Svet
04.09.2023. 18:05
Vesti
27.12.2023. 18:00
Marko R. Petrović
Intervju
Slobodan Janković: "Mi smo već u trećem svetskom ratu"
Svet je trenutno suočen sa najmanje dva velika ratna sukoba. Onim u Ukrajini i sukobom Izraela sa Hamasom na Bliskom istoku. Mnoge zanima kako će svet da izgleda onog trenutka kada ti sukobi budu okončani.
Trenutno, nažalost, niko još ne zna ni kako će se okončati. A još više ih zanima, odnosno strepe od toga da li oni samo predstavljaju uvod u neki još veći sukob, koji bi ponovo zahvatio celu planetu. I upravo tom temom i počinjemo razgovor sa dr Slobodanom Jankovićem, načelnikom Centra za susedne zemlje i Sredozemlje u Institutu za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda.
“Veoma je teško pitanje kako će svet da izgleda. Napisao sam knjigu o trećem svetskom ratu i o dubljim, višeslojnim uzrocima rata koji su kulturni, idejni pa tek onda ekonomski i tehnološki. Ali prevashodno se tiče načina na koji oni koji donose odluke žele da uređuju svet, ne samo tamo gde dominiraju, nego sa željom da kontrolišu čitav svet. A sa druge strane su elite koje žele da zadrže kontrolu u svojim zemljama...“
Ali i da je prošire van svojih zemalja.
“Više s ciljem onemogućavanja onih koji su do sada imali premoć u međunarodnim odnosima i više s ciljem odbrane od njihovih nasrtaja. Kako će izgledati svet? Ako gledamo šta je to što žele, recimo, oni koji upravljaju Zapadom, kakav svet najavljuju oni koji upravljaju Rusijom, kakav svet najavljuju oni koji upravljaju Kinom, pa onda sekundarno možemo da gledamo i Indiju i neke druge regionalne igrače... Pričamo o elitama zato što te elite nisu nužno oni koji su formalno na pozicijama vlasti, već oni koji donose odluke. Možemo da vidimo da, kada se radi o sferi gde će biti dominantna Rusija, tu možemo očekivati dosta slobode na unutrašnjem planu, odnosno da će neka lokalna vlast dosta odlučivati o načinu uređenja društva. Na primer, sutra, ako uopšte bude opstala Ukrajina u nekoj formi i bude u sferi interesa Rusije, možemo da kažemo da će tu običan čovek slobodnije živeti nego u sferi interesa kojom formalno komanduje Brisel ili SAD. To je moja procena. Postoje dve totalitarne vizije. Jednu je opisao Oldus Haksli. To je ona vizija ’Vrlog novog sveta’. To je manje-više neki svet koji se danas gura na Zapadu. To je jedno potpuno seksualno eksperimentisanje koje služi da se promovisanjem čulnih naslada i svih mogućih seksualnih devijacija čovek zarobi svojim strastima i da bude neslobodno biće, koje će se prazniti kroz neobavezne povremene veze, gde neće postojati ni porodica, kao elementarna zajednica, a kamoli nešto šira. Samim tim čovek neće imati na koga da se osloni. Neće imati s kim da se udruži protiv vlasti koja će stalno goniti njegovu slobodu. Na političkom planu će možda postojati na rečima, ali u praksi – ne. Orvelova je druga vizija i ona je sa izvesnim modifikacijama više vezana za Kinu. Svet koji Kina promoviše i danas izgrađuje, odnosno ova elita, peta generacija komunista koja je došla na vlast 2012. godine, naravno nije društvo tako sivo opisano kao u Orvelovoj 1984. Više je to šljašteće. Po sjaju podseća na Zapad, ali u svakom slučaju to je društvo u kome će vam biti omogućeno da živite uslovno rečeno zdravo, na fiziološkom nivou, ali bez mogućnosti za običnog čoveka da utiče na odluke vlasti. Dakle, opet bez nekih političkih sloboda.“
Postoji li neka varijanta između?
“Varijanta između bi opet bio neki totalitarizam. Mislim da će sfera gde bi Rusija bila dominantna biti za običnog čoveka najslobodnija. Naravno da ostaje veliko pitanje globalnog juga, kuda će se svrstati države Afrike, arapskog sveta, Azije, Latinske Amerike... Borba je u toku, eksperimenti su u toku. I to opet zavisi da li će se stvoriti neki četvrti pol ili će uslovno rečeno biti povezane sa jednim od ova tri centra moći o kojima sam pričao. U svakom slučaju udaljenost od ovih sistema koji nisu još uvek totalitarni, ali teže totalnoj kontroli, na različite načine, ta udaljenost će verovatno potencijalno barem omogućiti više slobode ljudima koji žive na tim teritorijama.“
Spominjete globalni jug, arapski svet i gde će se ko svrstati. Nedavno smo čuli da UAE razmišljaju o tome da se pridruže BRIKS-u.
“Da, BRIKS je vrlo elastična organizacija i daje puno slobode svojim članicama. Ne postoji neko telo koje upućuje kako treba da se donose zakoni poput Evropske unije, nema neko ko verifikuje šta radi zakonodavno telo jedne ili druge ili treće države. Drugo, ne postoji jedinstvena monetarna politika, mada postoje ideje ka stvaranju zajedničke valute ili barem zajedničke korpe valuta. Ali prilično je elastična organizacija tako da može da okupi države koje su međusobno i sukobljene poput Kine i Indije u prvom redu, a onda dalje i Pakistana i niza drugih država. BRIKS će verovatno rasti, ali ne bi me iznenadilo da neka država privremeno ispadne iz BRIKS-a. Videćemo šta će se dešavati sa Argentinom koja ide ka produbljivanju ekonomske krize, a ne rešenju. Argentina ponavlja samo na nov način ono što im se desilo pre 20 godina, to je slom ekonomskog sistema.“
Nedavno su imali predsedničke izbore.
“Da, pobedio je ovaj Milej, koji je čovek neuračunljiv u potpunosti, koji je TV voditelj bez nekog velikog znanja, bez iskustva upravljanja državom, koji je pročitao samo Njutona Fidmana, oca te čuvene čikaške škole koji u suštini propoveda doktrinu šoka koju je opisala i Naomi Klajn. To se svodi na to da bogati treba da imaju sve, a ostali nek se snađu ako mogu, otprilike.“
Da povučemo paralelu, on je TV voditelj, a u Ukrajini imamo glumca koji, ne možemo baš reći da je on uveo Ukrajinu u rat, ali je on na čelu Ukrajine u trenutku kad počinje rat.
“Da, on verovatno lično nije razmišljao o tome da li će uvesti ili ne zemlju u rat, pogotovu ako imamo na umu njegovu predsedničku kampanju koja je bila usmerena upravo na pomirenje sa Rusijom, na nalaženje zajedničkog jezika, da se smanje tenzije na istoku zemlje. Dakle, u tom smislu ne verujem da se on mnogo pitao oko rata.“
Da se vratimo na Rusiju, Ukrajinu i Izrael i Hamas. Pomenuli ste na početku razgovora treći svetski rat. Da li time kažete da ova dva rata mogu da prerastu u nešto treće ili će da izbije nešto novo, ili smo već na neki način...
