Siromaštvo je politička kategorija

Siromaštvo je politička kategorija

Shutterstock


Poreklom moći, prosperiteta i siromaštva država u svetu, Daron Asemoglu i Džejms A. Robinson bavili su se punih 15 godina. Njihovo obimno istraživanje sažeto u knjizi pod intrigantnim naslovom “Zašto narodi propadaju” pomogli su brojni sagovornici i koautori koji su intenzivno proučavali srodne političke i ekonomske teme.

Nezahvalno je i pomalo neumesno svoditi u nekoliko rečenica osnovne zaključke njihovog istraživanja. Kada se to ipak učini, onda je jasno da, nezavisno od drugih faktora sem političkog, dobre ekonomske institucije vode ka prosperitetu, loše ka siromaštvu. Ali da su, nažalost, ekonomske institucije determinisane isključivo političkim institucijama koje donose odluke o njima. I da je takvo stanje, ma koliko iz sadašnje perspektive delovalo kao problem novijeg datuma, tako zapravo već vekovima.

Kako su autori definisali – ekstraktivne ekonomske institucije, one koje u prevodu izvlače od drugih ekonomsku dobit, omogućavaju zaštitu privilegovanih, stvarajući profit za mali broj poslovnih ljudi s kojima je tesno povezana politička elita. Države u kojima su ukorenjene takve institucije teško da mogu očekivati bilo kakav ekonomski preporod i boljitak za svoje stanovništvo.

Za razliku od njih, inkluzivne institucije, one koje omogućavaju uključivanje i učestvovanje svih pod jednakim uslovima, kroz istoriju su se pokazale kao put koji vodi prosperitetu i bogaćenju. Ukratko, institucije su osnovni razlog propadanja ili napredovanja društava, a razloge za siromaštvo brojnih naroda je moguće pronaći isključivo u političkoj sferi.

Treći neizostavan element u istorijskom promišljanju o usponima i propadanjima društvenih zajednica, autori nalaze u takozvanim ključnim skretnicama, odnosno događajima koji su, sasvim slučajno a nikako planirano, uslovili tektonske promene u preraspodeli političke moći.

Krajnje skraćeni prikaz zaključaka autora knjige “Zašto narodi propadaju”, izgleda sasvim razumljiv i, verovatno, većini shvatljiv.

Učvršćivanje moći

Širom sveta ogromne su razlike u životnom standardu. Čak i najsiromašniji stanovnici Sjedinjenih Američkih Država imaju dohodak i pristup zdravstvenoj nezi, obrazovanju, javnim uslugama, ekonomskim i društvenim mogućnostima na mnogo višem nivou nego što je to slučaj sa ogromnom većinom ljudi u Podsaharskoj Africi, južnoj Aziji i Centralnoj Americi.

Suprotnosti između Južne i Severne Koreje, SAD i Meksika podsećaju nas da su te razlike nastale relativno nedavno. Pre pet stotina godina Meksiko, domovina astečke države, bio je bogatiji od zajednica na severu, a SAD su prestigle Meksiko tek u 19. veku. Raskorak između dve Koreje je još skorijeg datuma. Te razlike su bile neprimetne u privrednom, društvenom i sociološkom smislu pre nego što je zemlja podeljena po 38. paraleli nakon Drugog svetskog rata. Većina ogromnih ekonomskih razlika u svetu koje danas vidimo nastala je tokom poslednjih 200 godina.

Da li su Zapadna Evropa, SAD i Japan bili istorijski, geografski, kulturološki ili etnički predodređeni da tokom tih, otprilike 200 godina postanu toliko bogatiji u odnosu na većinu ostalog sveta? Da li je industrijska revolucija morala da počne u Velikoj Britaniji u 18. veku, a da se zatim proširi na Zapadnu Evropu i evropske izdanke u Severnoj Americi i Australiji? Da li je moguć hipotetički svet u kojem bi se industrijska revolucija, na primer, dogodila u Peruu, koji bi zatim kolonizovao Zapadnu Evropu i porobio belce, ili bi to bio samo vid istorijske naučne fantastike? Zašto su neki narodi neuspešni i siromašni dok drugi uspevaju?

Teorija koja bi odgovorila na ova pitanja mora da ima u vidu činioce koji pokreću društva i one koji koče napredak, kao i njihova istorijska porekla. Svaki složeni društveni fenomen, kao što je poreklo različitih ekonomskih i političkih puteva razvoja u stotinama zajednica širom sveta, ima mnogo uzroka zbog kojih većina društvenih naučnika izbegava jednostavne iširoko primenjive teorije.

Umesto toga, oni traže drugačija objašnjenja za naizgled slične ishode nastale na različitim prostorima i u različita vremena. Mi smo, međutim, ponudili jednostavnu teoriju pomoću koje smo objasnili osnovne obrise ekonomskog i političkog razvoja.

Nismo krenuli od naivne pretpostavke da bi takva teorija mogla da objasni sve, već od uverenja da teorija treba da nam omogući da uobličimo sličnosti. Uspešna teorija ne treba verodostojno da izlaže detalje, već treba da pruži korisno i empirijski dobro utemeljeno objašnjenje niza procesa, istovremeno razjašnjavajući glavne sile na delu.

Prvi nivo je razlikovanje između ekstrativnih i inkluzivnih ekonomskih i političkih institucija. Drugi nivo je objašnjenje zašto su inkluzivne institucije nastale u određenim delovima sveta. Dok se prvi nivo bavi institucionalnim tumačenjem istorije, drugi nivo se bavi načinima na koji je istorija oblikovala institucionalne razvoje naroda.

