Sve je počelo sa Slovencima. Ako se sećate, pre tačno trideset godina, krvavi raspad SFRJ, sve je počelo sa njima. Prva krv je pala u proleće 1991. godine u sukobima pripadnika Teritorijalne odbrane Slovenije i Jugoslovenske narodne armije. Bilo je to baš onako kako je u to vreme golobradi mladić u uniformi jugoslovenske vojske u kameru JUTEL-a izgovorio: „Oni bi kao da se otcepe, a mi im kao ne damo.“ Mi im nismo dali, podigli smo četvrtu najveću vojnu silu na svetu, a onda se ta ista sila povukla podvijenog repa iz Slovenije.
Znači složićemo se, dijaloškog diskursa radi, da nije dobro ako nešto započnu Slovenci. Bar ne po nas koji smo južno od njih. Ovih dana pravu buru u regionu izazvali su upravo oni, slovenački predsednik Borut Pahor i premijer Janez Janša. Bosanski mediji već danima pišu o tome kako je Janša poslao u Brisel nekakav neformalan dokument koji se ticao, kako navode, dovršetka raspada SFRJ, odnosno novog prekrajanja granica na Balkanu. Sličnu ideju izneo je valjda u neformalnom razgovoru sa članovima Predsedništva BiH i Borut Pahor, anketirajući ih šta oni misle o disoluciji Bosne po etničkom principu. Priču je novinarima potvrdio član Predsedništva BiH Željko Komšić. Kasnije je Janša demantovao postojanje takvog dokumenta, dok je Pahor izdao saopštenje u kome je rekao da je u potpunosti privržen celovitosti i integritetu Bosne i Hercegovine, ali je potvrdio da se već dugo u Briselu razmatraju opcije šta sa regionom Zapadnog Balkana, ukoliko izostane izvesnost evropske perspektive ovog dela Evrope. U tom slučaju, kaže Pahor, razgovara se i o procesu dovršenja raspada SFRJ po etničkim principima koji bi doneo trajan mir i stabilnost na ovim prostorima. U praksi to znači da se pre svega menjanju drastično granice BiH, zatim Severne Makedonije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore. Ideja je, kako kažu obavešteni krugovi u Briselu, da se ravnoteža na Balkanu uspostavi nastajanjem dve velike države, Albanaca i Srba, što je i logično kao dve najmnogoljudnije nacije na ovim prostorima. Ideja nije nikakav novum, čuli smo je više puta, čak je i u intervjuu za naš magazin bivši britanski ambasador ser Ajvor Roberts izneo sličnu hipotezu.
Naravno, najoštrije su ove izjave dočekane u Bosni i Hercegovini gde se smatra da su ovo otvoreni pozivi na novi ratni sukob. Slične su reakcije i u ostalim zemljama regiona. Naravno da sa ove tačke gledišta izgleda gotovo nemoguće da se Zapad tek tako nakon četvrt veka odrekne Dejtona i da praktično prizna da je koncept multietničkih država na Balkanu propala stvar. To nije realno očekivati u ovom trenutku, ali ako pažljivo čitate sve što prethodi famoznom predlogu o završetku raspada SFRJ, neizostavno upada u oči da Brisel sve manje kalkuliše sa ulaskom zemalja Zapadnog Balkana u Uniju. To je ozbiljna izjava koja treba da nas opomene, sve zajedno koji smo na ovom poluostrvu. Opomena koja treba da nas motiviše da sami iznađemo model egzistencije zasnovan na miru. Imamo ga sve vreme pred nosom, ali većina zemalja u okruženju ga ignoriše. Radi se naravno o Malom Šengenu i krajnje je vreme da svi počnemo ozbiljno da razmišljamo o tome. Mada, realno, Srbija nikada i nije bila sporna.