“Ja mislim da je treći svetski rat u toku. I Prvi i Drugi svetski rat imaju neke svoje karakteristike, pa tako ima i treći. Imaju nešto što im je zajedničko, a to je da su umešane barem dve svetske sile, da se vode na barem dva kontinenta vojne operacije, vode se u Aziji i Evropi, a imamo i afrički front, uslovno rečeno, i imamo sukobe različitih modela. S jedne strane imamo Kinu i Rusiju koje su u suštini moderne države, moderne u smislu istorijskog perioda od 19. pa do sredine 20. veka. S druge strane imamo na Zapadu postmoderni koncept na vrednosnom planu, pa i u smislu demokratije, gde imamo izlazak masa iz politike. Dakle, ono što je karakterisalo modernu i liberalnu demokratiju kao politički model koji se širio zajedno sa nacionalno-demokratskim revolucijama, e sada imamo istiskivanje masa iz politike, stvaranje sve više nezavisno-nadzornih tela koja imaju sve više nadležnosti, a narod se ne pita. Od pravosuđa, centralnih banaka koje su izuzete u mnogim zemljama od kontrole naroda, nema nikakvog kontakta između volje naroda kao suverena formalnog i ovih centara vlasti. Dakle, vi imate u suštini sužavanje političkog polja u kome učestvuju mase. To je ta neka karakteristika postmoderne. To vidimo i u EU i u SAD i u zemljama koje se približavaju EU ili misle da se približavaju.“
Ali u SAD ljudi biraju i šerife i sudije i senatore, kongresmene, prilično je razvijen taj sistem gde narod odlučuje.
“U nekim državama biraju sudije, u nekima ne. Negde biraju predstavnička tela, negde direktno na izborima narod, ali SAD su zadržale sistem gde se u suštini glasa u svakoj pojedinačnoj državi za predsednika, gde nisu opšti izbori gde bi Amerika bila jedna izborna jedinica. Svaka država za sebe bira, pa se onda gledaju ti elektori... Drugo, mi vidimo preko partija koje predstavljaju to usko grlo, da kažemo komisiju, koja treba da odredi ko su podobni, a ko nepodobni kandidati. Samo oni koji se kandiduju u okviru Republikanske ili Demokratske stranke će u suštini biti kandidati.“
Samo oni imaju šanse.
“Jeste, za predsednika. I drugo, već duže vremena se pokazuje, pogotovo nakon prošlih izbora, koliko je kompromitovan ceo proces izbora američkog predsednika. Da i ne pričamo o Centralnoj banci, Federalnim rezervama. Amerikanci su bili pioniri toga da se Centralna banka izdvoji od države. Ona je u suštini nezavisno telo, čak i u privatnom vlasništvu, mada nisu bili prvi sa privatnim vlasništvom, ali su je u suštini izuzeli od vlasti. U toku je, nažalost, treći svetski rat. U Drugom svetskom ratu 1939. godine, operacije su trajale vrlo kratko. Dakle, u roku od mesec dana Poljska je pala, i onda smo imali pauzu od više meseci, do proleća 1940. godine. Ali nije svaki rat isti. Ali postoje sličnosti. Recimo sirijski rat ili rat u Libiji su kao Španski građanski rat ili rat u Etiopiji, koji su prethodili, koji su najavljivali Drugi svetski rat. Ili Balkanski rat koji je najavljivao Prvi svetski rat itd. Tako i ovde imamo.“
Koliko i da li paradoksalno zvuči Vaša procena da će običan svet u toj nekoj novoj situaciji posle svih sukoba da bude slobodniji u onom delu koji bi bio pod uticajem Rusije, ako znamo da je i Sovjetski Savez, a i Rusija ranije bila zemlja koja je prilično, da ne kažem totalno, ograničavala ljudske slobode?
“Ne, ograničavala je politička prava, ali prosto vremena se menjaju. Mi pričamo o savremenoj Rusiji. Drugo, tadašnja Rusija, ne pričamo o carističkoj Rusiji, jedno je sistem u samoj toj državi, drugo je sistem u državama saveznicama njenim. Dakle, tu nije bilo nekog velikog mešanja. Jeste bilo zajedničkog mešanja ne samo Rusije, nego i Austrijskog carstva, u srpske poslove kada je Svetoandrejska skupština izglasala ustav, pa su ga oni sklonili. Ali tada je zajedno niz monarhija, uključujući Osmanlije koje su bile nominalno i dalje sezereni, odbacio zajednički taj ustav. Ali u suštini nemamo neke druge primere da je Rusija uticala na nekoga kako će na unutrašnjem planu da reguliše nešto.“
Ali Sovjetski Savez jeste.
“Sovjetski Savez nije Rusija. To je nešto drugo. To je kao da pričamo o SFR Jugoslaviji, to nije srpska država. U tom smislu ni Sovjetski Savez nije bio ruska država. O tome je pričao dosta Solženjicin koji je pisao o Sovjetiji. To ne može da se poistoveti, čak ni teritorijalno to nije isto. Drugo, SAD su bile zaista jedna od najslobodnijih država u 20. veku. Nesporno. Ali, vremena se menjaju. Nažalost, negde se menjaju nagore, negde nabolje.“
Gde se mi uklapamo u svemu tome?
“Pa mi smo u vrlo nepovoljnom položaju, zato što se nalazimo pod tihom okupacijom, okruženi smo neprijateljski nastrojenom organizacijom ‒ Severnoatlantskim paktom i njegovim civilnim krilom Evropskom unijom ‒ koji nauštrb srpskih interesa svoje različite satelite mogu da namire. Kada bismo sklonili te predstave medijske koje imamo u današnjoj situaciji, prvo bismo videli da svet koji gledamo nije takav kao što je prikazan na mapi. Neke države su podeljene, negde su granice izmeštene, to je jedna stvar. Drugo, kada se govori o Evropskoj uniji, prodaje se priča o demokratiji i slobodi. Znate, bilo koja država članica Evropske unije, kao i država koja je kandidat, njen narod, dakle ljudi koji su formalno nosioci vlasti, sve manje utiču na zakone, čak i formalno. Zašto? Da bi bilo koji zakon koji je predstavnik naroda ili građana u skupštini glasao, da bi mogao uopšte da se usvoji, mora prvo Brisel da odobri.“
Vesti
15.12.2023. 12:59
"Beograd i Priština da poštuju Sporazum"
Da se uskladi sa pravilima koje su oni odredili.
“Tako je. Vi prosto kao Srbin, kao građanin Srbije, Hrvatske nije bitno, Holandije, vi sve manje vredite. Vaš glas je sve nebitniji.“
Ali zemlje Evropskoj uniji pristupaju svojevoljno. Ta odluka se donese u zemlji da oni žele da pristupe, a posle EU proceni da li su ispunjeni uslovi...
“Utoliko svojevoljno što se referendumi održavaju sve dotle dok se ne da odgovor ’da’. Onog trenutka kada se da odgovor ’da’, više nema referenduma. Velika Britanija je napravila referendum i tada se i pored sve kampanje pokazalo da je narod za izlazak iz EU. Prvo, vi nemate slobodne medije. Kakvi su to slobodni mediji u EU gde vama, ako izađe kandidat koji je protiv sistema, kreće kampanja odmah da je to fašista, ekstremista, ne znam ni ja šta je. Imate celokupnu medijsku zaveru, propagandu, protiv takvog kandidata ili politike.“
Nije to slučaj samo u EU.
“Naravno, ja pričam i o zemljama koje žele da pristupe Evropskoj uniji. Naravno da se to dešava i u nekim državama koje nemaju veze sa Evropskom unijom. Ali sada pričamo konkretno o tome da li je ovo prostor slobode. Drugo, propisi u Evropskoj uniji, to su propisi u korist velikih koncerna. Kako se donose odluke? Da li je odgovarala, recimo, Ursula fon der Lejen zato što je SMS-om i telefonskim razgovorima ugovarala nabavku vrednu više milijardi vakcina ’Fajzerovih’ za EU? Nije odgovarala. I kada je sve prošlo, kada su prošle i one tri doze, ona je naknadno opet ugovarala na isti način i četvrtu nabavku. Gde je tu demokratija?“
I transparentnost.
“I transparentnost, naravno. Ko zna uopšte, ko može da navede sada nekog od ministara, uslovno rečeno, spoljnih poslova ili predsednika Evropske unije do sada. To su takve ličnosti izabrane i postavljene tu baš zato što nemaju nikakva svojstva specijalna. Ništa nisu u svojim državama, odakle su potekli, uradili. Poslednji koji je bio neka markantna ličnost bio je Žan-Klod Junker, čovek koji je poznat po tome što je bio veliki organizator pranja novca u Luksemburgu, po aferi o pranju više desetina ili stotina milijardi dolara, gde je on bio baš zaslužan za to. I to se pisalo, ali i to se zataškalo. Eto, on je bio predsednik Evropske komisije, malo živopisniji zato što je često bio pod uticajem alkohola. Ali, da pitate nekoga da li se seća, niko ne ume da vam izdvoji.“
Dobro, možda bi se setili Solane...
“Pa dobro, mi bismo se setili Solane, zbog drugih zasluga. Da bi se izbeglo da se narod nešto pita, 25. novembra lansirana je inicijativa da se izvrše izmene Sporazuma o Evropskoj uniji, po kojima bi se uveo princip konsenzusa, dakle da formalne vlade zemalja članica konsenzusom, saborno, jednoglasno donose odluke o najvažnijim pitanjima i o nekim drugim sa takozvanom kvalifikovanom većinom. Predlaže se reforma tako da one koji su formalno liberali i demokrate, dakle oni koji bi po imenu trebalo najviše da rade u korist naroda, da vlast bude što bliža svakoj ličnosti, oni predlažu da se odluke donose prostom većinom. Dakle, ko ima jednog poslanika više u Evropskom parlamentu donosi odluke. Dalje, da se uvedu vanredna ovlašćenja za Evropsku komisiju, da se u slučaju pandemije ukidaju, suspenduju određena prava i slobode i prenose ovlašćenja. Šta se traži? Traži se centralizacija u EU i pretvaranje nje u jedno telo koje će dodatno da umanji prava nekog običnog čoveka. Dakle, sve više nadležnosti se delegira na najviši nivo. A demokratija bi trebalo da spušta nadležnosti ka običnom čoveku. Da vlast bude što bliža običnom čoveku.“
Ako gledamo da je sve to tako, a gledamo i činjenice da smo okruženi zemljama EU i NATO-a, koliko je realno i koliko je moguće prilagoditi se svemu tome u smislu da za sebe izvučeš najbolje moguće?
“Za početak mi moramo da se oslobodimo. Dakle, Srbija je okupirana zemlja.“
Ko je okupator?
“Okupator je Zapad. Evo vam jedan od banalnih primera. U toku je razoružavanje Srba i Srbije. Kada kažem Srba, mislim i na Srbiju i na Republiku Srpsku. Vi to imate uprkos egzaktnim podacima koji su merljivi i koje Nacionalna asocijacija za oružje Srbije pruža i daje na svom sajtu, o iskustvima ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu, da činjenica da ako imate puno ljudi koji poseduju oružje uopšte ne povećava nasilje. Od maja meseca ove godine kreće suspenzija prava ljudi koja su u skladu sa zakonom itd., dakle onih koji legalno poseduje oružje. Ne pričam o nekom ko ga nosi nelegalno. Naravno, ako se to sazna, treba da bude kažnjen i da mu se ono oduzme. Istovremeno, od tog maja imamo porast teških krivičnih dela učinjenih oružjem za 38 posto. Država sa najvećom stopom kriminala je Meksiko. U Meksiku je zakonom zabranjena mogućnost civilima da poseduju oružje. Ne postoji način da vi posedujete oružje. A to je jedna od najnebezbednijih država na svetu. Zašto? Tamo kriminalac zna da ste vi nenaoružani i da mu ne možete ništa. Dakle, on je automatski u prednosti. Drugo, jedan od zakona, kada govorimo o tom segmentu o okupaciji, jeste zakon koji definiše nužnu odbranu, koji apsolutno smatra žrtvu za krivca. Dakle, vi, ja, obični normalni ljudi, po tom zakonu, mi smo krivi. Nije kriv neko ko je upao u naš stan, naoružan, ili uopšte upao, nije ni bitno. Ne, mi se prvo tretiramo kao potencijalni krivci. Tek sekundarno taoci. Imamo potpuno nakaradne zakone. Zašto smo pod okupacijom? Da ne pričam o školi, obrazovanju. Svuda je obrazovanje jedan od tri osnovna stuba države – obrazovanje, zdravstvo, odbrana. Šta smo mi uradili sa zdravstvom? U dogovoru sa zemljama EU Srbija je bila napravila onaj program faktički o izvozu zdravstvenih radnika u Nemačku, Švedsku. Vrlo brzo smo došli do toga da nemamo dovoljno zdravstvenih radnika. Da nemamo adekvatnu zdravstvenu negu i da imamo sve bolesnije stanovništvo.
S druge strane, u prosveti imamo problem jedan kojim, da odete u bilo koju školu, imate situaciju da ne možete da vršite kvalitetan izbor nastavnih kadrova, a to je jedna od osnovnih stvari. Ljudi koji rade sa decom, koji učestvuju u vaspitanju dece, u formiranju ličnosti koje treba sutra da budu odgovorne da učestvuju u zajednici, da se pitaju, da glasaju, da budu izglasani... A vi stavljate ljude koji su frustrirani zbog toga što imaju jako mala primanja i zato što nemaju nikakva prava. Zato što se i oni unapred proglašavaju krivcem jer je detetu do ovih sada reformi, kada su uvedene konačno kaznene mere, bilo omogućeno da radi šta hoće. Pričamo o najeklatantnijem primeru. Dete koje bi nasred časa ustalo i počelo fizički da udara drugo dete nastavnik ne sme da uradi ništa osim da običnim tonom glasa kaže da to ne radi. Ne bi smeo ništa drugo da uradi. Ne bi smeo fizički da ih razdvoji. Da ne pričam da to dete krene fizički da napadne nastavnika, on takođe ne bi smeo da mu odgovori. Imamo, znači, urušenu prosvetu, ponižene prosvetare, zdravstvo.
Odbrana. Kakvu vojsku mi danas imamo? Koliko ljudi je u vojsci? To je javna tajna da mi imamo verovatno najviše 20.000 ljudi zaposlenih u odbrani. A imate istovremeno na našim granicama potpuno suprotan proces. Ne kažem da imamo velike vojske, imamo NATO savez koji je ogroman. Ali imamo jačanje lovačkih saveza, trendove gde se ljudi naoružavaju. Recimo, Slovenija je u svoj ustav unela da je Lovački savez treći stub odbrane te države. Janez Janša je pozvao narod da se naoružava. Legalno. Ne nelegalno. Mađarska ima sličnu politiku. Bugarska takođe jača Lovački savez. Imamo sada iz Sarajeva poziv muslimanima da svoju decu obučavaju, da se učlanjuju u lovačke saveze, da budu naoružani i da se spreme... Za šta? Za neki sukob? Ja ne kažem da treba da ulazimo u rat. Ne. Kako se odvraća neko ko ima agresivne namere prema tebi? Kažu statistike da blizu polovine svih kriminalaca koji žele da provale u vaš stan, da vas opljačkaju ili da bi vam nešto drugo uradili, onog momenta kada čuju punjenje oružja, okreću se i odlaze. Polovina. Odvraćanje je pola sigurnosti. Odvraćanje je način promovisanja mira. Mirne saradnje sa susedima.“
Možda u tom kontekstu treba gledati i nabavke naoružanja, poslednjih nekoliko godina.
“Ne, zato što se ta nabavka odnosi na trgovinu oružjem, gde će oni koji učestvuju u tome zaraditi ogroman novac i ta nabavka naoružanja se sprovodi za vojsku i eventualno za policiju.“
Svet
24.07.2023. 17:20
Kraj evropskog sna o "strateškoj autonomiji“
Komentari
