Ministarka predložila Skupštini da ne prihvati zabranu iskopavanja litijuma, opozicija negodovala

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na kraju današnjeg dela sednice predložila je Skupštini, u ime Vlade Srbije, da ne prihvati opozicioni predlog izmena i dopuna Zakona, navodeći da je taj predlog "u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije".

"Svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu i ležišta kritičnih strateških mineralnih sirovina i da podstiče dugoročno održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških, geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina", ukazala je Đedović Handanović.

Rude litijuma i bora, prema njenim rečima, to svakako jesu, a kritične mineralne sirovine su "neophodne za energetsku tranziciju".

"Uvođenje zabrane bi dovelo do višestrukih negativnih posledica, ne samo po ekonomiju, već i na pozicioniranje u geopolitičkim okvirima. Srbija bi bila prvi i jedinstven slučaj zabrane eksplatacije bora i litijuma, i to nije u skladu sa strateškim interesima naše zemlje. Zabrana bi značila da tržište nije ni otvoreno ni slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva i privrede, zabranom bi te kompanije bile stavljene u lošiji položaj od drugih koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja bi bila obesmišljena", istakla je u Skupštini ministarka rudarstva i energetike.

"Stranci i njihove kompanije će planirati raspolaganje našim rudnim bogatsvima", upozorila je poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović tokom rasprave u Skupštini Srbije o izmenama zakona o rudarenju kojim se traži zabrana iskopavanja litijuma i bora.

Danijela Nestorović je ukazala na "dugu i sramotnu istoriju Rio Tinta" i njihovih rudnika na različitim krajevima sveta, pomenuvši povezanost sa španski fašističkim generalom Franciskom Frankom, kao i slučaj rudnika u Papui Novoj Gvineji u kojem je, kako je navela, prilikom rudarenja zagađenje hemikalijama bilo takvo da je izazvalo boelsti ili smrt. 

Ona se osvrnula i na brojne potencijalne opasnosti po životnu sredinu u dolini Jadra, poput korišćenja sumporne kiseline. Nestorović je istakla i da je planirano "17 vagona svaki dan tokom 10.000 dana da traje ekstrakcija rude iz podzemlja".

Navela je argumente koje je struka iznela protiv realizacije projekta Jadar i skrenula pažnju na slučajeve u kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "direktno vređao dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića", kada je on javno govorio protiv ovog projekta i na izjave predsednice Skupštine i njen sukob sa profesorkom Draganom Đorđević.

Nestorović je ukazala na to da se - koristeći takav rečnik prema političkim neistomišljenicima - "funkcioneri vlasti otvoreno postavljaju kao promoteri kompanje Rio Tinto, dodajući da su takvim svojim izjavama, ističući izjave predsednika Republike, ponizili deo građana Srbije koji je svojim glasom dao poverenje predstavnicima opozicije koji predlažu jedan ovakav zakon". 

Popodnevni deo sednice o litijumu obeležila je polemika predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić i poslanika Demokratske stranke Srđana Milivojevića oko toga ko je doveo Rio Tinto u Srbiju.

Milivojević je rekao da je 1998. godine u Srbiju došla ćerka firma "Rio Tinta“, i da je dobila eksperimentalnu i probnu dozvolu da istražuje na teritoriji Jadra. 

Podsetio je da su tada u Vladi bili Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i Aleksandar Vučić.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić je odgovorila da ne zna šta je bilo 1998. godine, da su te istražne dozvole bile "ni po jada", već da je problem u izmeni Zakona o rudarstvu iz 2006. godine, koju je predložila vlada Vojislava Koštunice.

"Mogao je Rio Tinto da dođe u šestom veku, ali ste im vi izmenom Zakona o rudarstvu 2006. godine dali eksploataciona prava. I niko to nakon toga nije mogao da promeni", ukazala je Brnabić.