Središnje mesto u našoj teoriji zauzima povezanost inkluzivnih ekonomskih i političkih institucija sa blagostanjem. Poštovanjem svojinskih prava, stvaranjem jednakih uslova i ulaganjem u nove tehnologije i veštine, inkluzivne ekonomske institucije više doprinose privrednom rastu u odnosu na ekstraktivne ekonomske institucije, čija je namena uzimanje bogatstva od većine za nekolicinu. One nisu uspešne u zaštiti svojinskih prava i davanju podsticaja privrednim delatnostima.

Inkluzivne ekonomske institucije podržavaju istovetne političke institucije i zauzvrat uživaju njihovu podršku. One široko raspoređuju političku moć na pluralistički način i u stanju su da ostvare određeni stepen političke centralizacije kako bi uspostavile pravni poredak, osnove sigurnih svojinskih prava, kao i tržišnu privredu u koju su svi uključeni.

Ekstraktivne ekonomske institucije stoje u sinergističkom odnosu prema istim takvim političkim institucijama koje moć koncentrišu u rukama nekolicine, a pritom podstiču ove ekonomske institucije radi sopstvene dobiti. Bogatstva kojih se dokopaju koriste za učvršćivanje sopstvene političke moći.

Dve spirale 

Svaka elita želi da podstiče što je moguće viši privredni rast ne bi li ostvarila veću dobit. I ekstraktivne institucije su u stanju da ostvaruju izvestan rast. Međutim, ključno je da, iz dva glavna razloga, rast ostvaren pod takvim institucijama nije održiv. Kao prvo, održivi privredni rast zahteva inovaciju, nerazdvojnu od kreativnosti koja u privredi zamenjuje staro za novo i ujedno destabilizuje uspostavljene političke odnose moći. Iz straha od te kreativne destrukcije, elite na čelu ekstraktivnih institucija se tome opiru. Zato je svaki rast koji nastaje pod takvim institucijama kratkoročan.

Drugo, mogućnost onih koji upravljaju ekstraktivnim institucijama da ostvare veliku korist na račun ostatka društva čini njihovu političku moć vrlo primamljivom, te se mnogi pojedinci i grupe bore da je zadobiju. To za posledicu ima stvaranje jakih snaga koje takva društva guraju prema nestabilnosti. U takvim društvima se stvara ukleta spirala zbog koje su jednom uspostavljene ekstraktivne institucije sklone trajanju.

Nalik tome, ali na sasvim drugi način, postoji i blagotvorna spirala povezana sa inkluzivnim političkim i ekonomskim institucijama. Međutim, ni ukleta ni blagotvorna spirala nisu nedodirljive. Neki narodi u međuvremenu su uspeli da stvore inkluzivne institucije jer su njihova društva razbila pređašnji kalup.

Značajna institucionalna promena, koja je preduslov za značajne ekonomske promene, rezultat je interakcije postojećih institucija i ključnih skretnica. To su bitni događaji koji narušavaju postojeću političku i ekonomsku ravnotežu u jednom ili više društava. To je bila kuga, „crna smrt“, koja je odnela možda čak i polovinu stanovništva u većem delu Evrope u 14. veku. Zatim je sledilo uspostavljanje atlantskih trgovačkih puteva, što je za mnoge u Zapadnoj Evropi stvorilo ogromne mogućnosti za zaradu, a potom je usledila industrijska revolucija koja je donela mogućnost brzih, ali i remetilačkih promena u ekonomskim strukturama širom sveta.

Institucionalne razlike koje postoje među društvima su posledica institucionalnih promena u prošlosti. Zbog čega se taj razvoj razlikuje od jednog do drugog društva? Odgovor leži u institucionalnom udaljavanju. Isto kao što će se geni dve odvojene populacije organizama polako sve više razlikovati usled nasumičnih mutacija u okviru procesa evolucionog ili genetskog udaljavanja, tako se i dva, inače slična društva, sve više institucionalno udaljavaju.

Sukob oko dohotka i moći, a neposredno oko institucija, konstanta je u svim društvima. Njegov ishod često je nepredvidiv, čak i kad početni uslovi nisu jednaki za sve.

Pojave malih razlika u određenom trenutku mogu da budu značajne za nastanak ogromnih razlika među sličnim društvima. Na primer, ključna skretnica otvaranja atlantske trgovine, uprkos mnogim sličnostima između Engleske, Francuske i Španije, imala je najveći efekat u Engleskoj. To se dogodilo zbog činjenice da, usled razvoja u 15. i 16. veku, engleska kruna nije mogla da kontroliše celokupnu prekookeansku trgovinu, dok je ta trgovina u Francuskoj i Španiji bila pod monopolom krune.

Zbog toga su u Francuskoj i Španiji kraljevska vlast i grupe u savezu s njima izvlačile najviše koristi od velikih zarada od trgovine i kolonijalnog širenja, dok su u Engleskoj korist imale i grupe koje su se oštro suprotstavljale kraljevskoj vlasti.

Slučajne prekretnice 

Ključne skretnice predstavljaju istorijske prekretnice. A uklete i blagotvorne spirale znače da moramo izučavati istoriju kako bismo razumevali prirodu stvorenih institucionalnih razlika.

Naša teorija ne podrazumeva istorijski determinizam. Iz tog razloga odgovor na pitanje s početka glasi – Ne, nije bilo istorijski nužno da Peru postane toliko siromašniji od Zapadne Evrope ili SAD.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar