Suđenje Tačiju: Pravda na ispitu

Danas, međutim, upravo on sedi na optuženičkoj klupi u Hagu, zajedno sa trojicom svojih najbližih saradnika iz OVK i suočeni su sa optužbama da su učestvovali u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti.

Zato, suđenje liderima OVK ima dalekosežne posledice, ne samo za optužene, već i za kolektivni narativ o samom ratu i istorijskoj istini koju Priština i zapad pokušavaju da učvrste. Dok je sa jedne strane pravda za žrtve, na drugoj je narativ o OVK kao oslobodilačkom pokretu i tvrdnja da NATO devedesetih godina nije sarađivao sa ratnim zločincima.

Upravo zbog toga proces protiv Tačija i ostalih od istorijskog je značaja ne samo za Srbiju i Balkan već i za Zapad u celini. Sada, kada je završna faza u toku, sud će se suočiti sa ključnim odlukama. Specijalno tužilaštvo u Hagu je u završnoj reči predložilo sudu da četvoricu bivših lidera takozvane Oslobodilačke vojske Kosova osudi na kazne od po 45 godina po optužnici za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Konačna presuda mogla bi da oblikuje ne samo sudbinu optuženih, već i budući narativ o ratu na Kosovu kao i međunarodnu pravdu.

Predlog tužilaštva da se Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi osude na po 45 godina zatvora predstavlja vrhunac višegodišnjeg procesa koji je započeo njihovim hapšenjem 2020. godine i formalnim otvaranjem suđenja 2023. Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva.

Optužnicom su obuhvaćena zlodela pripadnika OVK počinjena od marta 1998. do septembra 1999. kada je, po mišljenju tužilaca, trajao oružani sukob sa snagama bezbednosti Srbije na Kosovu. Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločinački poduhvat u vezi sa oko 100 ubistava, kao i mučenje i nečovečni tretman u oko 40 pritvorskih centara u periodu od 1998. do 1999. godine. Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi bilo je protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Među njima je bilo Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca, ali i Albanaca.

Glavna tužiteljka Kim Vest je sudu predložila da Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija osudi po svih 10 tačaka optužnice zbog ličnog doprinosa izvršenjima krivičnih dela. Vest je ukazala da je 5000 dokaznih predmeta prihvaćeno i 28.000 stranica transkripata, da je svedočilo više od 137 svedoka i prihvaćene pisane izjave dodatnih 130 svedoka.

Istakla je da su optuženi bili pripadnici glavnog štaba OVK i da su komandanti zona dobijali naređenja od optuženih, a ne obrnuto. Takođe, navela je da su optuženi izvršili krivična dela protiv onih koje su smatrali protivnicima, kako bi obezbedili kontrolu nad Kosovom i Metohijom.

„Pokazali smo i da je atmosfera zastrašivanja nešto sa čim se može izaći na kraj. U kratkom roku postali smo sud koji uspešno funkcioniše“, kazala je Vestova i dodala:

„Svedoci su žudeli za istinom. Želeli su da dođu i svedoče pred sudom, ulažući napore da se obezbedi verodostojan i pošten zapis o događajima iz 1998. i 1999. kada je više od 100 ljudi ubijeno, a još stotina bilo mučeno u više od 50 logora OVK.“

Navela je da se u predmetu govori o cilju optuženih da steknu kontrolu nad Kosovom.

„Ta odluka naišla je na prepreke, ljudi su se usprotivili. To je često uključivalo ljude koji su bili povezani za strankom DSK, ali i srpske i romske nacionalnosti.“

Podvukla je da svi pokušaji da se na ciničan način izvrnu važne činjenice moraju ostati neuspešni prilikom ocenjivanja dokaza.

Podsetila je da je jedna od svedoka, žena koja je izgubila sina i muža, tokom svedočenja govorila o važnosti otkrivanja istine.

„Ona je rekla da će ići do kraja sveta kako bi stigla do istine i da neće odustati dok ne sazna istinu. Činjenice idu u prilog dugotrajne kazne za optužene“, rekla je tužiteljka Kim Vest.

Tužilac Metju Holing je u završnoj reči na suđenju istakao da individualnu odgovornost snosi svaki od optuženih, ali da je njihov individualni status proizveo efekte koji su prevazilazili pojedinačni udeo u krivičnim delima svakog od njih.

„S obzirom na funkcije koje su obavljali bili su u mogućnosti da rade na ostvarenju zajedničkog zločinačkog cilja“, istakao je Holing i dodao da je svaki od optuženih dao znatan doprinos ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata.

Istakao je da je Tači bio jedan od osnivača OVK i da je nesumnjivo doprineo izvršenju krivičnih dela.

„Nije reč o političkom doprinosu ostarivanju ciljeva OVK, Tači se direktno zalagao za ostvarivanje zajedničkog zločinačkog cilja“, rekao je tužilac.

Naveo je da su članovi Demokratskog saveza Kosova bili uzimani za metu kao protivnici OVK i podsetio na izjavu Tačija da su oni koji ne priznaju OVK „kriminalci“ i da će se protiv njih boriti „kao da su Srbi“.

Naveo je da je Tači direktno pretio pojedinim članovima Demokratskog saveza Kosova ubistvom.

Tužilac je rekao da je Tači skrivao istinu tokom sukoba na Kosovu .

„Ono što Džejms Rubin, Vesli Klark i drugi međunarodni zvaničnici nisu razumeli jeste da je Tači bio u stanju da prikrije ono što se dešavalo u stvarnosti i da je to uticalo na njihov pogled na svet i da zaista nisu razumeli kako je OVK funkcionisala“, istakao je tužilac.

Naveo je da je Veselji imao odgovornost u obaveštajnom sektoru OVK i da je imao direktno učešće u krivičnim delima. Podsetio je na priznanje Veseljija da se još 1992. godine bavio obaveštajnim radom.

Tužilac je za Seljimija i Krasnićija takođe naveo da su učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Kako je naveo, Seljimi je u intervjuu za „Zeri“ priznao da je planirao napad na policijsku stanicu 1997. godine i da je potvrdio da je učestvovao u napadu. Dodao je da je u kući Krasnićija pronađeno mnogo dokumenata koji pokazuju da on nije bio puki portparol OVK. Naveo je da je Krasnići priznao da je napisao pravila za pripadnike OVK, u kojima je navedeno da treba da budu bez milosti prema onima koji ne podržavaju OVK.

Sa druge strane odbrana Hašima Tačija zatražila je od specijalnog suda u Hagu da Tačija oslobodi optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998. i 1999. godine, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu.

„Hašim Tači je nevin. Obavezni ste da donesete oslobađajuću presudu zato što tužilaštvo nije dokazalo optužbe“, rekao je njegov branilac Luka Mišetić, obraćajući se sudijama na početku završne reči odbrane.

Mišetić je tvrdio da tužioci tokom suđenja nisu izveli nijedan „direktan dokaz“ da je Tači počinio ili naredio ijedan zločin.

„Na postoji nijedno Tačijevo naređenje da se čine zločini, niti izveštaj upućen njemu od počinilaca... Nema dokaza da je Tači lično počinio bilo koji zločin“, rekao je branilac.

Kao dokaz da Tači nije odgovoran za ratne zločine, branilac Mišetić naveo je da su to, kao svedoci odbrane, tvrdili bivši američki zvaničnici Džejms Rubin, Kristofer Hil i komandant NATO-a Vesli Klark.

General Klark je, prema mišljenju Mišetića, rekao da „nema dokaza da je Tači počinio zločine“ i da „nije fer“ pripisati mu zlodela drugih, dok je ambasador Hil posvedočio da „Tači nije tip osobe sklone nasilju“.

Završne reči odbrane ostalih optuženih predviđene su 12, 13. i 16. februara, dok će 18. februara biti odgovori strana u postupku i izjave optuženih. Nakon završnih reči, veće će doneti presudu u roku od 90 dana, uz mogućnost produženja za još 60 dana ukoliko bude potrebno.

Važnost i moguće posledice suđenja komandantima Oslobodilačke vojske Kosova Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju možda je na najbolji način protumačio novinar Mihael Martens:

„Ako Tači bude proglašen krivim, to bi značilo da se NATO 1999. godine borio protiv zločina Miloševićevog režima uz pomoć još jednog ratnog zločinca. To ne znači da je intervencija NATO-a bila pogrešna, ali bi priča dobila dodatni element koji istoričari neće moći da ignorišu… Osuđujuća presuda će indirektno uticati na NATO jer bi značila da je sarađivao sa organizacijom koja je bila umešana u ratne zločine“, rekao je svojevremeno.