Vesti
26.12.2020. 11:53
Redakcija Ekspresa i Antidot

TELEKOM SRBIJA: Strategija višedecenijskog uništavanja

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Početkom 90-ih počeo je razvoj mobilne telefonije u svetu, potom i kod nas. Taj razvoj je u Srbiji nosila privatna firma Mobtel. Javno preduzeće PTT Srbija uzdizanje te firme je mirno posmatralo, zadovoljno svojim monopolom u fiksnoj telefoniji. Mobtel je munjevito rastao uvećavajući broj svojih korisnika, a time i svoju vrednost. Situacija se nije bitno promenila ni posle privatizacije 49 odsto Telekoma 1997. godine za 1,6 milijardi nemačkih maraka. Tada je telefonija izdvojena iz pošte kao posebno privredno društvo. Telekom je posle privatizacije, doduše, počeo sa razvojem mobilne telefonije, ali veoma stidljivo, prepuštajući i dalje Mobtelu većinu brzorastućeg tržišta. Uz to, morao je privatnom konkurentu da plati i izgubljenu dobit. Naime, Mobtel je osnivanjem 1994. godine od države dobio monopol na razvoj mobilne telefonije. Razvoj ovog profitabilnog posla je u Telekomu "kočen" sve do 2001. godine. Jasno je da su odluke da se ozbiljno ne ulazi u tržišnu utakmicu sa firmom Bogoljuba Karića donosili predstavnici većinskog kapitala u Telekomu, odnosno predstavnici Srbije koje je imenovala Vlada.

Slično se dešavalo i u Mobtelu gde je Srbija imala 49 odsto vlasništva. Predstavnici države su aminovali sve odluke većinskog, privatnog vlasnika. Pre svega "ispumpavanje" ogromnog kompanijskog novca na privatne račune porodice Karić. Ali oni nikada nisu pozvani na bilo kakvu odgovornost.

Mobtel je 2006. godine prodat norveškom Telenoru za 1,6 milijardi evra. Dakle, za manje od 15 godina postojanja, dostigao je vrednost koju je 1997. godine imala državna firma Telekom, u koju su razne naše države ulagale punih 114 godina, jer je prva telefonska linija u Beogradu uspostavljena u Kraljevini Srbiji još 1883. godine.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Sredinom devedesetih godina počinje razvoj kablovske televizije. Bolji signal i mogućnost gledanja stranih kanala doveli su do brzog rasta ove usluge posebno u urbanim sredinama. Iako je Milošević u početku imao ideju da infrastrukturu pošte ((P)TT kanali) iskoristi za državni monopol u ovoj oblasti, to se nije desilo. U posao ulaze brojne privatne firme, pa i fizička lica. Sledećih godina širom Srbije se provlače koaksijalni kablovi (to je analogno doba) kroz zgrade, blokove, ulice i naselja. Desetine, pa čak stotine kablovskih operatora šire se i na seoske sredine. Neki od njih rade legalno, preko računa, ali mnogi samo sa kešom, koji im prikupljaju "inkasanti". Takođe, neki imaju ugovore sa emiterima, ali mnogi ih emituju, posebno strane kanale, ilegalno. Iako gotovo svi operatori nadležnim regulatornim telima prijavljuju znatno manji broj korisnika, poreske inspekcije ih uopšte ne kontrolišu. Za povezivanje zgrada i naselja koristi se Telekomova TT kanalizaciona mreža bez naknade. Iako u tom trenutku Telekom ima najveću prednost u infrastrukturi, generalni direktor Telekoma Draško Petrović samostalno bez Upravnog odbora donosi odluku da se infrastruktura dodeli konkurentu SBB, prepuštajući tako ovo izuzetno profitabilno tržište privatnom sektoru i direktnom konkurentu.

Tek 2003. godine Telekom donosi odluku da to naplaćuje, ali po simboličnoj ceni čime je formalno legalizovana dotadašnja Šolakova uzurpacija državne imovine bez odobrenja ili ikakve nadoknade.

O prepuštanju tržišta konkurenciji ilustrativan je podatak da je tadašnji generalni direktor Draško Petrović bez saglasnosti Upravnog odbora Telekoma potpisao formalni Protokol (avgust, 2003), a kasnije i Ugovor o dugoročnoj saradnji i korišćenju TT kapaciteta Telekoma (oktobar, 2003) i SBB-a u periodu od sedam godina (!), i to: da "Telekom Srbija daje KDS operatoru (SBB) na korišćenje svoje slobodne kapacitete u mesnoj TT kanalizaciji uz mesečnu novčanu nadoknadu u iznosu od 0,046 EUR za korišćenje cevi po dužnom metru", a što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 4 dinara (?!), dok je ponuda osnivaču Telekoma, državnom PTT-u iznosila 14,85 dinara za iste uslove korišćenja infrastrukture (?!)

