Strah od „tihog oružja“

Citirajući Aleksandra Vučića da „pokazujemo sve što puca i grmi“, kako je srpski predsednik opisao prošlonedeljnu vojnu vežbu na Pešteru, švajcarski dnevnik „Noje Cirher cajtung“ istovremeno donosi i ocenu da najveću pažnju, pre svega Evrope, nije privuklo sve ono što „grmi i puca“ – već „tiho oružje“.

A to „tiho oružje“ odnosi se na – Kinu.

„Peking je u maju isporučio šest dronova tipa CH-92A“, podseća list uz objašnjenje da je reč o izviđačko-borbenim bespilotnim letelicama koje „mogu da ispaljuju laserski navođene rakete“.

„Prema pisanju kineskog ’Global tajmsa’ , naručena su ukupno 24 drona. Svaki od njih može da nosi po dve rakete dometa 250 kilometara. Dronovi lete na visini do 5.000 metara i kreću se brzinom od 200 kilometara na sat“, navodi švajcarski list.

Potom se konstatuje i kako je „Srbija prva zemlja u Evropi koja ima kineske dronove“, te da su nabavke „izraz približavanja Kini poslednjih deset godina“.

„S druge strane, Srbija je za Peking mostobran njegovog projekta ’Pojas i put’, inicijative u jugoistočnoj Evropi uz pomoć koje Kina proširuje svoje saobraćajne i trgovinske rute“, piše „Noje Cirher cajtung“, dodajući da se diverzifikacija kineskog uticaja, osim kroz vojnu saradnju, događa i investicijama u „unutrašnju bezbednost“ pomaganjem Srbiji da uspostavi nadzornu infrastrukturu uz pomoć koje bi Novi Sad, Beograd i Niš postali „sigurni gradovi“.

Povezane vesti - Od „pancira“ do „bajraktara“

Istovremeno, navodi se, kupovinom dronova „čija se cena ne spominje“ – vojska profitira i od razmene tehnologija, jer „srpski inženjeri u Kini dobijaju uvid u sisteme upravljanja raketama i mehanizme dronova koji ih štite od neprijateljskog delovanja“. Od toga, kako se navodi u tekstu, profitira i srpski izviđački dron „pegaz“, koji bi trebalo da dobije i naoružanu varijantu.

Saradnja Srbije i Kine probudila je, međutim, sumnje i u SAD, ali ne zbog bespilotnih letelica, već zbog uvođenja kineske 5G mreže, čemu se Amerika žestoko protivi. Stoga je, pored ostalog, u vašingtonski sporazum uneta odredba o tome kako Srbija neće nabavljati 5G mrežu „iz nepouzdanih izvora“.

Odvajanje od Kine Srbiju bi, kako ocenjuje list, već sada skupo koštalo – jer kineske investicije u srpsku privredu igraju važnu ulogu. Švajcarski list citira i nemačkog stručnjaka za Kinu Jensa Bastijana, koji podseća na ulaganja kineske rudarske kompanije u eksploataciju bakra, na to da je Železara u Smederevu već u kineskim rukama, kao i na izgradnju mnogih puteva i železničkih pruga koji se finansiraju kineskim kreditima.

Povezane vesti - Trka u naoružanju s preponama

List istovremeno konstatuje kako i Brisel „sa zabrinutošću prati rastući kineski uticaj u Srbiji“ i citira predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja je rekla da je i Zapadni Balkan „deo Evrope, a ne stanica na novom Putu svile".

„Ali, zabrinutost Brisela teško da može da utiče na odnos Srbije prema Kini, bez obzira na to što su Evropljani daleko najvažniji privredni partneri, a Brisel najveći donator, pa čak i sada u pandemiji koronavirusa. Kao prvo, pristupanje Srbije EU je na dugačkom štapu. Drugo, kineske investicije i krediti su atraktivni za zemlju, jer se odobravaju bez političkih uslovljavanja. I treće, politika balansiranja između različitih ’strateških partnera’ je izvor Vučićevog prestiža u zemlji. 'Vidite, ja mogu sa svima' – tako bi to značilo u podtekstu. I bez obzira na to što je analogija potpuno pogrešna, to mnoge Srbe podseća na veliko vreme Tita“, zaključuje novinar Andreas Ernst u „Noje Cirher cajtungu“.