Tenderu, namesti se

Tenderu, namesti se


Da su svi koji su nakon što je opština Sremski Karlovci raspisala javnu nabavku za organizovanje Prolećnog festivala vina 2019. pomislili da je deo tendera, koji se odnosi na izvođača koji bi nastupio druge festivalske večeri, namešten za Halida Bešlića smeli u to i da se opklade, izgubili bi novac. Jer druge večeri posetioce Festivala vina zabavljali su Marinko i Marko Rokvić.

Stariji Rokvić se, naime, uklopio u zadate kriterijume kojim se traži pevač narodne muzike “čija karijera traje više od četrdeset godina, tokom kojih je imao najmanje 20 izdatih albuma i koji se pojavio u najmanje jednoj domaćoj seriji sa otpevanom jednom numerom”.

Bilo je i onih koji su u tome videli mesto za lepu Brenu, Lepu Lukić ili Zvonka Bogdana, ali, eto, Marinko je ipak bio, što bi se reklo, prvi pik.

Bilo je u konkursnoj dokumentaciji još, da tako kažemo, čudnih kriterijuma, koji bi mogli da se tumače kao bukvalno crtanje traženog izvođača. Za prvo veče organizatori su planirali da ugoste “pevača narodne muzike koji je prepoznatljiv po izvođenju tradicionalne, etno-muzike, umetničkim obradama narodnih pesama, a čija karijera traje
minimum 25 godina, tokom koje je snimio minimum osam albuma i učestvovao na minimum pet festivala”.

Planiran je i “renomirani bend narodne muzike (od minimum sedam članova), koji postoji minimum 15 godina, a koji bi sa svoja dva vokala izvodio interpretacije narodnih pesama i izvorne muzike”.

Te kriterijume očigledno su ispunili Dragana Radosavljević Cakana i novosadski bend “Kvartet plus”, s obzirom na to da su oni nastupali prve festivalske večeri.

Formalno, sve je u redu, jer je opština ispoštovala proceduru i raspisala tender kako bi regularno potrošila deo od 11.500.000 dinara, koliko je po planu javnih nabavki za 2019. godinu izdvojeno za organizovanje manifestacija kao što su Prolećni festival, ali i Karlovačka berba grožđa.

Suštinski, opština se našla u situaciji da je u neku ruku raspisala namešteni tender, jer je zaista vrlo malo izvođača koji mogu da zadovolje neke od ovih kriterijuma.

Slično je bilo i sa organizacijom dočeka Nove 2019. godine u Nišu, gde je postavljen uslov da bend koji nastupa mora da ima tri studijska albuma, od kojih su dva proglašena za album godine, da je u proteklih pet godina dobio bar po jedan Oskar popularnosti svake godine, da je dobitnik “Zlatnog diska” za najprodavaniji album godine, ali i da je
više puta dobijao priznanje “Zlatni melos”, da su bar jednom nastupili pred više od 50.000 ljudi…

Prema oceni programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, raspisivanje tendera sa tako nacrtanim izvođačem je vrlo sporno.
“Kada bi neko hteo da ga ospori, mogao bi to relativno lako i da učini, odnosno da pokrene postupak zaštite prava pred Komisijom za zaštitu konkurencije. Nije mi, doduše, poznato da je ikada takav postupak vođen – kaže Nenadić za “Ekspres”.

U sličnom problemu našao se i organizator jednog muzičkog festivala u jednom od vojvođanskih mesta, koji je prethodnih godina redovno od lokalne samouprave dobijao novac za organizaciju događaja, a on je sva ta sredstva uredno pravdao računima. Ove godine, međutim, lokalne vlasti su se prvi put opredelile da muzičare na ovaj festival, koji inače ne organizuje opština, već udruženje građana, dovodi preko javne nabavke! Problem je što su, kako kaže sagovornik “Ekspresa” koji je želeo da ostane anoniman, iz revizije prigovarali lokalnoj upravi što su ranije novac direktno davali njemu kao organizatoru, te da to mora da se menja.

A novac je, inače, dobijao po osnovu odluke lokalnih vlasti da je taj festival manifestacija od značaja za njihov grad.
Ove godine, međutim, vlasti su odlučile da finansiranje festivala ide preko lokalnog kulturnog centra, koji je zato raspisao javnu nabavku za dovođenje tri konkretna izvođača.

Paradoks je u tome što je njihov nastup dogovoren još pre godinu dana. Jer nijedan festival, a posebno ne onaj koji dovodi izvođače iz inostranstva, ne planira se tri meseca unapred, već i do godinu dana.
“Formalno posmatrano, to može da nam napravi problem jer uvek može da se javi još neko, bilo koja agencija koja bi rekla: “Evo, mi ćemo da dovedemo te i te bendove, za te i te pare”. Sreća je, ipak, što većina bendova ima svoje menadžere, pa je mala verovatnoća da će utrčati neko treći. Ali problem je što nas teraju na tu vrstu besmislene nabavke. Presipa se iz šupljeg u prazno i sve se komplikuje – priča sagovornik “Ekspresa”.

On se istovremeno pita zbog čega nije bilo dovoljno da lokalne vlasti preciziraju zbog čega baš njegovo udruženje dobija novac, jer je to manifestacija od značaja za grad, i da mu, kao i ranije, daju novac čiji bi utrošak on, kao i prethodnih godina, pravdao računima. Tim pre što je on samo deo novca za manifestaciju dobijao od opštine, a ostatak od drugih donatora, među kojima ima i inostranih.

Čitava “gimnastika” mogla je da bude rešena i na drugi način, kroz tzv. pregovarački postupak. U toj varijanti, kako objašnjava Nemanja Nenadić, unapred se definiše željeni izvođač, a onda se pregovara sa njegovim zastupnikom. Ukoliko dođe do dogovora, traži se mišljenje Uprave za javne nabavke, koja ceo posao treba da aminuje. Nenadić kaže da, koliko je njemu poznato, uprava do sada nijednom nije bila protiv takvog rešenja.

U gorepomenutom slučaju, prema rečima organizatora festivala, Uprava za javne nabavke iz nekog razloga nije dozvolila direktno pregovaranje.

 

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Marko

    I tako vec godinama u svim opstinama i kilturnim centrima…samo sto se ne stavi slika datog pevaca…a tezga vec dogovorena godinu dana unapred…

+ Ostavite komentar