Koza i rog
Svojatanje Nikole Tesle
Dakle, ako već „Srbi lažu“ kada „svojataju“ Teslu, Amerikancima se, valjda, može verovati kada na jubilarnoj poštanskoj marki napišu da je Tesla bio „američko-srpski genije“.
„Nikola Tesla, američko-srpski genije.“ Kratak i jasan natpis na jubilarnoj poštanskoj marki koja je u Sjedinjenim Američkim Državama štampana 1956. godine, povodom stogodišnjice rođenja velikog naučnika.
Dakle, ako je Hrvatska, kako je to nedavno rekao njen predsednik Zoran Milanović, „imala krizu identiteta sa Teslom“, te da je to bila „nejasna ljubav“, očigledno je da Amerikanci takvih problema nikad nisu imali.
Za njih je Tesla bio i Amerikanac, ali i Srbin, što je u skladu sa time da je i sam naučnik isticao svoje srpsko poreklo.
Dakle, ako već „Srbi lažu“ kada „svojataju“ Teslu, Amerikancima se, valjda, može verovati.
Uostalom, i američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri nedavno je rekao kako su Amerikanci ponosni na svoje nasleđe bez obzira na korene i da isto važi za Nikolu Teslu „koji je poštovao svoje američko državljanstvo, a nikada nije negirao da je u srcu Srbin“.
Fotografija pomenute poštanske marke može se naći na raznim sajtovima i portalima. I nije uvek reč o istoj fotografiji, što, pored ostalog, pokazuje da nije reč o nekakvoj foto-montaži, već da je u pitanju više različitih primeraka. Njenu autentičnost nedavno je potvrdio i Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
Poštanske marke, osim što služe kao sredstvo plaćanja poštanskih usluga, istovremeno predstavljaju i jedan od najprepoznatljivijih simbola nacionalne kulture.
Tako gledano, Srbiji bi možda trebalo da bude i drago što je lik Nikole Tesle odabran da se nađe na budućim hrvatskim kovanicama od 50, 20 i 10 evrocenti, koje bi u opticaju trebalo da budu od 2023. godine.
Hrvatska narodna banka raspisala je konkurs za izbor dizajna nacionalne strane kovanice evra koji je otvoren do 15. septembra.
Pre nešto manje od 30 godina za mnoge u Hrvatskoj bi, verovatno, ovako nešto bilo nezamislivo. Zvanični Zagreb je tada na jedan malo drugačiji način „ukazivao poštovanje“ Tesli, očigledno se vodeći činjenicom da je veliki naučnik bio Srbin.
Poverenik vlade Hrvatske je, naime, 1992. godine doneo odluku da se glavni trg u Gospiću, koji je udaljen pet kilometara od Tesline rodne kuće u selu Smiljan, više ne može zvati po Nikoli Tesli. Tri dana kasnije dignut je u vazduh i spomenik Nikole Tesle na tada već preimenovanom trgu.
Nije ovaj slučaj sa hrvatskom evrokovanicom, naravno, ni prvi, a verovatno neće biti ni poslednji pokušaj iz Zagreba da se falsifikuju činjenice i da se „zabašure“ Teslini srpski koreni, ali pre svega i to da je on uvek isticao svoje srpsko poreklo.
Slično se desilo i na zvaničnom sajtu Evropske unije, u delu u kojem se predstavljaju sve zemlje članice, iznoseći neke osnovne podatke, ali i zanimljivosti.
Tako je, na primer, u hrvatskom delu najpre, pored ostalog, pisalo i sledeće: „I čuveni Hrvat Nikola Tesla bio je jedan od prvih ljudi koji je otkrio rendgenske zrake.“
Nakon intervencije i protesta koji su usledili, ovaj „propust“ je delimično ispravljen, pa tako sada piše: „Nikola Tesla, rođen u Smiljanu, bio je jedan od prvih ljudi koji je otkrio rendgenske zrake.“
Očigledno bi bilo „previše“ da je, osim što je uklonjena odrednica o „čuvenom Hrvatu“, objašnjeno i da je on, zapravo, Srbin.
No, vratimo se na novac, odakle je i počela ova poslednja ujdurma sa Teslom. Lik velikog naučnika već se nalazi na apoenima od 100 dinara koje štampa Narodna banka Srbije.
Ukoliko se nađe i na hrvatskim kovanicama, biće to, verovatno, prvi slučaj da se ista osoba nalazi na dve različite nacionalne valute. A ako ćemo da gledamo i sa vrednosne strane, ispada da Teslu u Srbiji ipak više cene – jer 100 dinara je oko 85 evrocenti.