Seča stranaka

Nove izmene Zakona o političkim strankama, o kojima se upravo završava javna rasprava, trebalo bi dodatno da uvedu red na političku scenu Srbije

Ko se seća prvih višestranačkih izbora u Srbiji pre skoro tri decenije, u misli mu dolaze i stranke poput Velike rokenrol partije, Jogi letača i slični egzotični primeri. Bilo je to u periodu nastajanja višestranačja, pa je negde bilo i logično da se tu nađe svega i svačega.

Danas, 30 godina kasnije, situacija je znatno bolja, ali podatak da je u registar političkih partija upisano čak 120 partija, da je formalno aktivno njih 112, od čega čak 72 sa predznakom manjinske, pokazuje da bi stvari mogle još malo da se utegnu.

Naročito ako se ima u vidu da bi od 27 stranaka koje trenutno imaju predstavnike u parlamentu (ne računajući pet manjinskih), da sada budu raspisani izbori, samostalno do nekog poslaničkog mandata mogle da dođu samo dve, u najboljem slučaju tri stranke.
Poslednjeg dana maja završava se i, prilično kratka, javna rasprava o izmenama Zakona o političkim strankama. Da li će, kada i ako dođe do njegovog usvajanja on označiti i početak seče partija? Jer neke od odredbi ukazuju na to da bi to moglo da se desi.

Ako bismo sudili po rečima ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića, da je jedan od ciljeva zakonskih izmena i lakše i brže osnivanje stranke, pomislili bismo da je u pitanju nešto potpuno suprotno. No, istina je da se te olakšice odnose na deo u kojem bi zakon trebalo da se uskladi sa Zakonom o opštem upravnom postupku, po kojem državni organi po službenoj dužnosti besplatno razmenjuju, obrađuju i pribavljaju podatke o činjenicama sadržanim u službenim evidencijama, čime se ukida obaveza podnošenja određenih dokumenata pri registraciji, a što onda postupak ubrzava i pojednostavljuje.

Broj prikupljenih overenih potpisa neophodnih za registraciju stranke ostaje 10.000, s tim što oni neće smeti da budu stariji od 12 meseci. Novitet koji bi trebalo da uvede malo više reda je i taj da, ako dođe do spajanja stranaka, i ta novostvorena stranka mora da prikupi i overi isti broj potpisa, kao da se prvi put registruje.

Dosadašnja praksa nije bila takva, pa su mnogi koristili mogućnost ujedinjavanja sa drugim partijama i pokretima kako bi stvorili novu organizaciju. A najbolje u svemu je da ih ovaj posao nije koštao ništa, jer su imali pravo da iskoriste već postojeće potpise jedne od stranaka.

Po ovom modelu, koristeći rupu u zakonu, nastalo je više stranaka. Narodna stranka Vuka Jeremića nastala je promenom imena Narodnog pokreta Srbije. Predsednik ove organizacije, poslanik Miroslav Aleksić danas je potpredsednik Narodne stranke. Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića nastao je spajanjem sa Pulsom Srbije, strankom koja je ranije bila upisana u registar partija. Posle odlaska iz Demokratske stranke, bivši predsednik Boris Tadić osnovao je Novu demokratsku stranku, što je zapravo bilo samo novo ime za Zelenu stranku.

Prema Nacrtu izmena i dopuna zakona, ubuduće će pri osnivanju stranke biti obavezno formiranje inicijativnog odbora sa najmanje tri člana, koji treba da se dogovore o nazivu i osnovnom programu stranke. Taj odbor će moći da obavesti Ministarstvo i rezerviše ime i simbol stranke, a za prikupljanje osnivačkih potpisa imaće rok od 12 meseci.

Predviđa se i veća transparentnost podataka stranaka, kao i da njihov opstanak u registru zavisi od učešća na nekim izborima tokom osam godina. U prevodu, partija koja ne izađe na izbore u roku od osam godina, biće izbrisana iz registra stranaka.
Ostao je, međutim, nerešen status stranaka nacionalnih manjina.

Svaka stranka koja predstavlja nacionalnu manjinu moraće da naznači koju nacionalnu manjinu predstavlja i zastupa, ali time će se, prema nekim ocenama, otkloniti samo deo problema, jer će pojedinci i dalje zloupotrebljavati privilegije tog statusa.
Karakterističan je primer ruske nacionalne manjine čiji je broj po popisu daleko manji od broja potpisa za osnivanje političke stranke, a sa predznakom „Ruska" ih je nekoliko.