Sveta naša palanka

Odavno ništa odvratnije nisam pročitao. Naslov (naslovna strana): Šta se dešavalo na Saboru. Intervju. Vladika Grigorije.
I sve ono što smo mi - pretenciozni, samoživi, lažljivi, sebični, licemerni, zli....stalo je u tih nekoliko strana razgovora sa časnim vladikom.
Naša omiljena disciplina - da navijamo da neko propadne - upravo je tu.

Potreba da denunciramo, virimo kroz ključaonicu, guramo prst u tuđu ranu, pljujemo prolaznike, bacamo đubre u komšijsko dvorište, ogovaramo sve živo, dokazujemo da je svako, ko nešto radi, kreten, lopov i pokvarenjak, takođe je, u istom tom “svetačkom” intervjuu.
Drugačije ne može da se objasne ni motiv, ni razgovor, ni pitanja, ni odgovori, ni naslov.

Da bi Amfilohije, u “Vremenu”(???!!!), ispao blag, mudar, smiren starac, koji Vučiću objašnjava da ne treba sve da doživljava “lično”!!!???
Onaj Amfilohije koji Đinđićevu smrt nije doživeo “lično”, pa je, bez ikakvog zazora, na opelu, rekao - ko od mača živi, od mača i gine.
I ko je, ni najmanje “lično”, kleo one koji su izručili Miloševića, i bacao “neličnu” anatemu na potpisnike Briselskog sporazuma.
Taj je, mudri i mirni starac?! U “Vremenu”?!

A Grigorije? Slobodoumni vladika. Koji svoju ulogu na Saboru svodi na to da cinkari ko je šta na tom Saboru pričao?
Sve da bi javnost čula da on nije čuo ništa novo, i da je predsednik “napadao” jadnog Teodosija.
Kako ga je “napadao”, zašto, šta je tačno rečeno, toga nema, niti je bitno.
Niko nije to pitao vladiku, informatora.
Baš kao što ga nije pitao, a šta je predlog SPC, osim da ne dozvoljava ni nezavisnost, ni razgraničenje, ni bilo koje drugo rešenje, osim ostanka Kosova u Srbiji i očuvanja teritorijalnog integriteta.
Kako to zamišljaju SPC i časni vladika?
Kako će tu ideju da ostvare?
Koje korake će da preduzmu, da se to desi?
Nije morao da odgovara Grigorije na ta pitanja, dovoljno je bilo da prokaže nevaljalog Vučića, da ga prijavi slobodarskoj javnosti, pa da dobije naslovnu.
I još da objasni da je uloga SPC na Kosovu postojanje na “strašnom mestu”, i sprečavanje daljeg iseljavanja “našeg naroda”.
Naravno, sve to, bez ikakvih pojašnjenja. Šta je tačno strašno, na Kosovu, danas? Kako, koliko, gde? Tamo gde naša crkva uzima pare od države Kosovo? Ili ih odbije, zbog “teritorijalnog integriteta”?
I šta sve, ista ta crkva, radi da bi sprečila dalje iseljavanje. Insistira na tome da je Kosovo, sve u inat i protiv volje jedno dva miliona Albanaca, naše?
I da nema razgovora o bilo čemu što miriše na nezavisnost? I da je Briselski sporazum anatemisan, samim tim i nevažeći?
To će da spreči iseljavanje?
To će da podstakne useljavanje i povratak na Kosovo?
Rovovi koje ista ta crkva kopa?
Dok uzima lovu od Prištine?
Zašto ga to nisu pitali?
Ili, u skladu sa građanskom orijentacijom slobodnog lista - koji je stav SPC o navodnim i nenavodnim silovanjima na Kosovu, tokom rata.
O stavu prema albanskim i srpskim žrtvama?
Da li se razlikuje?
Da li je Grigorije, ili bilo ko drugi, održao opelo u Batajnici, za pokoj duša?
Da li je Amfilohije, smireno, prokleo sve zločince, sa bilo koje strane da dolaze?
Nije morao da se muči, časni Grigorije, i da odgovara na te škakljivosti.
Sasvim je bilo ok i ovo. Malo ogovaranja, uz kaficu.
Malo informisanja, slobodoumnih, o tome da Grigorije, baš kao ni oni, ništa nije čuo, što je i jedino što su oni i hteli da čuju.
Zato što ih zabole i za Kosovo, i za bilo šta drugo.
Zato što jesu palanka, Konstantinovićeva, koju zanima da viri, mrzi i ogovara.
I koja će sve dati, sa svakim se udružiti, na sve pristati, samo da propadne onaj ko joj nije po volji i koga mrzi.
I tačno mogu da zamislim egzaltiranost, građana, zakletih u Đinđića, slobodu i pravdu, sa kojom sada komentarišu: “A jel si video kako mu je, Amfilohije...”
Pa svaka vam čast.
Obrnuli ste igricu.
Palanačku.
Uveli ste denunciranje, kao vrlinu, i princip.
Ogovaranje, kao političku kategoriju.
I Grigorija, informatora, kao vrhovnu vrednost.
Amin.