Šta piše u novom izveštaju o napretku Srbije u pristupanju EU

Ističe se da će Srbija morati da obnovi demokratski dijalog, pokaže jasnu i nedvosmislenu posvećenost vrednostima EU, uključujući usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i napore ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji.

U izveštaju o napretku Srbije navodi se da ona u prethodnih 12 meseci nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pregovorima o pristupanju i da je taj period obeležila društvena polarizacija, uključujući predizborni kontekst.

Ocenjuje se da su, iako je Srbija napredovala u usklađivanju s pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u osnovama pretpristupnog procesa bili suprotni proglašenom cilju vlasti - pristupanju EU i vrednostima koje su u osnovi puta Srbije ka Uniji.

U izveštaju se ističe da je slabo usklađivanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i da ona treba da sprovede sve obaveze koje proističu iz dijaloga s Kosovom kojem posreduje EU, a koje ostaju integralni deo njene evropske perspektive.

Komisija ukazuje i da nedavni poslanički izbori u Srbiji daju novoj vladi snažan mandat za reforme.

Srbija je od januara 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva iz Klastera 1 (osnove) i Klastera 4 (zelena agenda i održiva povezanost), a dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Navodi se da ranija ocena Komisije da je Srbija ispunila početna merila za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje stoji, kao i ocena da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, ali da će ukupan tempo pregovora s EU zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom.

Dalje se navodi da ostvarivanje ciljeva za EU zahteva snažnu političku volju, sprovođenje neophodnih reformi, pristup "celog društva", efikasnije planiranje politika i koordinaciju, uz adekvatne ljudske i finansijske resurse za sve institucije uključene u proces pristupanja.

U izveštaju se ukazuje na anti-EU narativ, ne samo u medijima, već i među zvaničnicima Srbije, uključujući visoke, i dodaje da njene vlasti treba da preuzmu veću odgovornost za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o pristupanju zemlje EU i borbu protiv dezinformacija i manipulacija informacijama.

Navodi se i da je sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru, uz zvaničnu podršku i prisustvo visokih zvaničnika i vojske, doprinela glorifikaciji zločinca na način koji je suprotan vrednostima na kojima počiva put Srbije ka EU.

Dalje se ukazuje na masovne proteste širom zemlje zbog navoda o vladinoj korupciji i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, posebno zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, što je produbilo polarizaciju srpskog društva.

Navodi se da je u izveštajnom periodu nastavljen dijalog o normalizaciji između Kosova i Srbije uz posredovanje EU, ali da su domaće političke preokupacije obe strane omele odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog aneksa za sprovođenje, a time i napredak na normalizaciji odnosa.

Komisija je istakla da je konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije takođe zahtev u okviru Programa za reforme i rast za Zapadni Balkan.

Srbija je nazadovala u oblasti ekonomskih odnosa s inostranstvom a u oblasti spoljne i bezbednosne politike nije ostvarila pomak, ocenila je Evropska komisija.

U izveštaju o napretku Srbije Komisija je ocenila da je neusklađivanje sa sankcijama u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, zajedno sa učetalim antievropskim narativima, pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije.

U poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, Srbija je umereno pripremljena, ali sveukupno nije ostvarila napredak tokom izveštajnog perioda, jer se samo delimično usklađivala sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nastavila je sa retroaktivnim usklađivanjem.

Srbija se naknadno uskladila sa pojedinim odlukama Saveta EU koje se odnose na ruske pojedince, Iran, kao i sa određenim izjavama EU o Ukrajini, što predstavlja pozitivnu promenu u pogledu prakse usklađivanja.

"Ipak, pojedini potezi i izjave Srbije bili su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU, naročito kada je reč o Rusiji i Kini. Trenutno ne postoji usklađivanje sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, Belorusiji i Iranu, koje su uvedene u kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. U kombinaciji sa učestalim antievropskim narativima, ovo je pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da Srbija ipak sarađuje s EU na suzbijanju zaobilaženja sankcija i da je pružila značajnu podršku Ukrajini.

Komisija ukazuje i na česte česte bilateralne kontakte na visokom nivou sa Rusijom, između ostalog i u kontekstu stalne zavisnosti Srbije od ruskih energenata.

Tokom izveštajnog perioda, Srbija je nabavkom supersoničnih raketa vazduh-zemlja iz Kine, koje se montiraju na borbene avione ruske proizvodnje, dodatno produbila stratešku zavisnost od Kine na način, kako se navodi, koji nije u skladu sa njenom opredeljenošću za put ka EU.

U narednoj godini, prioritet Srbije bi trebalo da bude unapređenje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, kao i izbegavanje poteza i izjava koji su u suprotnosti sa stavovima EU.

Takođe treba da radi na suzbijanju manipulacije informacijama, dezinformacija i mešanja stranih aktera, kao i da spreči da treće treće zemlje koriste teritoriju Srbije i/ili njene građane za sprovođenje hibridnih operacija.

Evropska komisija poziva Srbiju i da ne daje državljanima Rusije državljanstvo Srbije i time im omogućava putovanje u EU bez viza.

U  poglavlju 30, koje se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija umereno pripremljena.

Zabeleženo je nazadovanje jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu u skladu sa Sporazumom o stabiliziaciji i pridruživanju, povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje čime je blokrala napredak celog regiona u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta, i jer je nastavila sa primenom postojećeg režima uvoznih dozvola.

Preporuke Komisije od prošle godine nisu u potpunosti sprovedene i ostaju uglavnom važeće, a Srbija naredne godine treba da ukine sva postojeća trgovinska ograničenja i da ne uvodi nova.

Srbija se poziva i da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije kako bi napredovala u pregovorima o bilateralnom pristupu tržištu i finalizovala svoje pristupanje toj organizaciji.

Takođe treba da primeni mere iz novog akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu i sve odluke usvojene u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), da izbegava ometanje usvajanja odluka i preporuka, kao i odlaganje daljeg napretka u regionalnoj ekonomskoj integraciji.

Evropska komisija od Srbije očekuje punu primenu medijskog zakonodavstva, jaču zaštitu i bezbednost novinara i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima, navodi se u izveštaju.

Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje. Okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije nastavilo je da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se i dalje nedosledno primenjuje, a koncentracija na medijskom tržištu je povećana.

Takođe, pojačana je zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.

Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupi, pošto je najavljena promena vlasništva, a u vreme izborne kampanje, otvaraju pitanja o pritiscima na uređivačku nezavisnost njenih medija, ukazuje EK u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da su slučajevi strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) i dalje prisutni i sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.

Dodaje se da novi Savet REM, iako je konstituisan, nije uspeo da obezbedi delotvoran nadzor i blagovremene mere za otklanjanje nepravilnosti na izborima.

Uz ocenu da se "Srbija nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja", Komisija je u izveštaju ukazala da prošlogodišnje preporuke Komisije nisu sprovedene i da ostaju na snazi.

U narednoj godini Srbija bi, "posebno, trebalo da primenjuje medijsko zakonodavstvo na način koji poštuje i njegovu pravnu formulaciju i njegov smisao, uključujući odredbe koje se odnose na nezavisnost regulatornog tela za medije, kao i da ga izmeni kroz transparentan i inkluzivan proces kako bi se uskladilo sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act) i relevantnim evropskim standardima".

Kao drugo, treba da "ojača zaštitu i bezbednost novinara, naročito tako što će obezbediti da visoki državni funkcioneri prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i osporavanje njihovog legitimiteta i bez odlaganja reagovati na sve pretnje, slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja ili napade špijunskim softverom, kao i da javno osudi, istraži ili krivično goni takve slučajeve, u skladu sa okolnostima".

Takođe "Srbija treba da obezbedi transparentno i ravnopravno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja", zaključuje EK.