Šta nas sve čeka?

Šta nas sve čeka?


Polovinom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je konsultacije sa liderima svih parlamentarnih grupa po pitanju formiranja nove vlade. Razgovore je prvo vodio sa predstavnicima manjinskih stranaka, a led je probila izborna lista „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“.

U danima koji su sledili razgovarano je i sa predstavnicima lista Saveza vojvođanskih Mađara i liste koju predvodi Muamer Zukorlić.

Ko će biti novi premijer i ko će biti ministri u vladi je pitanje koje pored neizbežne krize sa Covid-19, svakako najviše intrigiraju javnost u Srbiji. Zasad je sigurno da će kladioničari solidno prihodovati pošto se imena potencijalnih mandatara i članova kabineta odavno nalaze na njihovim listama. Iskustvo sa kladionicama i prethodnim izbornim procesima može nas uputiti ka zaključku da su priređivači igara na sreću uglavnom bili dobro obavešteni. Mada upućeni u srpske političke prilike tvrde da se što se tiče samih kadrovskih rešenja ništa konkretno neće znati do samog finiša procesa.

Predsednik Srbije je nakon završetka izbornog procesa najavio da će vlada biti formirana u zakonskom roku, ostavljajući javnost bez tačnije vremenske odrednice. Međutim, protekla nedelja je donela određena pomeranja po ovom pitanju. Osim što je započeo konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, najavljen je i okvirni datum kada ćemo dobiti novu vladu, a to je, kako je predsednik Srbije najavio, pre kraja avgusta.

Osim personalnog sastava koji najviše intrigira građane, javnost olako prelazi preko okolnosti u kojima će taj novi kabinet funkcionisati. Pritom ne mislimo samo na unutrašnje okolnosti koje su manje ili više poznate, već i na razne spoljnopolitičke faktore, kao i ekonomske faktore koji deluju u našoj zemlji, ali i neke globalne trendove. Jasno je da će nova vlada verovatno raditi u znatno težim okolnostima nego što su radili kabineti koji su joj prethodili. Prvo i osnovno, nesumnjivo je da će bar prvih nekoliko meseci rada novog kabineta obeležiti borba sa pandemijom koronavirusa. Zatim ćemo se suočiti sa posledicama po ekonomiju i druge društvene sisteme ove krize. Faza oporavka ekonomije na globalnom nivou trajaće godinama, kako sad najavljuju stručnjaci. Iako Srbija stoji dosta dobro u odnosu na većinu evropskih zemalja, ipak održati taj nivo ekonomskog outputa neće biti jednostavno. Da ne govorimo o tome da je prvi put ozbiljno najavljena mogućnost pristupanja Srbije EU u 2026, što bi značilo da će ova vlada pred sobom imati i ozbiljan zadatak ubrzanja i završetka većeg dela pregovaračkog procesa sa Briselom. Pored toga, pred njih će se postaviti i određeni makrociljevi pre svega u pogledu razvoja ekonomije i podizanja životnog standarda građana, intenzivnog razvoja infrastrukture, pojačanog priliva stranih investicija…

sala u kojoj se odrzavaju sednice vlade

Iz svega što smo dosad konstatovali jasno je da će prioritet imati program i ciljevi nove vlade, dok će kadrovska rešenja verovatno biti uslovljena ovim parametrima.

Vidljivo je to bilo i nakon razgovora sa predstavnicima liste “Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“. Posle sastanka sa predsednikom Vučićem, umesto razgovora o novom kabinetu, rešenjima i funkcijama, razgovor je tekao u drugom pravcu.

Šaip Kamberi, predstavnik ove liste, izjavio je da su predsedniku Srbije predali pismeno svoje zahteve, ali da je ključna stvar integracija Albanaca. „Posebno se radi o integraciji Albanaca u institucije sistema, državne institucije, problemima koji postoje u obrazovanju sa udžbenicima i nepriznavanjem diploma sa Kosova, ekonomski nerazvijenim opštinama. Zatražili smo da i po tom pitanju država nešto preduzme“, rekao je Kamberi. On je kao pozitivan primer naveo to što je nedavno po Vučićevom nalogu u Bujanovcu i Preševu zaposleno 11 lekara Albanaca, „što pokazuje da kada postoji dobra politička volja, problemi mogu da se reše“.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar