Biznis
29.11.2021. 08:05
Vesti
06.09.2022. 15:05
M. Paunović
Odnos dve države
Srbija i Kina: Partnerstvo pre prijateljstva
Postoji li u politici prijateljstvo? Ili još bolje, može li se u vreme velikih geopolitičkih promena na odnose država gledati tako romantično? Svetom vlada pravilo surovog interesa, a igricu će preći onaj ko bude imao najmanje neprijatelja.
Zbog istorijske prošlosti Balkana, koji i dalje zaudara na barut, najdalje su nam oni koji su nam geografski i etnički najbliži. Oni za koje nas je doskoro vezivalo bratstvo i jedinstvo. To isforsirano, neki će reći od početka pogrešno, bratstvo nas je verovatno i dovelo do toga da se danas ovoliko volimo i poštujemo.
Istorija, kao i arogancija, ekonomska zanemarljivost i neodlučnost Evrope da nas prizna svojima gurnuli su nas u zagrljaj Istoka. Utehu i interes pronašli smo u Aziji. Tako je Kina, iako geografija i istorija možda nisu predviđale, postala važan partner Srbije. Namerno biramo reč partner, a ne prijatelj, jer ova reč preciznije opisuje odnos koji se bazira na obostranom interesu.
Svedoci smo da su odnosi Srbije i Kine znatno unapređeni u poslednjih dvadesetak godina i u kontinuitetu nastavljaju da se poboljšavaju na osnovu strateškog partnerstva koje su dve zemlje potpisale 2009. godine.
Ovo partnerstvo se danas ogleda u nizu značajnih projekata u oblasti infrastrukture i energetike. Među značajnijim projektima koje su dve strane završile, ali i koji tek treba da budu završeni, spadaju Pupinov most, brza pruga Beograd – Novi Sad, nekoliko deonica puta "Miloš Veliki", Obilaznica oko Beograda, brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, brza saobraćajnica Valjevo–Lajkovac, termoelektrana Kostolac B3, Termoelektrana-toplana Pančevo, ali i dugo čekani beogradski metro...
Teško je odrediti tačan datum ili godinu u kojima su odnosi dve države počeli da se intenziviraju. Sa ovim se slaže i Dragana Mitrović, direktorka Centra za azijske studije i profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Međutim, sagovornica "Ekspresa" uspon odnosa Srbije i Kine objašnjava okretanjem Kine globalnim tržištima i odluci kineskog rukovodstva da Kina direktnije odlučuje o rešavanju globalnih pitanja, odnosno da bude manje suzdržana, a da preko ekonomskog prodora jasnije i direktnije izražava i svoj politički stav.
"Svakako da su naši odnosi počeli da poprimaju daleko bogatiji sadržaj inicijativom koja je krenula sa kineske strane, a ona je opet deo kineskog globalnog prodora u sferi ekonomije, a onda i jačanja kineskog kulturnog i političkog uticaja", kaže Mitrovićeva za "Ekspres", a potom dodaje:
"Odnosi Srbije i Kine napreduju i dobijaju nove forme. Obe strane laskavim rečima opisuju ovu saradnju. Naročito od kada su ekonomski odnosi počeli da prate političke. Teško je osporiti da su oni na visokom nivou i da postoji visok nivo saglasnosti po brojnim međunarodnim pitanjima i da su obe strane zadovoljne onim što dobijaju iz tog odnosa."
Ono što Srbija dobija iz ovog odnosa svodi se na dve reči – investicije i kredite.
Kada govorimo o kineskim investicijama u Srbiji, najveće su stigle 2018, odnosno 2016. godine.
U septembru 2018. godine Vlada Srbije potpisala je sporazum o strateškom partnerstvu sa kineskom kompanijom "Zijin Mining Group Limited". Kineska kompanija je za 350 milina dolara postala vlasnik 63 odsto RTB-a Bor, a obavezala se i na otplatu 200 milina dolara duga najveće srpske rudarske kompanije.
U avgustu 2018. godine potpisan je sporazum o izgradnji fabrike guma kineske kompanije „Shandong Linglong“ u Zrenjaninu. Fabrika treba da zapošljava 1200 radnika, a premijerka Srbije Ana Brnabić je svojevremeno izjavila da je izgradnja fabrike projekat od nacionalnog značaja uz ocenu da će on promeniti Zrenjanin, ali i čitavu Vojvodinu.
Biznis
15.07.2022. 21:45
"Kina pobeđuje, Amerika ne gubi, a Evropa pati"
Treća velika investicija ogleda se u Železari Smederevo čiji je deo imovine 2016. godine kupljen za 46 miliona evra. Tada je najavljena investicija od dodatnih 300 miliona evra, a koliko je do danas realizovano nije poznato.
Druga strana medalje kineskih investicija jeste kako one utiču na životnu sredinu, ali i na prava radnika. Metaforički, crvena boja ostavila je traga u obližnjim vodama oko rudnika bakra, dok je o, blago rečeno, nepovoljnom položaju radnika iz Vijetnama koji rade na izgradnji fabrike guma već bilo dosta reči.
Za kineske investicije bismo mogli da kažemo da su i dalje relativno skromne u poređenju sa iznosom kredita koje je Srbija uzela od Kine. Upravo krediti predstavljaju drugi krak u srpsko-kineskim odnosima.
"Kreditima se finansiraju uglavnom veliki infrastrukturni projekti koje kod nas izvode uglavnom kineske firme. Dok direktne strane investicije ipak kaskaju. Međutim, ukupne kineske investicije su sada narasle na otprilike 17 odsto ukupnih investicija u našu privredu čime je Kina postala značajan investitor. Postoji nekoliko regiona u svetu, u koje spada i ovaj naš, gde se kineske investicije ne smanjuju uprkos tome što su kineske investicije na globalnom nivou u padu. Ovde ipak do toga ne dolazi. Naprotiv, primetan je rast. Velikim delom i zbog toga što su mnogi projekti, koji su ranije dogovoreni i najavljeni, tek sada počeli da se realizuju. Kada je reč o kreditima, oni su se proporcionalno odnosu na ukupnu zaduženost povećali, ali mislim da su sada svi ugovoreni poslovi na ukupnom nivou otprilike 10 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda", objašnjava Mitrovićeva.
Ekonomska saradnja Kine sa Srbijom, ali i drugim državama ne može se odvojiti od političkih ambicija. One su u slučaju Kine jednake "kineskom snu" da do 2049. godine, na stogodišnjicu osnivanja Narodne Republike, Kina postane prva svetska sila.
U "kineski san" spada i veliki projekat "Novog puta svile" kojim se pokreću veliki infrastrukturni i saobraćajni projekti u bližem, ali i daljem okruženju Kine.
Svet
14.07.2022. 10:24
Kina će imati devet od 20 najvećih kontejnerskih luka
Tu dolazimo do dela zašto je Kina zainteresovana za Srbiju, odnosno koji je njen interes u ovom odnosu. Pošto se Srbija nalazi na značajnom logističkom i transportnom koridoru za Kinu u okviru njene inicijative "Jedan pojas – jedan put", otuda i značaj zemlje kao što je Srbija za Kinu.
Zbog toga i ne čudi što je Srbija jedna od prvih zemalja Centralne i Istočne Evrope koja je potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji na zajedničkoj izgradnji "Pojasa i puta" sa Kinom.
Iako je Kina geografski daleko od Balkana, ona ima potencijal, znanje, sredstva, ali i interes za realizaciju značajnih projekata na obostranu korist. Ne treba posebno isticati da kineske investicije u infrastrukturu Balkana služe kao direktan prodor na tržište severozapadne Evrope.
Širenje kineskog uticaja na ovim prostorima ne oseti se samo kroz investicije, već i kroz stav naroda, običnog sveta.
To je pokazalo i istraživanje koje je u periodu od 29. marta do 7. aprila 2021. godine sproveo Institut za evropske poslove u saradnji sa istraživačkom kućom "Ninamedia".
Prosečna ocena odnosa između Srbije i Kine, na skali od jedan do pet, ocenjena je sa visokih 4,21. Dok čak 77 odsto ispitanika veruje da će ti odnosi da budu još bolji u budućnosti.
Isto istraživanje pokazalo je da nešto više od polovine ispitanika (56,4 odsto) smatra da je Srbiji najviše Kina pomogla tokom pandemije virusa korona, što i ne bi trebalo da čudi ako čak 83 odsto anketiranih Peking doživljava kao prijatelja Beograda.
Na ovakvu naklonost građana Srbije Pekingu verovatno utiče i činjenica da je Kina u domaćoj javnosti predstavljena kao čuvar teritorijalne celovitosti naše države. O tome je za naš list govorila i Dragana Mitrović.
"Kada govorimo o odnosima Kine i Srbije, ne treba da izgubimo iz vida da je Kina kao stalna članica Saveta bezbednosti garant našeg suvereniteta i naše teritorijalne celovitosti jer podržava naš stav. Do sada je dosledno zastupala poziciju koja je na liniji Rezolucije 1244 i to je takođe bitan deo naših odnosa."
Ako se, međutim, vratimo u prošlost, tadašnje okolnosti nisu davale nagoveštaj da bi danas mogli da se razviju ovakvi odnosi između Srbije i Kine. Jer tokom prvih godina Hladnog rata, Jugoslavija i Kina su stajale na suprotnim stranama iste ideologije.
Iako su pripadale socijalističkim zemljama, nisu se smatrale prijateljskim zemljama. Sukob Tita i Staljina, kao i kasnije odbijanje Jugoslavije da se preda vođstvu Sovjetskog Saveza, značajno su poremetili odnose Kine i Jugoslavije.
U Jugoslaviji su se čak i plašili kineske spoljne politike, ali je do preokreta došlo nakon kineske reakcije na intervenciju Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj.
To je za političko rukovodstvo Jugoslavije bio znak da na Kinu počne drugačije da gleda. Atmosfera prema najmnogoljudnijoj državi sveta primećena je i u domaćoj javnosti koja je o Kini počela da sluša kao o državi koja se suprotstavlja agresiji.
Kina se od pedesetih godina prošlog veka do danas znatno promenila. Postala je važan igrač u svetu, sa tendencijom da jednog dana postane vodeća država sveta. Otvorila se prema svetu, sa željom da poznaje svaki njegov kamen. Stvara stručnjake za sve delove sveta koji su joj nekada bili daleki i manje važni. Balkan je jedno od takvih područja. Stoga treba je poznavati i držati je blizu. Ali opet nikad preblizu, već sa rastojanjem izgrađenim na obostranim interesima.
Komentari
