Sastanak lidera Zapadnog Balkana

Osim predsednika Srbije, na sastanku će biti i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Albanije Ilir Meta, predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, članovi Predsedništva BiH Milorad Dodik, Željko Komšić, Šefik Džaferović, predsednik Makedonije Stevo Pendarovski i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.

Na današnjem samitu lideri zemalja učesnica obeležiće i 10. godišnjicu pokretanja Inicijative, ali i, kako je najavljeno, „ponovo potvrditi i ojačati posvećenost nastavku procesa proširenja EU“.

Takođe, prema najavama, lideri će "razmeniti mišljenja o aktuelnim pitanjima u neformalnoj atmosferi“, a očekuje se i usvajanje zajedničkih zaključaka, a možda i deklaracije, kako je ranije najavio slovenački predsednik, o nepromenjivosti granica na Zapadnom Balkanu.

Očekuje se da u 11.00 časova počne plenarna sednica samita, nakon koje bi trebalo da budu objavljeni zaključci sa sednice, kao i deklaracija.

Predsednik Vučić je povodom današnjeg samita, kazao u petak, da je dobio predlog zaključaka današnjeg Samita u kojem stoji da se svi učesnici protive promeni granica. Kako je naveo, on je uneo jedan mali amandman, koji je sada "pakao za njih".

"Samo sam stavio da protivljenje promeni granica bude u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija", rekao je Vučić.

Domaćin samita, slovenački predsednik, povodom današnjeg samita, prošle nedelje razgovarao je sa Vjosom Osmani u Prištini, a sa predsednikom Vučićem u Beogradu. Takođe, Pahor se u istim povodom u septembru sastao sa makedonskim predsednikom Pendarovskim, a u martu sa članovima Predsedništva BiH, dok je pre dve nedelje odvojeno razgovarao sa Ðukanovićem i Metom.

Pahor je u Prištini rekao da je protiv promene granica na Zapadnom Balkanu, dok je Osmani kazala da će dijalog sa Srbijom biti nastavljen, ali ne o statusu i granicama Kosova.

U Beogradu, Pahor je istakao da mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu mogu da budu očuvani jedino relativno brzim ulaskom svih zemalja regiona u Evropsku uniju i ukazao da je u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan ključna geopolitička dimenzija. Prema njegovim rečima, lideri bi sa današnjeg samita trebalo da pošalju poruka da proširenje Unije mora da se odvija brže.

Takođe, slovenački predsednik smatra i da bi Brisel trebalo „da ima pred očima ceo prostor Zapadnog Balkana“ i da bi bilo "odlično kad bi sve zemlje regiona ušle skoro istovremeno u EU".

Prema najavama, na samitu će biti reči i o posledicama pandemije korona virusa i ekonomskom oporavku regiona.

Samit Brdo - Brioni trebalo je da bude održan prošle godine na 10. godišnjicu inicijative, ali je dva puta odložen zbog pandemije virusa korona.

Proces Brdo-Brioni je zajednička slovenačko-hrvatska inicijativa koju je 2010. pokrenuo tadašnji slovenački premijer Borut Pahor radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Od 2013. godine sastanci se održavaju jednom godišnje, svake godine u drugoj zemlji.

Za ovu godinu bilo je najavljeno i prisustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali ipak neće doći jer kako je obavestio slovenačkog predsednika sprečen je da prisustvuje današnjim sasatncima.

Predsednik Vučić će iz Slovenije danas otputovati u Brisel, gde će se sastati s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.