Vesti
25.05.2021. 14:55
Vesti
16.08.2021. 20:05
Tanjug
Ko je odgovoran?
Šangajska lista: Zašto je Beogradski Univerzitet "pao"
To što je Beogradsku Univezitet rangiran između 500. i 600. mesta na Šangajskoj listi, ne znači da je rejting Univerziteta opao u odnosu na prethodne godine, nego je reč o tome da nije bilo izuzetnih pojedinaca koji bi objavili naučne radove čime se podiže rejting Univerziteta, rekao je za Tanjug matematičar Stojan Radenović.
"Odgovornosrti za pad na Šangajskoj listi nema niko, već u poslednje vreme nije bilo dovoljno naučnih radova i istraživanja koji bi rejting popravili", objašnjava Radenović i dodaje da taj rezultat ne treba stavlja u političku ravan i dovoditi u vezu sa vlasću.
Radenović koji je svojim radovima godinama uzdizao Beogradski Univerzitet na Šangajskoj listi, pa je i prošle, iako u penziji, bio na drugom mestu od 50 najbolje rangiraniih istraživača BU, podseća da je Srbija mala zemlja i da je jako teško dostići dobar rejting, jer je konkurencija velika. On ističe da se malo profesora u Srbiji bavi naučnim radom.
"Problem je kada se dostigne zvanje docenta i kada se teži profesuri, a profesori nemaju kapaciteta za nauku. Oni su učitelji što je svakako dobro i korisno, ali nauka iziskuje neprestan rad, pa su se mnogi od njih 'potrošili' za takvu vrstu angažovanja", rekao je Radenović.
Profesor je objasnio da je važno da Univerziteti u Srbiji budu dobro kotirani zato što se stvara mogućnost da dođu strani studenti u našu zemlju radi obrazovanja.
Profesor se osvrće na trend da se pad na Šangajskoj listi stavlja u političku ravan, i ističe da nije ispravno posmatrati to na takav način i da kotiranost na Šangajskoj listi ne zavisi od vlasti.
"Plate su sad veoma visoke i ako kroz tu prizmu pogledamo Matematički, Pravni ili Ekonomski fakultet, ne može da se kaže da država ne obraća pažnju", rekao je Radenović.
Nauku utemeljuju elitni profesori na fakultetu koji vole svoju zemlju, nauku i studente, kaže on i dodaje, da ima 20 miliona istrazivača u svetu, koji moraju da bude u toku prateći nova objavljivanja u časopisima, popravljajući jedani druge i praveći tako revolucionarne rezultate.
Od šest Univerziteta u Srbiji Beogradski Univerzitet je na Šangajskoj listi, a sada je ušao i Novi Sad, dok je Univerzitet u Nišu bio jedno vreme, a potom ispao.
Postoji mogućnost, kako objašnjava profesor, da jedna oblast bude na listi, ali da ceo Unuverzitet ne bude, a da bi se poravilo globalno stanje, potrebno je da se porave međuljudski odnosi i odbace svi oblici zavisti i sujete.
"Najviše radova se piše iz medicine, čak i ja kao matematičar imam sedam-osam radova o kovidu, koje sam napisao u saradnji sa teorijskim fizičarem iz Rima. Medicina ima najviše disciplina i važna je za čoveka, pa samim ti iz te oblasti se najviše naučnih istraživanja objavi," rekao je Radenović.
Takođe, dodaje da su oblasti iz kojih se dosta pišu naučni radovi matematika, fizika, hemija i molekularna bilogija.
"Po prirodi stvari ne može naučna misao da opadne u Srbiji, jer je naša zemlja prepuna pismenih i obrazovanih ljudi", izjavio je Radenović za Tanjug.
Komentari
