Vesti
30.01.2024. 12:48
Vesti
09.03.2024. 02:40
R.E.
U fokusu
Srbija kao da je u NATO-u
Srbija kao da je u NATO-u. Makar po tome koliko troši za odbranu i po nivou saradnje sa Alijansom.
Srbija je, naime, jedina među šest balkanskih država koja je dostigla kvotu od dva odsto BDP-a za odbrambenu potrošnju, što je NATO standard. Ostale balkanske države, iako su većinom članice NATO-a, još kaskaju u tom pogledu.
Sve to pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objavljeno u publikaciji "Balkanski monitor odbrane“.
Kako se navodi u publikaciji, nijedna država članica NATO-a u regionu nije dostigla prag od dva odsto BDP-a za odbranu 2023. godine. Iako su Albanija i Severna Makedonija prvobitno planirale da budžet za 2023. dostigne taj čuveni prag, čini se da su stvarni rashodi u obe zemlje manji. Bosna i Hercegovina ima najnižu vojnu potrošnju u regionu, održavajući je čak ispod procenta.
Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, NATO je dominirao kao partner, a čak i Srbija, koja je vojno neutralna i vodi politiku balansiranja između velikih sila, ima najdinamičniju bezbednosnu saradnju sa NATO-om i SAD. O tome je inače početkom godine govorio i šef NATO kancelarije u Beogradu Đampjero Romano koji je je rekao da saradnja Srbije i NATO-a napreduje iz godine u godinu i dodao da su "bliže nego što na prvi pogled izgleda“.
Ono što je primetno, kako se navodi u izveštaju, jeste naglo povećanje broja vežbi u odnosu na 2022. godinu u nekim zemljama. U odnosu na 2022. kada je Crna Gora učestvovala na 17 vojnih vežbi, ova zemlja je prošle godine učestvovala na njih 25. I u Severnoj Makedoniji taj broj je skočio sa 20 na 31, a čini se da hrvatske vojne snage imaju još impresivniji skok.
Svet
28.12.2023. 21:25
Ogroman porast naoružanja, za šta se to svet sprema?
Prikupljanjem podataka sa sajta Ministarstva odbrane Hrvatske i plana koji je početkom prošle godine usvojila tamošnja vlada, broj vežbi je za godinu dana porastao sa 14 na 66. Ove vežbe bile su prilično raznolike ako se pogleda na njih pojedinačno, uključujući redovne trupe, specijalne snage, mornaricu, vazduhoplovstvo, vojnu policiju, sajber odbranu.
Ovi podaci pokazuju nekoliko novih činjenica. Prvu da je povećan broj vežbi verovatno proizvod rastućeg bezbednosnog nadmetanja između NATO-a i Rusije u Evropi. Drugi je da zemlje Zapadnog Balkana u okviru svoje spoljne i bezbednosne politike žele da se promovišu kao lojalne i kooperativne članice NATO-a.
Kada je reč o Srbiji, učešće Vojske Srbije u međunarodnim vežbama, bilo bilateralnim ili multilateralnim, prošle godine je oblikovano odlukom Vlade Srbije od kraja februara 2022. da obustavi sve aktivnosti u vezi sa planiranjem, pripremom i izvođenjem vežbi sa stranim partnerima.
Ova odluka je donesena kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Međutim, Vlada Srbije je prošle godine izuzela "Platinasti vuk 2023“, vojnu vežbu koju su zajedno organizovali Evropska komanda SAD i Vojska Srbije, a čiji je domaćin bila Srbija, čime je postala jedina međunarodna vojna vežba u kojoj je srpska vojska učestvovala 2023.
Uočeni trend rasta izdataka za odbranu u Srbiji od 2016. godine zaustavljen je 2022, navodi se u izveštaju, pri čemu su rashodi pali ispod cifara zabeleženih u 2021. S obzirom na to da bilans stanja za 2023. godinu još nije usvojen, stvarni vojni rashodi još nisu dostupni.
Zakonom o budžetu predviđeno je da vojna potrošnja u 2023. godini nastavi da raste i da čini 8,05 posto udela u ukupnom iznosu rashoda. Takođe, na osnovu budžeta za 2024. godinu, usvojenom krajem prošle godine, planirano je i da bude smanjen za 1,3 odsto u odnosu na 2023.
Kako se navodi, budžet Srbije podeljen je na programe, prikazujući budžetska sredstva za određene oblasti, kao i različite izvore sredstava. Uprkos tome, dodaje se, budžet nije dovoljno raščlanjen i detaljan.
Na primer, u okviru programa "Funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije“ najveći deo budžeta troši se na nabavku naoružanja i opreme, ne precizirajući koje naoružanje i koju opremu.
Komentari
