SLUČAJ RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE: Male tajne javnog servisa

Kadrovske promene u vrhu RTV Vojvodine, posle aprilske izborne havarije demokrata u pokrajini, indukovale su žustar sukob na medijskoj i političkoj sceni u kome oponenti sebe vide kao jedinog sledbenika Ciceronovog "Svi se pokoravamo zakonima da bismo bili slobodni". Jedni su alarmirali pojedine međunarodne organizacije zbog, kako tvrde, genocida nad poslednjom oazom u moru lošeg novinarstva u Srbiji, dok drugi, u bezmalo tibetanskom miru, negiraju kršenje zakona i politički pritisak. Istovremeno, van fokusa javnosti već tri meseca Državna revizorska institucija sprovodi redovnu kontrolu zakonitosti poslovanja u pokrajinskom javnom servisu, a o dosadašnjim nalazima revizora nema informacija.

Obračun tabora u pokrajinskom javnom servisu

Oba tabora su, naravno, saglasna da je kadrovskih promena bilo, kao i da je sloboda medija neprikosnoveni interes građana. U verbalnoj odbrani pomenute slobode, suština ipak ostaje pod tepihom. Zato bi ova medijsko-politička papazjanija mogla da bude okončana u duhu izreke po kojoj se gora tresla, a rodio miš.
Povod za javni obračun dela medija, žurnalističkih udruženja, nevladinih organizacija, političkih stranaka i inih aktera bila je vest da je 4. maja Upravni odbor RTV smenio programskog direktora Slobodana Arežinu i za vršioca dužnosti imenovao Slavicu Braun Subotić, politikologa, novinara i urednika u toj kući više od 25 godina.
Problem je produbljen samoinicijativnom ostavkom koju "u interesu RTV Vojvodina", posle nekoliko dana, podnosi generalni direktor Srđan Mihajlović, što Upravni odbor konstatuje i za vršioca dužnosti postavlja Mihajlovićevog zamenika Miodraga Koprivicu, davnašnjeg generalnog direktora, poznatog i po članstvu u komisiji za proveru autentičnosti doktorata tadašnjeg demokrate Aleksandra Šapića. Sledi takođe neopoziva ostavka Marijane Jović, glavnog i odgovornog urednika Prvog programa RTV, pa Upravni odbor za vršioca dužnosti određuje Nadu Kalkan, politikologa, novinara i urednika u toj kući više od dve decenije. Naposletku, u informativnom ogranku Prvog programa RTV, koji program emituje na srpskom, prema nekim informacijama smenjeno je čak 14 urednika. Ali, kadrovskih tumbanja nema u Drugom programu pokrajinskog javnog servisa, gde priloge emituju na deset jezika i rade možda u težim uslovima, niti su se zaposleni pobunili zbog postizborne rotacije na Prvom programu.
To su činjenice. Kako se, međutim, na njih gleda? Arežina, inače član Pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU, u javnoj polemici sa Upravnim odborom tvrdi da je njegovo smenjivanje striktno političko. Uz ostalo, i zato što je za pad gledanosti vojvođanskog javnog servisa, kako je objasnio, krivo ukidanje predajnika na Avali u okviru tekuće digitalizacije, a ne on. NUNS i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ipak, politički atak na Arežinu vide u tome što je razrešen "odmah po konstituisanju Upravnog odbora" čiji su "stručnost i politička nepristrasnost sumnjivi", pa još "neposredno posle izbora koji su u Srbiji održani na svim nivoima". Da zlo bude grđe, to se dogodilo "posle kritike koje su na račun javnih servisa, posebno RTV, iznosili predstavnici republičkih vlasti". S druge strane, za oba novinarska udruženja je, opet bez uvijanja, sumnjiva i stručnost koleginice koja je privremeno postavljena na mesto Arežine, zato što "njena radna biografija nikako ne uliva poverenje".

Talasanje u RTV

Na takvom fonu su i reakcije ANEM, AOM, UNS, BIRODI, Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres, čitave lepeze političkih stranaka, Kuće ljudskih prava i nekih nevladinih organizacija. Njihovu ogorčenost mogla bi da supsumira i javno izrečena tvrdnja da "napredni vandali" kroz ove "smene, pritiske i zastrašivanja" preobražavaju vojvođanski javni servis u TV "Pink".
U međuvremenu, niko od zaposlenih u RTV nije pokrenuo, unutar kuće ili pred državnim organima, procedure zbog povrede prava iz radnog odnosa. Više desetina novinara i urednika, ipak, oglasilo se otvorenim pismom javnosti, zabrinuto zbog "naglih i nejasno obrazloženih kadrovskih promena" koje bi "mogle da naruše teško stečeni ugled pokrajinskog javnog servisa i poverenje građana". Potpisnici žele "da sačuvaju atmosferu u kojoj će moći da nastave da rade, oslobođeni političkih pritisaka".
U bitku saopštenjima i izjavama uključuje se 19. maja i Društvo novinara Vojvodine, koje negoduje zbog "orkestrirane pomame", a Arežini spočitava da "tokom karijere u više medijskih kuća ni kao novinar ni kao rukovodilac nije ostavio prepoznatljiv i ozbiljan trag". DNV pita "odakle potiču ishitrene sumnje u sposobnost i stručnost novog rukovodstva, tim pre što su imenovani rukovodioci ranije bili smenjeni sa uredničkih mesta zbog političkih okolnosti, bez obrazloženja, kada je mnogobrojnim vrsnim novinarima onemogućen rad" i zaključuje da je "ovde reč samo o odbrani olako stečenih zvanja i dobro plaćenih pozicija". Takođe, upozoravaju da je "ostrašćena lična pripadnost nekim novinarskim udruženjima išla na štetu opšteg javnog interesa jer je ta pripadnost poistovećena sa pripadnošću određenim političkim strankama i finansijerima njihove delatnosti".
Ka smirivanju tenzija, istog dana, usmerio se Programski savet RTV Vojvodine konstatacijom da je "potpuno normalno i očekivano da nova rukovodeća ekipa oformi svoje radne timove, nosioce programa RTV, ali da je sporan način na koji se to izvodi". Članovi saveta, istina, "očekuju obrazloženje odluka o kadrovskim promenama" i objašnjenje "na koji način će doprineti kvalitetu programa".
Naravno da talasanje u pokrajinskom javnom servisu nije moglo da prođe bez izbornih pobednika i gubitnika. Za lidera naprednjaka i premijera u ostavci Aleksandra Vučića, RTV Vojvodine je "korišćena za stranačku propagandu DS-a", koja sada ne može da dopusti "da nešto, u šta su uložili mnogo novca i energije, propadne za dan" iako se promene odvijaju "po prvi put zakonito, preko Upravnog odbora", a iz Beograda se po partijskoj liniji ne dovode ljudi "kao što su to radili 2008. i 2011. godine". Šef demokrata Bojan Pajtić istog dana poriče da je vojvođanski javni servis ikada bio propagandna mašinerija njegove stranke jer on lično "godinama nije gostovao u vestima RTV". Na to mu naprednjaci otpisuju "da je lažov", s obzirom na to da je samo dan uoči izbora gostovao "u udarnom terminu, u centralnoj informativnoj emisiji".
Sve u svemu, priča o očuvanju slobode pokrajinskog javnog servisa od oktroisanja političkog zlouticaja - započeta brigom zbog jednog razrešenja, dve ostavke i uredničkog tumbanja u informativnom programu na srpskom - nije mnogo odmakla od prepoznatljive buke kojom se prikriva borba za golo očuvanje stečenih pozicija ili poluga medijskog uticaja. Naime, u tranzicionim društvima, a srpsko nije jedino, mediji nisu korektiv vlasti: izrodili su se u puke poluge ostvarivanja uticaja različitih političkih i ostalih grupacija. Demokrate su, i na čelu sa Pajtićem, propustile petnaestogodišnju priliku da naprave kopernikanski obrt u zatrovanom medijskom tržištu Srbije. Otuda aktuelna briga njihovog lidera za profesionalno zdravlje pokrajinskog javnog servisa izgleda kao očajnički pokušaj da odloži polaganje računa u svojoj stranci, koja je posle aprilskog izbornog sloma postala senka senkine senke u odnosu na nekadašnji DS.
Možda bi razgovor dvojice brucoša, inače srodnika, vođen u Novom Sadu, mogao da dočara kako i koliko su informisani građani Vojvodine koje toliko pominju u brojnim saopštenjima ovih dana. "Kako je kod vas dole?", pita mladi Novosađanin brata iz Kruševca. "Gde dole?", čudi se ovaj. "Pa, u Srbiji", veli Novosađanin. "A zar ti ne živiš u Srbiji?!", uzvraća Kruševljanin. "Ne!", ponosan je Novosađanin. "Pa gde ti živiš?!", još ne razume Kruševljanin. "U Vojvodini!"
Koprivica: Neko vešto pridavi u mraku

Slobodan Arežina smenjen je na inicijativu tadašnjeg generalnog direktora Srđana Mihajlovića, ističe u izjavi za Ekspres Miodrag Koprivica, v. d. generalnog direktora RTV Vojvodina.
- Arežina je sada projekt-menadžer. Mihajlović je postavljen za rukovodioca projekta izgradnje nove zgrade RTV Vojvodine na Mišeluku jer je stara srušena tokom NATO agresije. Marijana Jović je vođa specijalnih projekata u kabinetu generalnog direktora. Sve troje su prihvatili nove poslovne ponude bez problema ili primedbi, sa njima je dogovoren i iznos novih plata, oni nisu socijalno ugroženi, uredno rade na novim pozicijama. Nisu pod mobingom, niko ih mrko ne gleda. To ne bih dozvolio - veli Koprivica.
On ukazuje na "sklonost da zaboravljamo da je ovakvih promena u RTV Vojvodina bilo i ranije", da su "neke promene praćene burno, a neke nisu, što zavisi od dubine i karaktera tih promena jer neko to radi vešto i pridavi u mraku, a neko to radi transparentno".
Za Koprivicu su "čista izmišljotina" napisi da su u informativnom programu urednici smenjivani po hodnicima, telefonskim pozivima ili slanjem SMS poruka.
- To je nenormalno! Nije istina da je u informativnom programu bilo smenjivanja. Da bi neko bio smenjen potrebno je da direktor donese rešenje, što nisam učinio, niti ću. Nije bilo ni smenjivanja, ni otkaza. Niko nije dobio rešenje o raspoređivanju na niže mesto u uredničkoj hijerarhiji, niti smo ijednog urednika stavili na radno mesto novinara. Plate nisu smanjene nijednom uredniku. Šta je onda istina? Istina je da je bilo preraspoređivanja u okviru uredničkih pozicija iz prve od tri kategorije, ali time nije obuhvaćeno 14 urednika. V. d. glavnog urednika je na sastanku obavestila sedam, osam urednika da će ubuduće timski raditi na emisijama koje su do tada radili samostalno. Oni su izgubili samo ekskluzivno pravo da samostalno uređuju pojedine emisije, dobili su po još dvoje kolega iz iste rubrike, iz iste uredničke kategorije, u istom zvanju, pa se menjaju po danima i po temama. Njima smeta što njihov ekskluzivitet ugrožavaju druge kolege jer su se poistovetili s radnim mestom i boje se timskog rada. Ovo se odnosi na emisije tipa "Novosadske razglednice" ili Jutarnji program, informativne emisije kao što je "Dnevnik" u 17 sati, "Vojvođanski dnevnik". Prema tome, nema zabranjenih novinara i urednika, nema zabranjenih tema i nema zabranjenih emisija, računajući i "Državni posao". U programskoj šemi neće biti promena dok sva tri konkursna imenovanja ne budu završena, a nema ni pritisaka da se u tom pravcu nešto menja - pojašnjava v. d. generalnog direktora.
Koprivica naglašava da u RTV Vojvodina nije primljen nijedan novi zaposleni, ali je toga bilo u vreme DS-a, koji je desetak ljudi iz Beograda zaposlio na neodređeno vreme, uz platu veću po 50 i više odsto od one koju su imale njihove prethodne kolege, pa je stvoren animozitet prema takvom načinu kadriranja. O tome se ćutalo, nezadovoljstvo nije bilo moguće pokazati, a u celoj kući je ostao gorak ukus. Zaposleni su kao privilegiju doživljavali činjenicu da su svakog dana dva, tri službena automobila odlazila po novozaposlene u Beograd, pa je na kraju kupljen kombi radi smanjenja troškova.
Arežina: Nemam dokaze, mogu da nagađam

Slobodan Arežina bio je sasvim zatečen pitanjem da li je znao da je njegovo razrešenje predložio tadašnji generalni direktor Srđan Mihajlović.
- Nisam to znao. Slobodno napišite da sam za to prvi put čuo od vas. Mene je Mihajlović tog dana obavestio samo da će na sednici Upravnog odbora biti razgovor o mojoj smeni. Pre sednice sam prvi put video Jovu Radića, novog predsednika Upravnog odbora. Razgovarali smo u prisustvu Mihajlovića, tražio sam razloge za razrešenje, nisam ih dobio i rekao sam da to onda doživljavam kao politički pritisak, što je Radić naravno negirao. Ako je Mihajlović inicirao moje razrešenje onda to nije uradio iz svoje glave jer na moj rad nije imao primedbe, pa je to meni dokaz više da je posredi politička odluka - kaže Arežina.
Zamoljen da pojasni političku pozadinu, Arežina odgovara da može samo da nagađa.
- Ne mogu da dokažem političku pozadinu. Nemam materijalne dokaze za imena ljudi i stranke koje su u tome učestvovale. Demokrate su prošle godine glasale protiv mog imenovanja za programskog direktora, sada me je smenio Upravni odbor u kome su većina SNS i LSDV. Neću da zalazim u pitanje da li je ovo posledica promene pokrajinske vlasti na izborima. Ako kažem da znam ko stoji iza mog smenjivanja, lagao bih. Ako kažem da ne znam, opet bih lagao. Mogu da spekulišem, a to ne želim - dodaje Arežina.
Arežina je odbio da bude koordinator u kabinetu glavnog urednika i prihvatio poziciju projekt-menadžera. Kako kaže, u rešenju koje je dobio "zarada je nešto manja od one koje smo usmeno dogovorili, ali mislim da je adekvatna poslu na novom radnom mestu". Upitan da li će se obratiti inspekciji rada ili sudu, Arežina objašnjava da mu je sudska parnica jedina pravna mogućnost zato što mu je Upravni odbor "prekinuo mandat", ali razmišlja da li bi parničenje bilo svrsishodno.