"Tači nije imao moć da potpiše sporazum u Rambujeu bez odobrenja OVK"

Vilijams, koji je tokom konferencije u Rambujeu bio pravni savetnik albanske delegacije, drugi je svedok odbrane Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

"Tači je bio strogo kontrolisan spolja... Stekao sam utisak da Tači nema punu kontrolu, nego da prenosi spoljne uticaje", posvedočio je Vilijams, napominjući da je Tači često tokom pregovora dobijao telefonske pozive zapovednika OVK sa Kosova.

Svedok je sudijama preneo svoj utisak da je Tači u razgovorima sa komandantima "operativnih zona" OVK na Kosovu bio "skoro u podredjenom položaju".

Na sugestiju Tačijevog branioca Luke Mišetića, Vilijams je potvrdio da ni po dokumentu iz Rambujea, ni po Rezoluciji 1244 UN, kojom je okončan rat na Kosovu, OVK nije imala obavezu da istražuje i kažnjava ratne zločine svojih pripadnika.

Svedok je rekao da je, prema tim aktima, procesuiranje počinilaca ratnih zločina bilo u isključivoj nadležnosti Haškog tribunala.

Vilijams nastavlja svedočenje na sudjenju Tačiju i saoptuženima Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Prvi svedok Tačijeve odbrane, bivši američki diplomata Džejms Rubin (James Rubin) jutros je završio trodnevni iskaz.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločine nad Albancima, proglašenim za kolaboracioniste, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.

Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.

Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će pred sud izvesti 12 svedoka, od kojih su devetorica bivši medjunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.

Prema podnesku koji je još 2022., pre početka sudjenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vodje OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju; nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker (William Walker).

Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan); Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee); prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.