Strah od promaje i lobista

Najsvežiji zakon u Srbiji stupio je na snagu pre dva meseca i trebalo bi da reguliše oblast o kojoj većina, ili ogromna većina, malo ili nimalo zna. Institucija lobiranja u zapadnim demokratijama funkcioniše decenijama, a istorija i praksa lobiranja u Americi i Evropi su značajno drugačiji od pojmova s kojima se u često barata u Srbiji.

Opet i mi smo, bar kada su međunarodni odnosni u pitanju, prinuđeni da se uključimo u nimalo jednostavnu "matematiku uticaja i interesa". Tako su nedavno su iz Amerike, postojbine lobiranja, stigli prilično oštri komentari na metodologiju kojom Albanci s Kosova pokušavaju da u SAD izdejstvuju promociju svojih interesa. Kritike nisu bile teatralne, jer je način na koji su pokušavali da ostvare cilj bio direktno kršenje zakona koji u SAD regulišu ovu oblast.

S druge strane, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u nimalo lepom tonu naveo je da je srpska dijaspora u Americi jedina koja glasa na tamošnjim izborima, a kao zajednica ne traži ništa zauzvrat. I to, dovoljno jasno, govori o moći koju lobiranje i lobisti poseduju, a koju Srbija jednostavno - ne koristi.

Zašto je čak 35 odsto građana Srbije uvereno da lobiranje samo lep naziv za sumnje poslove? Zbog čega zaziremo od prakse koja je u zapadnim zemljama i EU uređena krajnje strogim pravilima i zakonima? Zašto smo na zakon čekali toliko dugo i kako lobiranje može da nam pomogne u rešavanju, pre svega, pitanja Kosova, pročitajte u novom broju Ekspres koji je od danas u prodaji. 

Ekspres uvek donosi drugačiji ugao.