Teorije zavere i vreme korona iluzija

Teorije zavere i vreme korona iluzija

Shutterstock


Teorije zavera se uglavnom javljaju u vremenima nesigurnosti i straha, posle terorističkih napada, tokom finansijskih kriza, teških epidemija ili posle prirodnih katastrofa. Srbija, reklo bi se, već decenijama ispunjava većinu navedenih uslova koje je čine pogodnim tlom za širenje raznih teorija zavere.

U manje-više nesigurnim vremenima živimo već 30 godina, prosečan građanina gotovo da i ne zna kako izgleda život bez finansijske krize, ratove smo, hvala bogu, pregurali, s vremena na vreme pogodi nas poneka epidemija ili prirodna katastrofa…

Tako i sada doba pandemije koronavirusa doprinosi, kako širenju lažnih vesti, tako i kreiranju novih teorija zavere, uz obavezno podsećanje na one stare. Na to ponovo upozoravaju, sa stručne strane, i iz Svetske zdravstvene organizacije, ali sa političkog aspekta i iz Evropske unije, optužujući za to Rusiju, Kinu ili određene ekstremno desničarske struje iz Amerike i same Unije.

Pogrešno je, dakle, tvrditi kako su teorije zavere specifičnost samo Srbije ili ovog podneblja. Ne, one su prisutne svuda na planeti i moglo bi se reći da su ljudi svuda, gotovo nepodeljeno, spremni da poveruju u neke najfantastičnije priče, koliko god one zvučale nesuvislo.

A takvim pričama nikad kraja: tragovi na nebu nisu od aviona mlaznjaka, nego hemijska štetna sredstva; putem HAARP antena (a jedna od njih je i u Rakovici) menjaju se klima i vreme; novi svetski poredak pravi vakcine da bi istrebio višak čovečanstva, a to zapravo i nije čovečanstvo, to su vanzemaljske kamuflirane vrste i u toku je rat između zlih i dobrih bića iz svemira; farmaceutska industrija stvara lažne bolesti, čuva lek za one najteže, navodno neizlečive, hrana nam je zatrovana, nekoliko ljudi kontroliše celu planetu, koja je zapravo – ravna ploča…

Sve to uklapa se u ocenu koju je nedavno izneo profesor Mihael Buter sa Univerziteta u Tibingenu, Nemačka, da „teorije zavere po pravilu opisuju kako razne grupe, koje deluju u tajnosti, pokušavaju da kontrolišu ili unište neku instituciju, državu ili čitav svet“.

društvene mreže, hakeri, svet,

Ono što u današnje vreme dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da moderne tehnologije, internet, društvene mreže i kvazimediji neodgovornim pojedincima omogućavaju da mnogo lakše, efikasnije i, da tako kažemo, ubedljivije plasiraju razne teorije zavere koje obični, a nedovoljno medijski pismeni i obrazovani ljudi prihvataju kao neprikosnovenu istinu.

A neprestano izlaganje raznim teorijama – na primer, na internetu, može da izazove i nešto što psiholozi nazivaju efekat iluzije istine, što uticaj društvenih mreža samo još dodatno pojačava.

“Što više nešto viđate, i što je to poznatije – ljudi više veruju”, ocenio je svojevremeno za BBC Džef Henkok, profesor komunikologije na Stenfordu.

Jedno prošlogodišnje istraživanje studenata beogradskog Fakulteta političkih nauka, sprovedeno na uzorku od 1.150 punoletnih građana Srbije, pokazalo je da postoji visok stepen verovanja da velike svetske sile kriju pravu istinu o vanzemaljcima, da se krije istina o smrti Miloševića i Đinđića, da se virusi namerno izazivaju kako bi se ugrozili određeni narodi…

Prema ovom istraživanju, na skali od 0 do 1 (gde 0 znači da se ne veruje uopšte, a 1 da se veruje u potpunosti), dobijen je
prosek od 0,6.

Ono što bi danas bilo najaktuelnije tiče se, recimo, uverenja više od 70 odsto ispitanika da se pojedini virusi namerno izazivaju kako bi se ugrozili životi određenih naroda ili grupa.

Shutterstock

Shutterstock

Čak 40 odsto ispitanika veruje da moćne države kriju pravu istinu o vanzemaljcima od običnih građana, dok je blizu 65 odsto ispitanika navelo da države često same ubijaju svoje građane koje smatraju nepoželjnim.

Više od 55 odsto ispitanika tada je iznelo uverenje da Zoran Đinđić i Slobodan Milošević nisu umrli na način na koji je to javnosti predstavljeno, a oko 50 odsto učesnika istraživanja smatralo je da je prikriveni cilj Jugoslavije bio da se uništi Srbija, kao i da postoji svetska zavera protiv Srba i Srbije.

Majk Vud, psiholog sa Univerziteta u Vinčesteru, ističe kako neka istraživanja ukazuju na povezanost stresa i teorija zavera, odnosno da teorije zavere počinju da deluju moguće nekome u trenutku kada ta osoba oseti da nema kontrolu nad životom ili prolazi kroz stresni period.

Sa time se poklapaju i rezultati istraživanja Jan-Vilijema Projena, vanrednog profesora socijalne i organizacione psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, koji je šest godina izučavao teorije zavere i ljude koji u njih veruju.

“Kada sam počeo istraživanje, prva zapanjujuća spoznaja bila je koliko zapravo ima ljudi koji veruju u teorije zavere”, objasnio je profesor Projen. Ispostavilo se da sve teorije zavera, od NLO letelica, preko lažiranog sletanja na Mesec i verovanja u reptile koji vladaju svetom, imaju nešto zajedničko – ljudi koji u njih veruju osećaju manjak kontrole nad životom.

To se, prema rečima doktorke Mirto Pantazi sa Oksforda, može primeniti i na trenutke grupne traume. Pantazi i njene kolege su istraživali razvoj teorija zavera nakon što je aprila 2010. godine u padu aviona kod Smolenska u Rusiji poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski zajedno sa 95 političara i visokih vojnih zvaničnika. Teorije koje objašnjavaju zbog čega se to dogodilo još više su produbile društvene podele i pojačale unutrašnje sukobe u zemlji.

Teorije zavere ili one glasine koje su označene kao teorije zavere, stare su koliko i misleći ljudski rod. Među najstarijim pisanim dokumentima na ovu temu je Bahistunsov reljef, isklesan u steni visokoj 20 metara, ispisan na tri jezika, koji je podigao persijski car Darije Veliki.

To je istovremeno i najstariji bilbord (6. vek pre nove ere), nastao u borbi za presto Persijskog carstva koji je bio zaposeo lažni sin Kira Velikog. Uglavnom, posle pobede car Darije Veliki je objavio da je pobio zaverenike mistike, uključujući i ljubavnika jedne od Kirovih supruga, koji je bio preuzeo presto.

social-network-post-1920x10803-2-710x399

Vladavina Darija Velikog, čije je carstvo zauzimalo celi današnji Bliski istok, Tursku, zapadni Egipat, deo sadašnje Grčke, Trakije, Ukrajine i južne Rusije, na temu savremenih teorija zavere ne bi bila zanimljiva da veliki persijski vladar nije ovim ogromnim prostorom carovao baš uz pomoć montiranih glasina, pravih i lažnih zavera i slično. Istoričari navode da je to carstvo bilo podeljeno u 20 satrapija (ogromnih regiona) sa delimičnom autonomijom, a da je car Darije Veliki protiv bilo koje vlasti koja je mirisala na neposlušnost, puštao najpre glasine, a posle se sa njima krvavo obračunavao.

Jedan domaći publicista, koji priprema knjigu na temu teorija zavere, zbog čega želi da bude anoniman, kaže da su modernu
teoriju i praksu na ovu temu postavili jezuiti (“Družba Isusova”) u 16. veku. Oni su teoriju zavere osmišljavali da bi sakrili prave zavere. Na taj su način krili suštinu svog političkog delovanja, objavljujući ih kao da ih je neko izmislio. Oni su, između ostalog, osmislili i napravili zaveru protiv engleske kraljice Elizabete Prve, koja je raskrinkana. Američki magazin “Tajm” prošle godine je, baš povodom 40. godišnjice sletanja ljudi na Mesec, objavio listu 10 najdugovečnijih teorija zavere.

Na prvom mestu se nalazi ona o ubistvu američkog predsednika Džona Kenedija, prema kojoj čak 70 odsto Amerikanaca (podatak je iz 2003. godine) veruje da je Kenedijeva smrt rezultat šire zavere, te da je u sam atentat bio uključen još jedan pucač pored Lija Harvija Osvalda. Drugi veruju da je u sve umešana i CIA, odnosno njen agent koji je delovao ili samostalno, revoltiran neuspehom pri iskrcavanju u Zalivu svinja na Kubi, ili čak na podstrek potpredsednika SAD Lindona Džonsona.

Kako je, međutim, reč o ubistvu američkog predsednika, neizostavne su i teorije umešanosti ruskog KGB-a, ali i mafije koja je tako reagovala zbog namere Kenedijevog brata Bobija, tada državnog tužioca, da se obračuna sa organizovanim kriminalom.

Druga se odnosi na napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Istraživanje iz 2006. godine pokazuje da čak 42 odsto Amerikanaca veruje da vlasti kriju ili ne žele da istražuju podatke i informacije koje protivureče zvaničnim objašnjenjima onoga što se tog dana dogodio. A ta pitanja se uglavnom odnose na to zbog čega vojni avioni nisu presreli letelice koje su skrenule sa kursa kako bi se zakucale u kule bliznakinje na Menhetnu. Da li je, zapravo, to bilo naređenje vlade koja je na taj način želela da sprovede svoj tajni plan kako bi za sve okrivila islamske teroriste?

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    dule

    Pola od ovde navedenih događaja koji su označeni kao teorija zavjere su se vremenom dokazale kao notorne činjenice, pa nekoliko američkih predsjednika je najavljivalo da će konačno otvoriti fajlove o NLO-ima pa ih ne otvoriše. I sad kad neko kaže da američka vlada krije podatke u tom pogledu, on je teoretičar zavjere (čitaj ludak). Izgleda da se tzv. svjetskoj eliti izmiče tlo pod nogama pa počinje panično da “raskrinkava” teorije zavjere budući da sve sve većem broju ljudi počinju otvarati oči. Eto nije bilo pola svijeta protiv, nas niko nas nije bombardovao, nisu ginula djeca i rušili se objekti. Sve je to naša kolektivna srpska paranoja, oni silni avioni nad srpskim nebom su bili hologrami. Samo što im se “omaklo” da sruše ona dva putnička koja su se zabila u njujorške nebodere, valjda ih nisu mogli stići. Sramotni su ovakvi članci u jednom srpskom listu.

+ Ostavite komentar