pitanje da bi i u tom slučaju, kao i u dosadašnjoj kosovskoj sagi, Moskva držala stranu Beogradu?

Na moguću saradnju Moskve i Vašingtona ukazuje i Danijel Server, američki stručnjak za Balkan. On na to gleda kao na nešto prilično negativno, što i nije čudno, s obzirom na to da je reč o čoveku koji otvoreno lobira za Prištinu.

U skladu sa tim je i njegova ocena da Kosovo nikako ne treba da dozvoli uključivanje Rusije u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, na čemu će, kako očekuje, SAD da insistiraju.

„Kosovo se može suočiti sa velikim pritiskom Sjedinjenih Država da dozvoli Rusiji da se uključi u proces, što se može videti iz izjave iz Grenelove kancelarije da su ‘svi dobrodošli'”, rekao je Server za „Kohu ditore“ i dodao da bi u tom slučaju „Priština trebalo da se jasno i nedvosmisleno suoči sa katastrofalnim predlogom za podelu“. Prema Serveru, pitanje razmene teritorija odgovara Rusiji, koja želi da opravda aneksiju Krima od Ukrajine i stvaranje „marionetskih država“ unutar Gruzije i Moldavije.

EPA-EFE/PETRIT PRENAJ

EPA-EFE/PETRIT PRENAJ

Vladan Kutlešić, profesor ustavnog prava, ali i učesnik mnogih međunarodnih pregovora, pa i onih u Rambujeu iz 1999. godine, u intervjuu Aleksandra Bocan-Harčenka vidi, ili bar naslućuje, krupnu promenu ruskog stava.

„Promena formulacije je toliko velika da treba isključiti svaku mogućnost da je do nje došlo iz nehata. Hteli su da proizvedu nekakav efekat i postignu nekakav cilj, nekakvu promenu u predstavljanju njihovog shvatanja. A ono je do sada bilo uvek isto – da se sve rešava u okviru međunarodnog prava i na osnovu Rezolucije 1244. A znamo svi šta piše tu, da je Kosovo u sastavu Srbije, da će odnos između tog dela i centralne vlasti biti uređen konačnim sporazum, ali uzimajući u obzir dogovor iz Rambujea. I to se spominje na dva mesta. Znači, njihov stav je bio da se poštuje Rezolucija 1244 , da ona nije prevaziđena i da se ne može tražiti drugačije rešenje od tog“, kaže Kutlešić za „Ekspres“.

Povezane vesti – Kurti: Spremni smo za dijalog sa Srbijom

Politika razgraničenja se, međutim, ne uklapa u Rezoluciju 1244, koja je inače pravno obavezujuća i vremenski neograničena, kako god da se razgraničenje tumači. Ukoliko, međutim, do nekakvog dogovora između Beograda i Prištine dođe, recimo uz posredovanje SAD, ali i uz saglasnost Rusije, prema Kutlešićevim rečima, Rezolucija 1244 izgubila bi osnov svog postojanja.

„S obzirom na to da je Rezolucija 1244 doneta zbog problema na delu naše teritorije, i da ona znači protektorat nad delom naše teritorije zbog problema koji je od međunarodnog značaja, svaka vrsta dogovora sa Albancima, obespredmećuje njeno postojanje. Ne bi mogao niko iz belog sveta da se pojavi i da traži bilo kakav osnov za delovanje. Sve to se gubi činjenicom da smo napravili nekakav politički sporazum sa Prištinom. Ako bismo postigli dogovor o razgraničenju, koji bi značio podelu teritorije, to bi bilo suprotno Rezoluciji 1244. Ali niko ne može naterati ni nas ni Albance da prihvatimo Rezoluciju 1244 ako smo se smo se mi dogovorili drugačije. Rezolucija je došla zbog toga što mi nismo mogli da se dogovorimo. Ali kada se strane koje su bile razlog za donošenje rezolucije dogovore da više nemaju problem, onda ta rezolucija prestaje da bude u primeni jer je izgubila osnov postojanja“, kaže Kutlešić i ocenjuje da u slučaju postizanja takvog dogovora ne bi bilo potrebno donošenje nove rezolucije.

Dosadašnje insistiranje Rusije na Rezoluciji 1244, prema Kutlešićevim rečima, može da se objasni ne samo podrškom Srbiji, već pre svega i nekim razlozima koji leže, pre svega, u njihovim odnosima sa nekim od bivših sovjetskih republika, ali i principijelnim stavom da se poštuje međunarodno pravo, čiji je ova rezolucija sastavni deo.

„Ima mnogo razloga zašto bi Rusija insistirala na onome na čemu su insistirali. A onda se odjednom pojavljuje ambasador i, kao da se ništa nije dogodilo, priča o novoj rezoluciji koja bi zamenila važeću“, kaže Kutlešić.

Pitanja u vezi sa mogućnošću donošenja nove rezolucije je više. Prvo je, šta bi u njoj pisalo? Drugo je, ako se već spominje, pretpostavka je da već postoji ili se ne računa na saglasnost stanih članica Saveta bezbednosti za njeno donošenje, jer u suprotnom to ne bi bilo izvodljivo.

Kada je reč o sadržaju, bitno je istaći da bi Srbija tu rezoluciju mogla da prihvati, ali i da ne prihvati.

„Mi smo prihvatili Rezoluciju 1244, ali nova može da bude doneta i bez našeg pristanka. I može da sadrži bukvalno sve što otvara mogućnosti za svako rešenje, pa čak i ono koje je protiv naše volje, odnosno protiv našeg interesa“, primećuje Kutlešić i dodaje: „Ako kažeš da ima uslova za donošenje nove rezolucije, a to se dešava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uz saglasnost stalnih članova, to znači da tu saglasnost pretpostavljaš ili očekuješ da ćeš da je dobiješ“.

Takav potencijalni rasplet situacije mogao bi da bude vrlo nepovoljan po Srbiju, jer bi dozvolio mogućnost da Beograd bude samo nemi posmatrač celog procesa koji bi samo s vremena na vreme bio obaveštavan o progresu.

To je, naravno, samo spekulacija, zasnovana na nečemu što je Bocan-Harčenko rekao, iako je istovremeno naglasio i da se „Rusija zalaže za postizanje održivog i uzajamno prihvatljivog kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine na osnovu međunarodnog prava, važeće Rezolucije 1244 SB UN“.

„Rusija će se složiti samo sa onim rešenjem koje će biti prihvatljivo za Srbiju. Za neposredno učešće Rusije u pregovorima o kosovskom pitanju neophodan je odgovarajući poziv Beograda. Da naglasim ponovo da takvi pregovori treba da se vode u međunarodno pravnom okviru, u ovom slučaju se radi o Rezoluciji 1244 SB UN“, naveo je Bocan-Harčenko.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar