"Srbija je ključna zemlja u regionu, a Brisel se prema njoj ponaša nefer"

"Srbija je ključna zemlja, ali ceo proces proširenja je potpuni neuspeh u poslednje četiri godine. Srbija se nije pomakla, u isto vreme Zapadni Balkan je zlatna rezerva ekonomski za EU", rekao je novinarima komentarišući što Srbija nema predstavnike na samitu prvi put posle 14 godina.

Istakao je i da je Srbija ključna zemlja i za odbranu EU od migracija.

Orban je rekao da se bez Srbije ne može učiniti ništa u regionu, a da je su tretman i ponašanje prema Srbiji u Briselu sramotni, nefer.

"Ponašamo se na neprihvatljiv način. Moramo da se pozabavimo Srbijom prvo, da nađemo rešenja za probleme, a onda da nastavimo sa ostalima. Sada radimo suprotno. To je loše, nefer i sramotno", rekao je.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je novinarima da se njegova zemlja nada da će postati 28. članica do 2028. godine.

Istakao je da veruje da će se tokom predsedavanja Kipra EU početi sa izradom Ugovora o pristupanju.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je rekla da proširenje nije "daleka perspektiva, stvarno je, ovde je i mora se dogoditi".

"Govorimo ovo dugo, ali ako ne razumemo da je proširenje najbolja stvar koju možemo uraditi za našu geopolitičku stabilnost i bezbednost i dalje ćemo se ovako sastajati bez ikakvog progresa", rekla je novinarima.

"Pitanje je vremena kada će EU početi da dodaje članice. U poslednjih 12 godina smo izgubili jednu, a dobili nijednu. Moramo da uverimo naše građane da je proširenje vin-vin, da imamo prave diskusije, a ne samo sastanke iza zatvorenih vrata", još je navela te istakla da se i EU mora reformisati.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je istakla da su načinili reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, ali da ne vide puno od EU zauzvrat

"Nadam se da će neke članice koje oklevaju biti uverene da je ovo i na korist EU. Što se više zemalja Zapadnog Balkana pokreće prema EU, zasnovano na zaslugama, ona će biti bezbednija", dodala je.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da postoji stvarna volja Evropske unije da se, ako neka država bude spremna, do sredine 2029. ostvari proširenje.

On je novinarima pri ulasku na samit EU-Zapadni Balkan rekao da ne zna dovoljno o tome zašto prvi put na ovom samitu nema predstavnika Srbije.

"Gospodin Vučić i Srbija sami moraju objašnajvati", rekao je.

Naveo je da sastanak treba da bude dodatni podsticaj politici proširenja Evropske unije.

"Za nas su to strateški gledano izrazito važne zemlje, nama su to susedne zemlje. Države koje dobro poznajemo, želimo da nastave sa reformama, da one budu za dobrobit i građana tih zemalja i ispune kriterijume", rekao je i istakao da se Hrvatska posebno snažno zalaže za BiH.

"Prvi put osećamo ne samo unutar Komisije, nego i u Evropskom parlamentu, a rekao bih i među bitnim članicama Evropskog saveta da postoji stvarna volja ako je to moguće, ako se ispune kriterijumi, do kraja mandata ove Komisije i Parlamenta, znači sredine 2029. pokuša odlučiti, uz uslov da je neka od zemalja spremna, da se ostvari stvarno pristupanje nakon Hrvatske. Do ove godine nisam osećao takvu promenu, to je ohrabrujuće", dodao je.

Rekao je i da se sada pokušava da se na proces proširenja stavi "geopolitička optika", odnosno da bi neki procesi mogli brže i dinamičnije da se završavaju.

"Verujem da ćemo sutrašnju raspravu iskoristiti da vidimo kakav je preovladavajući stav danas država članica, kojom dinamikom i kojim pristupom napred, jer je očito da se atmosfera izmenila", rekao je.