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Uzurpacija državne imovine traje sve do kraja 2008. godine, kada Telekom počinje sa uslugom IPTV, što je uznemirilo SBB godinu dana ranije.

Za to vreme na tržištu dolazi do koncentracije kapitala. Veći operatori kupuju manje, često na netransparentan način, a u tome prednjači i dominira SBB. Na tržištu opstaju jedna velika, nekoliko srednjih i desetine manjih lokalnih kablovskih operatora.

Najveća firma je SBB, koja je 2008. godine stigla do 54 odsto svih kablovskih korisnika u Srbiji.

Posle 5. oktobra nova demokratska vlada preko ministarstva telekomunikacija umesto da prve međunarodne veze za internet da Pošti i Telekomu, dala je privatnim kompanijama poput SezamPro i VeratNet, i to tako što je pare dala država, odnosno Pošta koja je sa tim istim kompanijama koje su dobile dovolu potpisala ugovor na 3 godine da koriste njihove internet konekcije.

Kablovski operatori stečenu prednost u razvoju TV usluga 2007. ozbiljno počinju da šire i na internet, napadajući Telekom, koji tada ima oko 600.000 dial-up korisnika. Te 2007. godine, 90 odsto profita Telekoma donosi mobilna telefonija, dok su prihodi od fiksne telefonije u konstantnom padu. Tadašnja uprava odlučila je da odgovori izazovu konkurencije u TV i internet uslugama. Uz razvoj IPTV počinje i brzo širenje internet usluga kroz nuđenje ADSL-a. Broj korisnika koji internet dobijaju Telekomovim ADSL-om tada je 132.000, a broj korisnika koji ga dobijaju od kablovskih operatora je 88.000 hiljada. Telekom dosta brže napreduje i već 2010. ima tri puta više korisnika, dok je konkurencija tek duplirala.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Ubacivanje ADSL-a u BOX pakete 2011. godine prvi put, i sa paketom mobilne telefonije od 1.000 minuta razgovora i SMS porukama ka svim mrežama, Telekom ostavlja konkurenciju daleko iza sebe. Na kraju 2012. godine Telekom ima 660.000 ugovora, a "kablovci" duplo manje – 331.000. Milion korisnika interneta postaje tada za Telekom dostižan cilj.

Telekom Srbija je 90-ih godina prepustio mobilnu telefoniju, a potom i kablovsku televiziju, nakon dve decenije prepušta i internet konkurenciji?! Telekom Srbija je 90-ih godina prepustio mobilnu telefoniju, a potom i kablovsku televiziju, nakon dve decenije prepušta i internet konkurenciji?!

Ali to se nije desilo, jer od 2012. godine, kada je Telekom imao duplo više internet korisnika od konkurencije, on počinje da gubi ovu tržišnu utakmicu. Investicioni fond KKR kupio je 2013. godine SBB i Telemah grupu, povezanu sa SBB-om.

Telemah je, inače, kablovski operator, koji radi u ostalih pet država bivše Jugoslavije. Cena je bila 900 miliona evra, otprilike koliko je Telekom Austrija bio spreman da plati većinski paket našeg Telekoma 2010. godine. Dragan Šolak je ostao direktor nove firme, United grupe, a SBB zajedno sa drugim kablovskim operatorima, nastavio je da raste istim tempom kao i do tada. Oko 50.000 novih korisnika godišnje, da bi posle šest godina, odnosno 2018. stigli do 685.000 ugovora. Telekomovo tržišno učešće se za to vreme značajno smanjilo. Ali ne zbog rasta konkurencije, jer je taj rast bio konstantan kao i ranije, već pre svega zbog svoje odluke da  ozbiljno uspori sa razvojem interneta. Za tri godine (2012–2015.) dobio je ukupno jedva 60.000 novih korisnika, a zatim počinje i da ih gubi. Kraj 2018. dočekuje sa manje internet ugovora od konkurencije – 665.000. Dakle, i ukupno manje nego što je imao šest godina ranije. Zbog ovoga ne bi bilo preterivanje tvrditi da je Telekom u tih šest godina prepustio i internet konkurenciji, kao što je 90-ih prepustio mobilnu telefoniju, pa potom i kablovsku televiziju. I tu nije kraj.

Uništavanje se nastavilo i sa satelitskom TV

Ovo je prirodni servis Telekoma pošto on ima i satelitsku stanicu. Još 2012. (opet ta godina) sve je bilo spremno za ponudu ovog servisa korisnicima, ali se iz nekog razloga na njegovo pokretanje čekalo punih šest godina. Koliki je gubitak to kašnjenje, vidi se iz početnih rezultata ovog servisa. Za nešto više od godinu dana, od kada je pušten servis M:SAT, Telekom je došao do 100.000 korisnika. U međuvremenu je SBB razvijao svoj Total TV došavši do 500.000 korisnika bez ikakve konkurencije, pa time i troškova promocije. Ovaj servis, koji je inače namenjen ruralnim krajevima, najprofitabilniji je projekat United grupe. Donosi joj 50 miliona evra godišnje i omogućava ozbiljno ulaganje u razvoj.

Između 2012. i 2015. SBB (Telemah) kupio je sve kablovske operatore u Federaciji BiH. Kako njihova Komisija za zaštitu konkurencije Bosnu i Hercegovinu posmatra kao jedinstvenu državu, ova koncentracija je odobrena. Uz to, Telekom Srpske (u vlasništvu Telekom Srbije), razmenio je sa Telemahom sportske programe (Arenu za Sport klub) i time ga još više ojačao u njegovoj konkurenciji sa BH Telekomom. Zato je SBB-ov Telemah i dalje najjači operator u Bosni.

SBB je pre šest godina kupio u Sloveniji mobilnog operatera Tush mobile. Pokušao je da kupi i POP TV, ali mu tamošnja Komisija to nije dozvolila. Telekom se začudo nikada nije bavio tim tržištem, iako je njegov potencijal veliki zbog broja ljudi sa srpsko-hrvatskog govornog područja.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

I mediji u regionu su pisali o oligarhu Šolaku i korupcionaškim aferama, iznošenju 6,7 miliona evra na tajne račune i utaji poreza – izvor: Reporteri bez granica (RSF, 14.02.2018)I mediji u regionu su pisali o oligarhu Šolaku i korupcionaškim aferama, iznošenju 6,7 miliona evra na tajne račune i utaji poreza – izvor: Reporteri bez granica (RSF, 14.02.2018).

Razvoj sadržaja

I u ovom segmentu, koji postaje dominantan za profitabilnost ovakvih kompanija, Telekom do 2018. veoma zaostaje za konkurencijom. SBB je kupio GRAND i IDJ, takođe muzički kanal. Pokrenuo je nove kanale kao što su N1, Pikaboo, TOP kanal… Postao je posredno i vlasnik Direct Media, najveće agencije za oglašavanje na Balkanu. Sport klub je potisnuo Arenu sport u regionu. U Hrvatskoj i Makedoniji Sport klub ima ugovor sa svim operatorima, a u Sloveniji sa dva sportska kanala, dok je Arena samo na Dojče Telekomu. Umesto da uđe u borbu sa svojom konkurencijom Arena sport je sklopila dogovor o nenapadanju sa Sport klubom o tome ko će koje lige da kupi. Pa je tako na Sport klubu ostala Premijer i španska liga kao i Evropsko prvenstvo u fudbalu. A sa druge strane Telekom i dalje nije mogao da ima važne FOX kanale, kao ni Grand.

Kartel protiv Telekoma

Telekom je "spavao" i kad je SBB počeo da kupuje srednje tržišne igrače (između 10 odsto i 15 odsto učešća) kao što je akvizicija IKOM-a 2016-te. Poljski investicioni fond Abris je tada ušao u Kopernikus, te su tri jaka operatera podelili tržište i ubrzano počeli da kupuju preostale male operatere. Sat-trakt je to radio po Vojvodini, SBB u centralnoj, a Kopernikus na jugu Srbije. Tada su čak počeli da se pojavljuju novi mali operateri, jer je to za njih to bio dobar biznis. Sa Arenom Sport dobijenom od Telekoma i FOX kanalima koje Telekom nije imao, vrlo brzo su ti mali operateri uzimali po nekoliko hiljada korisnika od Telekoma. A siguran kupac, jedan od tri iz kartela, ih je čekao kada se odluče za prodaju. Veći igrači kao što su Radijus Vektor i Kopernikus, koji su pored ovih programa imali i Sport klub, bili su neuporedivo atraktivniji od Telekoma. Posledica je očekivana, desetine hiljada korisnika prešlo je od Telekoma ka njima.

Dijaspora

U dijaspori je najveća tražnja svakako za TV uslugom. Konkurencija Telekomu je odavno razvila ovu uslugu kroz NetTV i Total TV. Telekom Srbija je kao grupa, posle dugog oklevanja, krenuo u ponudu ka dijaspori sa dve kompanije. GO4YU i MTEL Austrija. Prva je prodavala aplikaciju za fiksne telefone, a druga za mobilnu telefoniju. Ali do 2018, ni jedna, ni druga, nisu imale u ponudi i TV program!

United grupa se ubrzano širila po regionu kupovinom nacionalnih TV kanala. U Hrvatskoj su 2017. kupili Novu TV, pa zatim Pink BiH i Pink CG. U Srbiji su planirali da kupe Prvu i O2 tako što će ih grčki vlasnik prodati direktno Fondu BS Partners. Plan je bio i da se preko Štirije iz Austrije preuzme i portal Adria Media (Kurir). Kupovinom prava za Ligu Šampiona i Ligu Evrope, Arena je trebalo da se potisne iz Hrvatske i Makedonije, pa potom dokusuri u Srbiji. Planirana je takođe i kupovina kablovskih operatera u Republici Srpskoj, a sa Kopernikusom i preostalih u Srbiji, tako što bi SBB kupio Radijus vektor i Charlie plus (iz Raške), a Kopernikus ostale male operatere. Takođe je najavljena dominacija u novim sadržajima kroz ulaganje od 100 miliona evra u proizvodnju serija.

Iz svega ovoga je jasno da bi nastavak dotadašnje pasivne politike Telekoma posle 2018. godine odveo ovo akcionarsko društvo u velike gubitke i dalje drastično smanjivanje njegove vrednosti. Ilustrativan je podatak da je 2010. godine, za 51 odsto našeg Telekoma ponuđeno oko milijardu evra. I to samo od jednog ponuđača - Austrijskog Telekoma. Tadašnja Vlada je tražila 1,4 milijarde. Posle te neuspešne privatizacije, pet godina kasnije, usledio je još jedan propali pokušaj.

Nije objavljeno koliko je tada Vlada tražila, niti kolika je bila najveća ponuda, ali se iz priloženog osnovano može pretpostaviti da je bila još manja od prethodne, sa tendencijom daljeg smanjivanja.

Deo zaposlenih novinara u kompanijama glavnog konkurenta Telekoma i političara bliskih SBB-u ima zadatak da na sve načine, pre svega neistinama napada Telekom i tako direktno učestvuje u pokušaju očuvanja monopola privatne firme iz Luksemburga na štetu najveće telekomunikacione kompanije. Deo zaposlenih novinara u kompanijama glavnog konkurenta Telekoma i političara bliskih SBB-u ima zadatak da na sve načine, pre svega neistinama napada Telekom i tako direktno učestvuje u pokušaju očuvanja monopola privatne firme iz Luksemburga na štetu najveće telekomunikacione kompanije.

Posebno je zanimljivo što sve ovo vreme "dežurni borci" protiv korupcije nisu zvonili na uzbunu. Nisu se zapitali – šta su uzroci zbog kojih javna, znači naša kompanija, gubi tržište, a samim tim i vrednost, a njen glavni konkurent raste i jača, jer za samo pet godina SBB je uvećao svoju vrednost skoro tri puta. KKR ga je 2013. kupio za 900 miliona evra, a 2018. ga prodao investicionom fondu iz Londona (BS Partners) za 2,6 milijardi evra! Iz svega navedenog je jasno da se naše tržište telekomunikacionih usluga nije u tih pet godina uvećalo tri puta, već da je ovoliki rast vrednosti United grupe postignut na račun kompanije u javnom vlasništvu, koja je u tom periodu svakako značajno izgubila na vrednosti.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Ali to nikada nije bila tema od interesovanja "dežurnih borca" protiv korupcije. Zanimljivo je, takođe, da se oni gotovo poklapaju sa protivnicima privatizacije javnih preduzeća, pa i Telekoma. Verovatno nesvesni koliko je to protivrečno.

Da li su oni samo zatočenici komunističke ideologije? Po sistemu – protiv smo privatizacije, važno je da je firma naša, makar ništa ne vredela? Ili je ipak neki drugi interes u pitanju? To bi ostala tajna da Telekom nije 2018. odlučio da se bori i počne da uzvraća na tržišne i druge udarce glavnog konkurenta. Pokupovao je preostale kablovske operatore u Srbiji i Republici Srpskoj, razvio je desetak sopstvenih kanala i sadržaja (Superstar, Klasik, Filmklub, Star…). Regulisao je prava za FOX i Cinestar kanale. Reorganizovao je Arenu da može da se nosi sa Sport klubom. Najzad je pokrenut M:SAT projekat.

Počela je i ozbiljna bitka za korisnike u dijaspori. Uz sve ovo, Telekom je direktno "napao" korisnike konkurenta ulaganjem u razvoj optike. Dakle, rešio je da rast svojih internet i TV korisnika bude direktno na račun SBB-a. Uz sve to, onemogućio je većinu ambicioznih planova svog konkurenta.

Epilog

Svi ovi potezi Telekoma u poslednje dve godine izazvali su priličnu histeriju Uprave SBB-a i njegovih lobista. Što je bilo očekivano, jer je prava tržišna utakmica tek tada krenula. SBB je još uvek u prednosti, ali razlika između dve kompanije počinje da se smanjuje. Da je SBB kupio Kopernikus, Radijus Vektor, TV Prva i O2, sve bi bilo gotovo. Za par godina Telekom Srbija bio bi marginalizovan do te mere da bi jedini spas od ogromnih gubitaka bila hitna prodaja i to po nekoj mizerno niskoj ceni, recimo po kojoj je prodat NIS. Zato su smešni „argumenti“ onih koji „brinu“ o javnoj imovini, tvrdeći da je neka akvizicija preplaćena. Ako od toga zavisi dugoročni opstanak nekog privrednog društva, jedina granica je mogućnost da se tražena cena plati. Ta cena svakako mora biti veća od one koju želi ili može da plati jedini konkurent.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Zato je najbolji pokazatelj o ceni koju je Telekom morao da plati za Kopernikus i Radijus vektor, stepen njegove zaduženosti. A on pokazuje da je to mogao da podnese. Na stranu što je i morao da je plati.

Od tržišnog "rata" Telekoma i SBB-a nesumnjivo veliku korist izvukli su vlasnici Kopernikusa i Radijus vektora, dobivši više novca nego što bi dobili da "rata" nije bilo, odnosno da je samo United grupa htela da ih kupi, što je očito bio nečiji plan. Kao što ćemo i mi obični građani biti dobitnici, jer konkurencija poboljšava kvalitet usluga i smanjuje cene. Prošla su vremena kada smo bili osuđeni na jednog operatora koji je prvi "zauzeo" našu zgradu i mogao da nam radi šta hoće.

A rat SBB-a i Telekoma će se nastaviti do "istrebljenja". Na svim frontovima, kako u Srbiji tako i u regionu. Jer svi smo svesni da je taj "rat" više od normalne tržišne utakmice. Da nije tako, očas bi se oni dogovorili o podeli tržišta. I kroz dogovorene duopolske cene, svakako veće nego postojeće, svojim vlasnicima obezbedili željene profite na račun nas građana.

Glavni rezultat ovog okršaja, koji je počeo, a time i tržišnog položaja ove dve kompanije, biće njihova vrednost na kraju bitke. To je cena koju će neki budući kupac biti spreman da za njih plati. Logično bi bilo da mi, koji nemamo nikakve druge veze ni sa jednom od ove dve firme osim eventualno nekog korisničkog ugovora, budemo zainteresovani za veću cenu Telekoma, veću nego što je bila i 1996, 2010. i 2015. godine, jer će novac dobijen od te buduće prodaje biti naš novac. Nas, građana Srbije. Kako će se on trošiti, esencijalna je politička odluka. U oružje ili zdravstvo? U obrazovanje ili nove puteve? U povećanje penzija i plata u javnom sektoru jer idu neki izbori, ili u otplati kredita kako bi se skinula hipoteka sa naše dece i unuka?

Ali te pare od Telekoma moraju prvo da dođu u Srbiju.

Nastaviće se...

Prepuštanje tržišta

Generalni direktor Telekoma Draško Petrović samostalno bez Upravnog odbora donosi odluku da se infrastruktura dodeli konkurentu SBB, prepuštajući tako ovo izuzetno profitabilno tržište privatnom sektoru i direktnom konkurentu. Tek 2003. godine Telekom donosi odluku da to naplaćuje, ali po simboličnoj ceni čime je formalno legalizovana dotadašnja Šolakova uzurpacija državne imovine bez odobrenja ili ikakve nadoknade.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
3°C
04.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve