SREDA DAN ODLUKE ZA RADOVANA KARADŽIĆA: Sve oči uprte u Hag i sudije

SREDA DAN ODLUKE ZA RADOVANA KARADŽIĆA: Sve oči uprte u Hag i sudije

(AP Photo/ Jerry Lampen, Pool)


Međunarodni sud u Hagu izreći će sutra pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koga je Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.

Na tu presudu, žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Karadžić je zatražio da bude oslobodjen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osudjen na doživotni zatvor.

Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale “najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca” iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) osudjen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Presudom je utvrdjeno da su zločini za koje je Karadžić osudjen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo “trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim”.

Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, medjutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen (Vagn Joensen) iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala, Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar