Ringišpil

Ringišpil

Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ


Parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 14. februara. Pitanje koje se sada postavlja jeste da li će Kosovo posle više od godinu dana dobiti relativno stabilnu vladu i šta bi ovi izbori mogli da znače u svetlu tek obnovljenog dijaloga između Beograda i Prištine?

Odgovori na prvu loptu u oba slučaja, bar kako sada stvari stoje, nisu previše optimistični. Procene i ovdašnjih, ali i kosovskih analitičara su da ne treba očekivati da će ijedna stranka uspeti da osvoji dovoljno glasova kako bi formirala vladu. To znači da će vlada opet biti koaliciona, ali sa, verovatno, tankom većinom.

Ukratko, obrnuće se još jedan krug na kosovskom političkom ringišpilu, gde će se sve stvari, praktično, vratiti na početak.

Osim toga, bitno, zapravo glavno pitanje pri formiranju vlade biće ono koje se tiče izbora predsednika Kosova (bira ga parlament), s obzirom na to da je poslednji predsednik Hašim Tači završio u Hagu, a predsednica Skupštine može da obavlja funkciju predsednika najduže do kraja aprila.

Tako nestabilna situacija svakako da ne pogoduje i eventualnom nastavku dijaloga između Beograda i Prištine. Da ne treba imati velika očekivanja u tom smeru najavio je i evropski posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak.

Prema procenama Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, konstituisanje nove kosovske vlade ne treba očekivati pre maja. To je vreme izgubljeno za dijalog.

Osim toga, već krajem godine Kosovo očekuju i lokalni izbori, dok je proleće 2022. godine rezervisano za beogradske i predsedničke izbore u Srbiji.

„Zbog toga mislim da nikakav napredak u dijalogu ne treba očekivati pre 2022. godine“, kaže Janjić za „Ekspres“.

Dijalog, sasvim sigurno, neće biti ni primarni fokus nove američke administracije. Ona će se, prema Janjićevim procenama, više baviti finalizacijom konstituisanja kosovskih oružanih snaga i privlačenjem Kosova u NATO, kako bi se sa novih pozicija pristupilo dijalogu.

A što se odnosa prema Srbiji tiče, ni tu Vašington, smatra Janjić, neće toliko insistirati na priznavanju kosovske nezavisnosti, koliko na opredeljenju da li je Beograd na svom putu usmeren ka Vašingtonu ili ka Moskvi.

Povezane vestiAljbin Kurti neće moći da učestvuje na izborima

Kada je reč o samom ishodu kosovskih izbora, Janjić ističe da je nezahvalno prognozirati, ali veruje da će najviše šanse da posle izbora formira vladu ponovo imati Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe, uz podršku Demokratske partije Kosova (PDK).

Janjić, naravno, procenjuje da će DSK svakako moći da računa i na deset poslanika Srpske liste i još deset drugih manjinskih poslanika. Očekivanja su, naravno, da će Srpska lista ponovo pokupiti najviše srpskih glasova, iako su se za izbore prijavila još dva politička subjekta – Građanska inicijativa „Za slobodu, pravdu i opstanak“ i Srpski demokratski savez.

Sa druge strane, kako kaže, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nema previše šansi da formira vladu, uprkos tome što će, verovatno, opet osvojiti najviše glasova.

„Oni imaju glasove, ali nemaju koalicioni potencijal, nemaju podršku iz inostranstva… Jednostavno, nisu prihvatljivi“, kaže Janjić.

On istovremeno ističe i kako je priča o Kurtijevoj snazi malo prenaduvana, jer je njegova prednost u odnosu na DSK svega oko jedan odsto.

Kurti jeste uz sebe privukao sadašnju predsednicu parlamenta i v.d. predsednika Kosova Vjosu Osmani, koja je novembra 2020. godine napustila DSK, a potom formirala građansku inicijativu. To, prema Janjićevim rečima, Kurtiju ne mora da donese dodatne glasove, jer se oboje obraćaju istom segmentu biračkog tela.

Još jedna specifičnost predstojećih izbora je da pre nego što liste kandidata budu verifikovane u Centralnoj izbornoj komisiji, one moraju da prođu i proveru sudskog saveta.

Prema odluci Ustavnog suda, kojom je oborena poslednja kosovska vlada, na sledećim izborima stranke ne mogu da kandiduju osobe koje su u poslednje tri godine pravosnažno osuđivane.

Iz nevladinog Kosovskog pravnog instituta istraživali su predloge kandidata i došli do podatka da je blizu 30 osoba kojima bi moglo biti zabranjeno da učestvuju na izborima.

Najviše rizičnih kandidata ima u pokretu Samoopredeljenje. Prvi na listi tog pokreta, Aljbin Kurti osuđen je uslovno na tri godine zatvora zbog aktiviranja suzavca u kosovskoj skupštini i ta kazna još nije istekla.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar