Vesti
09.09.2023. 04:00
Vojislav Tufegdžić

Rušenje oronulih zgrada

U ljubavi s besmislom ili "uništavanje starovremenskog duha Beograda“

1
Izvor: Shutterstock / lumosajans

Informacije predstavljene iz ugla kritičara odluke o rušenju uglavnom decenijama vidljivo zapuštenih prizemnih kuća na Slaviji sugerišu da se time uništava “starovremenski duh Beograda“, znamenitost koja se takvom ne zove, ali predstavlja “ambijent čiji se značaj materijalno ne može izraziti“ ili pak “osveta gradskih vlasti prema urbanom stilu života u prestonici“.

Nezahvalno je opovrgavati ili podržavati bilo koju ocenu zasnovanu na ličnom utisku. Kao umesna zamerka pre bi se mogla navesti okolnost da je zgrada stare Građanske štedionice do pre tri godine imala status zaštićenog kulturnog dobra od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali je “zaštita“ u međuvremenu istekla. Zbog čega, razložno je pitanje.

Čim je prvi bager razrušio jedan od uveliko napuštenih objekata komentari nezadovoljnih su se kanalisali ka tvrdnji da je sve učinjeno u sprezi finansijski veoma zainteresovanih investitora i predstavnika gradskih vlasti. Na to su nadograđene tvrdnje da je reč samo o nizu rušenja desetina starih zdanja kako bi se “izgradile neke višespratnice“ te da Beogradom “vlada sila čiji je isključivi interes da se zaradi velika količina novca“.

Dobit iz snova

U istom maniru pojedine arhitekte ocenile su da je profit postao preči od kulturnog nasleđa, uveravajući da su postojala rešenja koja ne bi nužno nalagala rušenje zgrada. To je, laicima teško razumljivo, podrazumevalo nadogradnju sada srušenih objekata uz novoizgrađeni kompleks.

Veoma bitna činjenica u ovom sukobu mišljenja i utisaka jeste zapuštenost i potpuno propadanje pomenutog kvarta na Slaviji, ali se toga retko ko doticao jer bi nemoguće bilo izostaviti konstataciju da se radi o devastiranim prizemljušama i ruglu u centru grada. Retko ko bi se odvažio da kaže kako je kvart, kakav je decenijama bio, na bilo koga mogao da ostavi pozitivan utisak. Pogotovo ne na goste jednog od najnovijih, najzvučnijih i najskupljih hotela direktno naspram njega.

Pomenuti blok zgrada davno je ostavljen na brigu samom sebi. Stanari, vlasnici prostora u zgradama i poslovnim objektima, nisu imali interesovanja ili finansijskih mogućnosti da ih održavaju na iole pristojnom nivou. S druge strane, niko od savremenih kritičara odluke da se gradi novo nije se za sve to vreme osvrnuo na ono što je svima propadalo pred očima.

Među retkima koji se odvažio na “razbijanje mitova“ bio je arhitekta Bojan Kovačević, koji je u javnom osvrtu na ovu situaciju bio izričit u stavu da nema nikakvog razloga za žal nad davno propalim kućama:

“To nije ni bila ambijentalna celina, niti zaslužuje zaštitu države. Da li neko žali za sličnom gradnjom koja se nalazila na mestu sadašnjeg hotela ’Hilton’ prekoputa ulice? Ne treba previše patiti za tim. Ta priča ’stari lepi Beograd, kako je nekad lepo izgledao’… pa onda bi na Karaburmi trebalo da je i dalje praistorijsko naselje gde bismo mukali i gukali i vatru palili trljanjem drveta o drvo.“

Verovatno dodatno nezadovoljstvo, iako niko to javno nije zamerio, izaziva investitor gradnje na Slaviji. Bivši fudbaler i sadašnji trener Dejan Stanković odavno se neformalno pominje kao mogući “graditelj“, ali je to ozvaničeno kada je firma u njegovom vlasništvu ozvaničila svoj status u podizanju novih objekata.

U odgovoru na pitanje da li budući stambeno-poslovni kompleks pretencioznog naziva “Kraljevski krugovi“ poseduju neophodne dozvole, firma u njegovom vlasništvu “Mezon rojal” saopštava da je sve što je učinjeno u skladu sa Detaljnim regulacionim planom:

“Naša kompanija je prošla kompletnu proceduru u skladu sa zakonom, od samog početka i raspisivanja međunarodnog javnog konkursa koje je sprovelo Društvo arhitekata Beograda, do dobijanja građevinske dozvole. Brojni eminentni stručnjaci su dali svoje mišljenje oko gabarita i izgleda budućeg objekta između ulica Kralja Milutina, Kralja Milana i Svetozara Markovića, što je i potvrdila verifikaciona komisija gradskog Sekretarijata za urbanizam. Apsolutno ćemo se pridržavati svih odredbi koje su istaknute u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine… Celokupna procedura oko svih neophodnih dokumenata za izgradnju predmetnog objekta lako i jednostavno se može proveriti, imajući u vidu da su u pitanju javni dokumenti u svim nadležnim institucijama.“

Drugačiji odgovor se, prirodno, nije ni mogao očekivati. Ukoliko su svi dokumenti u stvarnosti zaista dostupni, onda tako nešto nije nimalo zahtevno potvrditi ili osporiti.

Međutim, izuzetno važno, na neki način možda i presudno poglavlje u ovoj priči za divno čudo niko nije pomenuo. Reč je o vlasnicima stanova i poslovnih prostora na ovoj lokaciji. I pored burnih reakcija protivnika rušenja objekata, jedini koji se nijednom rečju nisu oglasili jesu upravo vlasnici kvadrata. A oni svakako nisu malobrojni.

Ukratko, ljudi koji bi po nekom standardnom promišljanju trebalo da su najviše oštećeni nisu izneli nijednu zamerku na proceduru u kojoj su, po svojoj volji ili “višoj sili“, prihvatili da promene adresu prebivališta. Niti su, čak i neimenovani, davali izjave o uništavanju “starog gradskog ruha zarad modernih zdanja“.

Računica, u bukvalnom smislu, potpuno je jasna. Zlonamerni, što se po pravilu očekuje, to mogu da tumače i kao zaštitu interesa investitora, ali činjenice su neumoljive, potvrđene i od advokata koji su učestvovali u sastavljanju kupoprodajnih ugovora između prodavaca i kupaca. Skrivanje podataka o poslovanju spada u jednu od važnijih tačaka ugovornih strana, ali nije neobično da se, pogotovo ne u relativno maloj sredini, sve ubrzo sazna. Najniža prodajna cena, prema tvrdnjama sagovornika “Ekspresa“, za kvadrat u srušenom bloku zdanja na Trgu Slavija iznosila je 5.000 evra! I to za objekte koji su bili u najgorem stanju, praktično srušeni zubom vremena i nebrige, napušteni. Za stanove koji su se mogli nazvati uslovnim za dalji život sume su bile znatno više. Tvrdnja jednog od vlasnika stanova u zgradi koja je prodata investitorima glasi da je za prostor od nepunih 60 kvadrata njegova porodica isplaćena sumom – teško je to napisati jer deluje nestvarno – od gotovo 800.000 evra! Da ne bude zabune, tvrdnja nije preneta iz razgovora u okasnelim satima kafanskog druženja, niti iz “treće ruke“. Nju je, s razumljivim zadovoljstvom, pred kolegama u firmi koja zapošljava više od 200 ljudi, izgovorio zaposleni koji nije osetio ni trunku “kajanja“ zbog ovog poslovnog poteza.

Ko je oštećen?

Neumesno je i nekulturno viriti u tuđi novčanik i planove, ali je bez daljeg jasno da sebi sada mogu da priušte bilo koji stan, ili više njih, kao i lokaciju koju žele. Za nove stanove! Matematika i logika u izboru, ako uopšte postoji, između oronulih zgrada u kojima su donedavno živeli bez izgledne perspektive da im u njima bude lepše i ugodnije, a s druge strane mogućnosti da se presele nekoliko desetina ili stotina metara dalje u potpuno nove stanove sa sve značajnim “viškom“ novca u džepu, nije pojmljiva bilo kome razumnom. I zato se niko od imalaca kvadrata u raspalom bloku na Trgu Slavija ni na koji način nije bunio.

Iluzorno je očekivati da osvane razlog koji bi naknadno bilo šta promenio. Interesi obe strane su, očigledno, zadovoljeni. Nezadovoljni se ni o čemu ne pitaju; bez obzira na lične impresije, žalom za prošlošću ma kako on osnovan ili iracionalan bio, tugovanjem za vremenima kada interesi nisu prevlađivali. Gotovo sigurno se većini od nas ne dopadaju “staklenici“ koji niču umesto starih zgrada, ali se nimalo, decenijama za nama, nismo trudili da ih zaštitimo, osvežimo, učinimo dostojnim onoga na šta se naknadnom pameću i estetikom pozivamo.

Pomenuti “Kraljevski krugovi“, prema onome što je na skicama vidljivo, nisu estetsko zadovoljstvo i želja većine koja je odrasla, zavolela da živi i radi u ambijentu pošteđenog brutalnog betona i stakla.

Prema planu, na mestu sadašnjeg praznog prostora trebalo bi da bude podignuta zgrada, odnosno nekoliko njih u nizu, sa 200 stanova, restoranima, prodavnicama, kancelarijama… Neki od arhitekata i posmatrača izgled planiranog zdanja nazivaju “skorojevićkom arhitekturom“. Čak i da su u pravu, a većina amatera bi ih s razlogom podržala, takva ocena osim uvredljivog epiteta nije zasnovana na njihovom drugačijem učinku, sopstvenom primeru i delovanjem. Uz pomenuti broj stanova u četiri lamele i komercijalnih sadržaja predviđeni su spa centrar, dečja igraonica i veliki broj garaža.

