Vesti
20.08.2025. 23:03
Vesti
24.08.2025. 19:34
R.E.
Pitali smo...
Srbija na ivici katastrofe. Šta je rešenje?
Srbija je pred vratima građanskog rata, tvrde sagovornici „Ekspresa“. Ova stravičnu realnost, vlast, studenti i opozicija moraju rešiti, najpre političkim dogovorom, a potom i koliko-toliko pravednim i demokratskim izborima koji bi bili održani do kraja godine.
Politika u Srbiji, nažalost, opet se kotrlja ulicama svih gradova i varošica. Srbi ni u ovim vremenima brojnih tehnoloških revolucija nikako da se odmaknu od svog urođenog DNK, da se samo na ulici i, dakako, uz obavezno prolivanje bratske krvi bore za vlast – što neminovno vodi u krvavi građanski rat! Ona manjina srpskog mislećeg bića vidi i upozorava da Srbija klizi u haos u kojem Srbi, shodno istorijskom pamćenju, nepogrešivo nađu put svog velikog gubilišta.
Ja veoma poštujem promišljanje pisca Svetislava Basare u njegovoj kolumni u „Kuriru“ koji beleži: „Hoće li se preći ivica katastrofe ili će se srljanje u katastrofu zaustaviti? Budući da mi je kristalna kugla na redovnom servisu, zasad nisam u prilici da odgovorim na ovo pitanje, ali na osnovu ovlašnog uvida u istoriju srpskih srljanja u katastrofe – koja svedoče da nije bilo ivice katastrofe koju ovo društvo nije prešlo – vrlo je verovatno da će i ova ivica biti pređena...“
Domaći mediji donose svakodnevno vesti sa protesta, koje podsećaju na izveštaje sa fronta. Malo je serioznosti u ovim napisima i upozorenja da smo pred vratima građanskog rata, što opet dokazuje davno saznanje da Srbima neprijatelji nisu potrebni – dovoljni su sami sebi.
Ovo pismeno je pokušaj da nađemo rešenje kako da se ovo ludilo završi mirnim civilizovanim putem. Krajnje je vreme da to Srbi pokušaju. Odgovarajući na naše pitanje – šta da se radi, profesor Ljubodrag Dimić, srpski istoričar i redovni član SANU kaže:
„Mi možemo da budemo zadovoljni i nezadovoljni svakom vlašću. Vlast se ne menja na ulici, sem ukoliko se ne žele tragedije velikih razmera. U Srbiji nije reč samo o vlasti. U Srbiji je reč o razaranju države i razaranju identiteta naroda i to je ono što po mom mišljenju predstavlja posebnu opasnost. Znači, vlast je smenjiva i to treba uraditi na legalan način, a ovo što se sada radi to je razaranje temelja države, razaranje identiteta nacije i katastrofa nepojmljivih razmera. Prema tome, vlast ili država ili ne znam ko, treba to da zauzda na svaki način. Bez toga, pitam se – šta je država? Država mora da nađe mehanizam da se ovo ludilo zaustavi, inače srljamo u veliku tragediju.
Istina, postavlja se i pitanje koliko se aktuelna vlast drži zakona? Pitanje ove vrste, kad je reč o vlasti, uglavnom je umesno. Ali, vlast koja dođe, a vlast je uvek promenljiva, može da utvrdi okvire nepoštovanja zakona od one prethodne i eventualno izvrši kažnjavanje ukoliko je to postojalo. Ali ulica nije ta koja izriče sudove, na to nikako ne treba pristati jer tu onda počinje anarhija. A anarhija znači da ničiji život niti imovina nisu zaštićeni.“
Pričam profesoru Dimiću kako dobro obavešteni izvori u Beogradu kažu da bi izbora do kraja godine moglo biti.
„To meni izgleda realno. Meni se čini da sa ovim stanjem ne sme da se odugovlači. Drugo, ako postoji država, ona ima sve institucije koje omogućavaju njeno funkcionisanje. Ona će, nažalost, verovatno morati da ih upotrebi. I sa druge strane tu nema mnogo čekanja. Jer ovo što smo, na primer, gledali ovih dana, razbijanje gradova, osećaj nekažnjivosti za sve što se uradi, to je u ozbiljnoj državi u kojoj vladaju zakoni neshvatljivo. Izbori za dva-tri meseca – vlast što pre da ih organizuje, mislim da će to biti bolje. I to ne samo za nju, možda ona izgubi te izbore, biće bolje za državu i biće bolje za narod“, kaže profesor Dimić.
Đorđe Vukadinović (Nova srpska politička misao) slaže se da stvari deluju vrlo haotično i je sve odmaklo u lošem pravcu.
„Stoje loše i napreduju u još gorem pravcu, ali u suštini nije teško odgovoriti na pitanje šta je, verujem, jedino moguće ukoliko se želi izbeći dalja eskalacija srljanja u nešto što bi bila ili otvorena diktatura ili građanski rat. Obe pretnje su zastrašujuće. Najsigurniji način da se ta dva mračna scenarija izbegnu jeste zapravo pokušaj makar sada naknadnog i zakasnelog ispunjenja onoga o čemu ja govorim već dugo i što nije nailazilo na entuzijazam previše ni na jednoj strani, a pogotovo od strane vlasti ‒ a to je neka vrsta pokušaja makar i znatno zakasnelog društvenog dogovora.
Da svi relevantni društvenici političkih aktera, dakle, ne samo vlasti, opozicije, studenata nego i institucije kao što su crkva, univerzitet, SANU, dakle, bukvalno posednu oko nekog okruglog stola, formalnog ili neformalnog, na kojem bi se pokušali ustanovili principi za izlazak iz krize. A to onda uključuje i dogovor o vanrednim izborima, po meni izborima na svim nivoima, i naravno izbornim uslovima kojima bi ti izbori morali biti praćeni. Šta je u biti? To sad deluje kao utopija, naučna fantastika u uslovima ove i ovakve polarizacije, ali takvi potezi, takve solucije se i događaju i povlače upravo da bi se izašlo iz kriza kakva je ova u kojoj jesmo, a u koju još srljamo. Vlast to na neki način sistematski izbegava, osim možda u nekom trenutku – čini mi se zimus da su možda bili za nijansu otvoreniji, ali nikada iskreno za to jer vlast želi izbore i to samo one izbore pod kontrolisanim uslovima, odnosno od njih kontrolisane uslove.
A opozicija, pritom mislim i na studente i na ovu opoziciju, zimus čini mi se iz određenih razloga nije bila baš previše zainteresovana za takvu soluciju. Predlog o tzv. tehničkoj vladi jeste nešto što nije dobilo dovoljnu podršku čak ni opozicije, pogotovu ne studenata, a naročito ne vlasti. Danas umesto dijaloga imamo usijane konfrontacije i sukobe, sada već i otvorene fizičke sukobe. Za ovo vidim najveću odgovornost vlasti, vlast drži sve institucije, u suštini drži sve poluge moći.
Poenta je da u ovom galimatijasu nema nevinih, ali nema ni sumnje da je vlast najodgovornija za ovakvo stanje u kakvom smo se našli, bez obzira na to što kažem nema nevinih ni na drugim stranama. Ali vlast je najodgovornija baš kao što je i najzaslužnija kada je nešto dobro. Meni je najrazložniji dijalog koji bi mogao organizovati, recimo, premijer Macut. Na tim dogovorima, koji bi sprečili sunovrat u haos, morali bi dogovoriti vanredne izbore jer duboko smo zaglibili. To su surove činjenice“, Kaže Vukadinović.
Vesti
22.08.2025. 13:20
Vučić pozvao studente na javnu debatu, oni mu odgovorili
Profesor dr Bojan Dimitrijević, ekonomista i politički analitičar, svojim ugledom i autoritetom ne propušta priliku da naglasi da svako ko drži do sebe, a učestvuje u javnom medijskom prostoru, mora prvenstveno da vodi računa o državnim i nacionalnim interesima.
„Državni i nacionalni interes u ovom i u svakom trenutku bio bi da se strasti smire i da se izbegnu otvoreni građanski sukobi koji zaista mogu da eskaliraju u nasilje koje onda niko više ne bi mogao da kontroliše. Zbog toga bi zaista najvažniji zadatak bio da se spreči nekakav scenario nekontrolisanog haosa i sukoba, nepredvidivih stradanja i stravičnih posledica za naciju i državu.
Koji je put koji do toga vodi, to je veoma teško reći, zato što su uzavrele strasti. Velika je mržnja koja postoji u narodu. Rekao bih, ona je naročito karakteristična na strani opozicije jer, uslovno rečeno, opozicija je slabija strana koja želi promenu režima. Mada, naravno, kada krene neka vrsta svađa i rasprave, onda se bes nagomila i na jednoj i na drugoj strani. To je moje viđenje političkog i društvenog ambijenta. Ima nekoliko aspekata koje ja vidim. Jedno je da, ukoliko vi nasrćete na policiju i pokušavate da palite kontejnere i da nasilnim sredstvima, nekom vrstom ulične pobune izazovete određene društvene promene, onda jedna stvar koju država mora da radi i koju policija mora da radi, kao i svaka policija na svetu, mora da brani sebe, i mora da nastoji da uspostavi javni red i mir. To je jedan aspekt koji ima veze sa funkcionisanjem države, njenih institucija, sa javnim redom i mirom...
Nijednoj državi nije u interesu niti može da toleriše neku vrstu građanskih nemira i pobune koja liči na neku vrstu oružanog nasilja. Pa i neku vrstu revolucije, oružanog nasilja, koje znači u stvari nasilnu promenu vlasti. Treba razdvojiti i opoziciono raspoloženje, opravdano nezadovoljstvo naroda u nekim aspektima kritike, ono što su istakli i govorili studenti i deo opozicije i javnosti, sve to treba razumeti i prihvatiti, od pokušaja da se sada nasilnim sredstvima promeni postojeća vlast. Jer, pazite, u nasilju učestvuje možda jedan, dva odsto ljudi, ali za promene je možda 40 odsto ljudi, moguće da 55 odsto građana nije za promene. Govorim krajnje hipotetički. Postoje neka istraživanja javnog mnjenja koja i dalje kažu da je popularnost vladajuće stranke visoka. Prema tome, vladajuća stranka ima iza sebe i te kako dobar deo naroda i stanovništva. Drugo, treba imati u vidu da su izbori bili takoreći nedavno. Mislim da je prošlo malo više od godinu dana od izbora, a mi smo bar zemlja koja je u ovih poslednjih 12 godina izbore imala mislim u proseku češće od dve godine. Znači, mi nismo zemlja koja je oskudevala u izborima. Za oružani prevrat i za neku vrstu pobune koja bi nasilno smenila vlast sasvim sigurno je manjina stanovništva. I mislim da čak i među mnogima od onih koji su za promenu vlasti velika većina se ne slaže sa tučom sa policijom, paljenjem kontejnera.
Oni koji pokušavaju da nasilno promene vlast u nekoj vrsti da kažemo poluoružane pobune, samo daju argument vlasti za tvrdnje da je na sceni neka vrsta obojene revolucije koja jednog trenutka eskalira u neku vrstu oružane pobune. Jer, setite se Majdana, koji je školski primer. Pazite, ono što se dešavalo kod nas petog oktobra, pobuna je imala svoj legitimitet zato što je prema zvaničnim rezultatima Koštunica dobio većinu na predsedničkim izborima“, kaže profesor Dimitrijević.
Vesti
20.08.2025. 10:19
Pristalice SNS u šetnji u više gradova, zborovi poručili: "Ne sukobljavajte se"
On se slaže sa opaskom da je peti oktobar bio obojena revolucija.
„Pa, kasnija istraživanja i ono što su mnogi akteri o tome pričali, prilično su potvrdili tu ocenu. Ali gledano iz formalnog ugla, opozicija je imala legitimitet za pobunu zato što je na papiru i prema rezultatima izbora imala većinu iza sebe. Ovde te potvrde nema. I zbog toga bi neka vrsta oružane pobune prilično ličila na ukrajinski Majdan. A mi znamo da je ukrajinski Majdan bio neka vrsta uvezane revolucije u kojoj su ljudi počeli da ginu tako što su strelci ko zna odakle dolazili i pucali nasumice na ljude, a onda je vlast proglašena krivom... To sve znamo, prema tome, kada procenjujemo ove događaje, sve pomenuto treba da imamo u vidu. I zato kažem, s jedne strane vlast ima legitimno pravo da se brani jer iza sebe u ovom trenutku ima izbore, ima argumente da je dobar deo većine na njenoj strani i ima argumente da država, institucije i javni poredak treba da funkcionišu nesmetano.
Sa druge strane, pošto je koren pobune u nekoj vrsti političkog nezadovoljstva i težnje da se promeni vlast, onda hajdemo da idemo na uzroke. Vlast može dobrovoljno da odstupi, da tako kažem, što vlast očigledno neće jer je uverena da dobro radi svoj posao i ima argumente u ishodima izbora. Naravno, vlast ima argumente i u rezultatima onako kako ih ona vidi, da ne ulazim u tu vrstu analize. E sada, pošto opozicija želi promene, a vlast ne želi da odstupi ’bez borbe’, onda kao što ste i vi na početku rekli, jedino rešenje bili bi izbori. E sada, u čemu je problem; dolazimo do najveće činjenice što izbori kod nas nisu do sada razrešili krizu, pa postoji velika bojazan da opet ne bi razrešili krizu.
I ranije sam govorio, da bi trebalo da se formira neka vrsta društvenog dijaloga u kojem bi se zaista definitivno dogovorili određeni uslovi koji bi teorijski i praktično predstavljali relativno ravnopravne izbore. Kad god vlast organizuje izbore, oni ne mogu nikada biti sasvim ravnopravni. Prema tome, ako opozicija misli da će da obezbedi uvek ravnopravne uslove, to je nemoguće. Vlast ima hiljadu načina da koristi svoju poziciju ne bi li na taj način povećala uticaj popularnosti. Ako opozicija očekuje da će se vlast predati bez borbe ili da će stvoriti takve uslove u kojima će vlast da preda, kao što je to uradio recimo Jeruzelski u Poljskoj, kada je predao Solidarnosti, onda to može, ali ne mora da se desi. A ako vlast to ne želi da uradi, onda morate da organizujete izbore koji odgovaraju određenim demokratskim standardima i da se obavežete da ćete u periodu od četiri godine prihvatiti rezultate izbora. Ja drugi način ne vidim“, kaže sagovornik „Ekspresa“.
Vesti
19.08.2025. 20:22
Za devet meseci 23.373 okupljanja
Profesor Dimitrijević podseća da su pre no što je krenula pobuna, ljudi pitali ‒ ako smo glasali za vlast i pobedili – zbog čega bi vlast dala ostavku?
„Oni će reći, pa čekajte, nismo mi glasali za vas da biste vi dali ostavku i da biste jednoj grupi pobunjenih ljudi, koja je neformalne prirode, predali vlast bez ikakve borbe. Kada kažem borba, mislim na političku borbu. Prema tome i to nije tako jednostavna stvar, znači, glasovi koje je vlast dobila nju obavezuju na mnogo šta. Apriori tvrditi da vlast krade glasove, pritom učestvovati na izborima i redovno gubiti, ni to nije rešenje. Moralo bi da se apeluje na opoziciju, na studentsku listu i na ostalo, da svi sednu i da dogovore izborne uslove, i da te izborne uslove koji ne mogu biti idealni, ponavljam, dogovore, i ukoliko ne bude nikakvih ozbiljnih argumenata i dokaza o krađama, da prihvate ishod izbora u narednom periodu. To bi bio miran demokratski tranzicioni način da se politička kriza reši, kakav god bio ishod tih izbora.
E sada, ovde je pitanje sledeće, pošto studenti traže izbore, uvereni da njihova lista i javno mnjenje rade u njihovu korist, pitanje je kada će vlast pristati na izbore. I to je opet politička igra. Ako mene pitate, ja sam uveren da će predsednik Vučić pristati na izbore negde do kraja ove godine jer ni njemu nije u interesu ovakva vrsta političkog nezadovoljstva. Mislim da je njemu u interesu, s obzirom na to da ima vlast i da ima neke projekte od Ekspa pa nadalje, da se politička situacija smiri, i da u takvoj atmosferi društvo nastavi i dalje da funkcioniše. Verujem da će tokom ove godine ipak biti raspisani izbori. Ali ponavljam, ništa se neće rešiti ukoliko opozicija i studentska lista ili već kako god i šta god bude bilo, ne prihvati te izbore i ne prizna ih. Pa šta onda? Onda znači definitivno ulazimo u fazu ideje da opozicija, svi oni koji su protiv Vučića, traže zapravo da se on preda bez borbe, i traže zapravo da osvoje vlast bez izbora.
To bi onda bio presedan koji bi mogao da postane pravilo u našoj situaciji. Ja sam protiv takvog rešenja, zato što ono dugoročno može da uvede praksu promene vlasti na ulicu. Pretpostavimo da sada Vučić podnese ostavku, bez izbora, bez ičega, sa idejom da se smiri situacija. I da se onda raspišu nekakvi izbori. I da recimo, teorijski, na tim izborima pobedi nekakva patriotska lista. Patriotska, recimo, koja nije za otvorenu bezuslovnu saradnju sa Evropskom unijom, koja želi saradnju sa BRIKS-om, koja želi da se pitanje Kosova rešava mimo briselskih rezolucija, itd. I šta? Oni će da krenu sa tom politikom jer su dobili podršku naroda, onda će se ponovo pojaviti neka studentska pobuna i reći će – ne, ne, vi ne možete u BRIKS, morate u EU, ne, ne, vi ne možete ovako sa Kosovom, morate ovako. Ne, ne, vi ne možete da budete neutralni, morate u NATO. I onda će nas nekakva studentska, da tako kažem, ili slična populacija zapravo usmeravati i odlučivati mimo političke volje većina građana koja se potvrđuje na izborima. I to bi bio takav presedan koji ne smemo prihvatiti jer bismo onda mi definitivno, i ovo malo suvereniteta što imamo, predali u ruke jednoj grupi koja bi kao takva mogla da bude predmet vrlo jednostavnih i suštinskih manipulacija.“
Vesti
19.08.2025. 13:50
Skup "Sve smo mi Nikolina" pred zgradom Vlade Srbije
Jedino rešenje po viđenju profesora Dimitrijevića su izbori, dogovor oko izbora, prihvatanje izbornih rezultata.
„Ukoliko je moguće, apelujem na vlast da ti izbori budu do kraja godine, s obzirom na intenzitet tenzija, sukobe na ulici... Država u međuvremenu mora da radi svoj posao i policija mora da uspostavi javni red i mir, vodeći računa, naravno, da ne prekorače granice ovlašćenja. Glupo je i da pričamo da je policija takozvanih demokratskih država, bez preterivanja, pet puta brutalnija.
To opet našoj policiji ne daje pravo da prekoračuje zakonska ovlašćenja, što može da se dogodi. Velike su tenzije, adrenalin, a policijsko prekoračenje zakona može zaista da omasovi bunt i da ga pretvori u opravdano nezadovoljstvo. Sa druge strane, ako se to zadrži u ovim okvirima na pojedinačnoj pobuni šačice ljudi koja želi da revolucionarnim sredstvima smeni vlast, onda je to takođe još veća katastrofa.“
Vesti
18.08.2025. 13:45
Oglasili se Pobunjeni univerzitet i Slobodni univerziteti Srbije
Sagovornici nedeljnika „Ekspres“ okvirno se slažu da je Srbija na granici građanskog rata, ako pređe tu među, taj haos niko ne bi mogao da kontroliše, što bi naciju i državu unazadilo za dugi niz godina. Tačno je, kao što je neko već rekao, da je politika sunđer za razna nezadovoljstva, ali je kao retko gde javna kuća koja okuplja bašibozluk, prevarante lažove, secikese i pojave koje se uz politiku preko noći obogate.
Istina, politika je kurvin posao, praksa pokazuje da u toj raboti pobeđuje onaj ko najubedljiviji laže. Bilo bi dobro da pokušamo da u politiku primamo isključivo ljude koji su se u prethodnom životu dokazali, da su uspešni, da imamo razloga da verujemo da će takvi biti bolji od onih koji su se rodili u nekoj stranci i da su u politici ceo život.
Sve pomenuto nije isključivo vlasništvo naših političkih barjaktara; naprotiv, ima toga i u viđenijem svetu. Recimo, ko je Emanuel Makron? Njegova biografija je kratka, a privatan emotivni život mefistovski. Jedina preporuka za uspeh glasi – on je pitomac Rotšilda. Kod nas ima sličnih priča. Jedna osoba je pitomac Trilaterale, i mi smo se, kao što vidite, upisali u modernu i opasnu vrtešku svetske moći i licemerja.
Vratimo se srpskom političkom usudu da je uvek sledio put ljudskog i nacionalnog poraza, umesto razuma. Jer, prava politika nikad ne sledi liniju srca, to je rabota za pragmatičan razum. Pa ako ovome još dodamo opšte poznatu i u gene utkanu političku i državotvornu lakomislenost i naivnost...
Ko god da pobedi na izborima koji će zasigurno biti do kraja ove godine, teško da će se dograbiti sreće. Jer veliki svet, pa i majušna Srbija, trenutno žive istorijsko vreme, vreme novih geopolitičkih trvenja i preraspodela. Kako god, pobedniku sledi da demontira politički sistem u Srbiji koji je kreiran krajem 90-ih prošlog veka logikom i interesima radikala, SPO-a i JUL-a Mirjane Marković. Srbija mora da nađe novu, državotvorniju i moderniju politiku koja je primerenija i praktičnija novim vremenima.
Istovremeno, ko god da pobedi, moraće da demontira državni sistem i praksu koji su vaspostavljeni i u ratnom raspadu SFRJ. To nijedna vlast do sada nije ni pokušala. Zbog čega? Pa zbog pljačke i otimačine bogatstva te iste Srbije, stvaranja nove elite, a sve pod plaštom „patriotizma“. Dakle, moramo se vratiti državnim i nacionalnim interesima. Jer za pljačke i otimačine, za zločine polusveta koji je opljačkao zemlju, za istorijske poraze (gde su danas Kninska krajina, gde Kosovo i Metohija) niko nije ni optužen, a kamoli osuđen. Nije, jer je primarna ideja svih vladalaca u Srbiji da Srbija ostane njihov plen za bogaćenje njihovih vernih sledbenika.
Imamo li političke snage, pameti i vizije za te ciljeve? Ovo nije posao isključivo za političku elitu. Iza tih ciljeva mora da stane nacion. A ti ciljevi nisu realni ukoliko ne izgradimo uređeno i na zakonima čvrsto postavljeno demokratsko društvo. To što nijedna Srbija, odnosno njena politička i akademska elita, od Karađorđa do danas, nije želela da to uradi, nije razlog da od sutra to konačno uradimo.
Dakle, politička i akademska elita, osim što mora da spreči građanski rat u Srbiji, mora posle izbora da se priključi vladavini prava i kreiranju zemlje i naciona za novo doba. Bez obzira na to ko pobedi, mora da se prihvati tog posla, u protivnom završiće pred sudom naroda.
Komentari
