Šmit podneo ostavku na mesto visokog predstavnika u BiH, ko će ga naslediti?

Šmit, nemački diplomata, ostavku je podneo posle skoro pet godina na čelu Kancelarije visokog predstavnika. On je o tome obavestio Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC), tražeći pokretanje procedure za izbor novog visokog predstavnika do kada će Šmit ostati na dužnosti, prenela je Televizija N1 Sarajevo.

Kristijan Šmit koji je ovih dana u Njujorku, gde će podneti redovan izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukazivao je na secesionističke politike, blokade institucija i pokušaje podrivanja BiH, pre svega ukazujući na Dodika i vlast RS, a naglašavajući da je međunarodni faktor na strani građana Bosne i Hercegovine.

Republika Srpska je zahtevala da Šmit bude proteran iz BiH pošto ga vlast RS smatra nezakonito izabranim.

Dodik je u subotu bio u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom i posle sastanka s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom izjavio da veruje da će Rusija na sednici Saveta bezbednosti UN u utorak, 12. maja, tražiti da se sve odluke Šmita proglase pravno nevažećim.

I Rusija tvrdi da je Šmit nelegalno izabran, budući da procedura nije sprovedena kroz Savet bezbednosti UN, kao u slučaju njegovih prethodnika.

Nemački list "Frankrurter algemajne cajtung" (FAZ) je objavio da SAD mesecima zahtevaju da Šmit, koga RS ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, podnese ostavku i da Vašington navodno želi da na to mesto postavi nekoga "kojim je lakše upravljati".

Jedna američka kompanija povezana s predsednikom Donaldom Trampom je zainteresovana za izgradnju gasovoda u BIH, a Šmit je, po pisanju FAZ-a, izrazio zabrinutost zbog toga i time okrenuo SAD protiv sebe.

Povodom ostavke Šmita Dodik je ocenio da on "odlazi iz BiH onako kako je u nju i došao - bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na svojoj strani".

Dodik je u objavi na mreži X napisao da je sve vreme Šmitovog mandata "bilo jasno da je reč o čoveku koji je u BiH boravio i delovao mimo procedura na kojima bi trebalo da počiva međunarodni poredak" i da je Šmit "svoj mandat potrošio na uzaludno dodvoravanje sarajevskoj čaršiji i pokušaje da nanese štetu Republici Srpskoj".

Dodik je napisao da je "Šmit mnogo zla pokušao da napravi, ali je na kraju svojim delovanjem samo potvrdio jednu činjenicu: Republika Srpska je neuništiva".

Kandidati za Šmitovog naslednika dvojica italijanskih diplomata sa podrškom SAD

Posle ostavke Kristijana Šmita na funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), kandidati za njegovog naslednika su dvojica italijanskih diplomata koji uživaju podršku SAD-a, objavio je sarajevski poratl Kliks (Klix.ba), pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore.

Kliks navodi da bi se "ovakvo imenovanje posle odlaska Šmita moglo tumačiti i kao svojevrsni šamar Nemačkoj i potiskivanje njenog uticaja u Bosni i Hercegovini".

"Ono što javnosti nije još uvek jasno jeste zašto su SAD odlučile da u ovom trenutku 'ubrzaju' proces odlaska Šmita, koji je do sada pokazivao na terenu spremnost da deluje u skladu s interesima SAD", navodi se u tekstu.

Prema određenim informacijama, radi se o neslaganjima po pitanju nametanja odluke o državnoj imovini, bitnoj za projekat Južne gasne interkonekcije, koji je preuzela američka kompanija iza koje stoje ljudi bliski predsedniku SAD Donaldu Trampu, s ozbirom da trasa gasovoda uglavnom prolazi kroz državnu imovinu u Federaciji BiH.

U BiH je još na snazi Zakon o raspolaganju državnom imovinom, koji je 2005. goidne nametnuo tadašnji visoki prdstavnik Pedi Ešdaun, a dopunio da Šmit svojom odlukom iz 2022. godine, na osnovu ranije usvojene odluke Ustavnog suda BiH da je država BiH, a ne njeni entiteti titular državne imovine.

Odlazak Šmita, piše sarajevski portal, otvara novo političko poglavlje koje će sigurno dodatno ugrejati predizbornu kampanju i ključna pitanja u BiH.

Na domaćem političkoj sceni u BiH, ocenuje se, odlazak Šmita lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik iskoristiće da da prikaže kao svoj veliki uspeh.

"Bez obzira da li je to bilo 'deo paketa' kojim je Dodik dogovorio ukidanje sankcija kako bi prekinuo s napadom na ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine ili deo pritiska zbog poslovnih interesa američkih kompanija vezanih za Južnu interkonekciju, odlazak Šmita daje priliku Dodiku da se predstavi kao pobednik", konstatuje se u tekstu.

Dodaje se da će odlazak Šmita otvoriti novi niz pitanja koji će, između ostalog, tražiti od vladajućih u SNSD-u da se ponovo odrede prema ranijim narativima, jer negiranje Šmitovog legitimiteta kao visokog predstavnika nije proizlazilo iz njegove ličnosti, već zbog toga što nije imenovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) nego odlukom Saveta za primenu mira u BiH (PIC).

"U tom smislu, ukoliko bi novog visokog predstavnika imenovao PIC, bez odluke Saveta bezbednosti UN-a, principijelno za Dodika bi bilo da nastavi osporavati legalnost", navodi se u tekstu, uz podsećanje da je, i pored osporavanja, Dodik provodio sve Šmitove odluke.

Kancalarija visokog predstavnika (OHR) danas je zvanično potvrdila da je Šmit odlučio da napusti funkciju visokog predstavnika, najavivši da će na toj funkciji ostati do imenovanja svog naslednika, čime, kako navodi Kliks, na određeni način garantuje kontinuitet institucije i ostaje poluga u rukama Evrope ako dođe do diplomatskog raskola s SAD.