Ništa od pomenutog ne predstavlja tas na vagi da se donese odluka o modernizaciji prostora jer je to uobičajeni marketing većine novoizgrađenih objekata. No, s obzirom na postojeće stanje, ne može biti ni naodmet.

Nije prvi put da se u Beogradu o kupovini, rušenju i gradnji pre svih oglase oni koji s tim nemaju posebne dodirne tačke. Svež primer je s kraja prošle i početka ove godine kada je pokušano onemogućavanje prodaje poslovnog dela “Geneks“ kule na Novom Beogradu. Osim zabrinutih stanara susedne kule “bliznakinje“ za ono šta će osvanuti uz njihove prozore, u protest su se uključili “estetski, moralni“ i politički aktivisti, buneći se protiv prodaje ruiniranog solitera od 35 spratova u fazi propadanja.

Iz trećeg pokušaja zgrada je prodata za 20 miliona evra uz obavezu kupca da je dovede u stanje odgovarajuće pravilima Registra kulturnih dobara. Ali, problemi su nastali iz četiri razloga: nezadovoljstvom što je zgrada uopšte prodata privatnom licu iako je tri decenije trulila, zatim što je prodata za sumu koju su pojedinci ocenili kao nedovoljnu, potom što joj je nepoznata namena i, na kraju, što ju je kupio vlasnik firme koji se opisuje terminom “kontroverzan“. U prevodu znamo šta bi to trebalo da znači. Od trenutka prodaje “Geneksove“ kule ništa se naopako nije dogodilo.

1
Izvor: Shutterstock

Istorija bunta

Početkom 2001. prodata je ništa manje čuvena i značajna zgrada BIGZ-a u neposrednoj blizini auto-puta i Beogradskog sajma. Ovo ogromno zdanje, u vreme završetka gradnje najveće štamparije na Balkanu, opisivano je kao simbol međuratnog prosperiteta Beograda, pa i čitave Srbije. Decenijama kasnije BIGZ je zbog neodržavanja postao još jedno ruglo. Onima koji zgradu nisu imali priliku da vide u punom sjaju teško da bi uopšte moglo da padne na um da je to nekada bilo prestižno estetsko čudo.

Nakon propasti državne štamparije 2007. uspešna prodaja je obavljena 2021. godine. To je bio povod za nezadovoljstvo, proteste i negativne medijske komentare. Potpuno je skrajnuto da se novi vlasnik prostora obavezao da će u obnovu uložiti 40 miliona evra, oživeti i zgradu i njeno okruženje u saradnji sa nadležnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Danas je, bez suvišnih opisa ili komentara, lako uočiti razliku između onoga što jeste i nekadašnjeg od čega smo zbog stida skretali pogled.

Protesta nije bilo, ali je nezadovoljstvo postojalo i kada je propala fabrika “Beko“ prekoputa Zoološkog vrta na Dorćolu prodata i preuređena u poslovni centar. Nekadašnja fabrička zgrada renovirana je u postojećim gabaritima i teško je naći zamerku njenom sadašnjem izgledu. I na to se zaboravilo.

“Zabrinutosti“ dela javnosti bilo je i prilikom prodaje zapuštene Palate “Beograd“, svima znane “Beograđanke“. Kompanija “Marera Properties“ kupila je zgradu od Grada Beograda i rekonstruisala prostor s novim instalacijama, staklenim površinama, ventilacijom, liftovima…

Sumnjičavosti je bilo i s kompletno izgrađenim blokom zgrada koji je između dve velike ulice u centru Beograda nekada koristila ambasada SAD. Zamerke nisu ni mogle da budu javno iznete jer se radilo o vlasništvu s kojim država nema veze. Na današnji izgled ovog bloka Beograđani s razlogom mogu da budu ponosni.

Slično je bilo sa zgradom i njenom zaleđinom koja je nekada pripadala Ministarstvu unutrašnjih poslova nadomak Mostarske petlje, nepopravljivo oštećene u vreme NATO bombardovanja. Kompletan završetak radova na ovom kompleksu sastavljenom od tri zgrade se nazire, a čitav kraj u kojem se nalazi svakako izgleda znatno drugačije od onog kakvim ga pamtimo.

Istovetno je sa ne tako davno useljenim kompleksom koji je svojevremeno pripadao preduzeću IKL podno Tašmajdana. Kvart između četiri ulice sada je neprepoznatljiv. I uoči prodaje ovog zemljišta, koje ni po jednom kriterijumu nije moglo da se nazove jeftinim, postojale su brojne spekulacije. Danas ih više nema. Sve ružno izrečeno je zaboravljeno. Do sledeće prilike.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šta to firma Dejana Stankovića gradi na Slaviji
Slavija

Počinje rušenje objekata

16.08.2023. 13:14

Šta to firma Dejana Stankovića gradi na Slaviji

Između trga Slavija i parka Manjež u Beogradu biće izgrađen stambeno-komercijalni kompleks "King’s circle residences", zbog čega u četvrtak počinje rušenje starih objekata na tom mestu, piše na sajtu N1.
Close
Vremenska prognoza
light rain
17°C
11.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve