TRADICIJA: Kako su Jugoslavija i Turska postale saveznice na tržištu opijuma

Između dva svetska rata konzumacija heroina i opijuma bila je stvar mode i prestiža. Naročito heroina koji je bio nova stvar na tržištu kao derivat već vekovima poznatog i oprobanog opijuma. Tržište je raslo iz dana u dan, a Kraljevina Jugoslavija zahvaljujući svom geografskom položaju i prirodnim predispozicijama vrlo brzo se postavila kao lider u proizvodnji najkvalitetnijeg opijuma na svetu. Skoro 43 odsto svetskih potreba za opijumom pokrivala je proizvodnja maka u Vardarskoj banovini.

S druge strane, već krajem dvadesetih nekontrolisana trgovina i proizvodnja opijata postaju globalan problem, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, koje vrlo ozbiljno i sistemski pristupaju borbi protiv ove pošasti. I ne samo što se trude da urede stvari u svom dvorištu, već vrlo brzo uviđaju transnacionalni karakter ovog fenomena i uspevaju da preko Društva naroda, gde imaju dominantnu ulogu, nametnu to kao centralni problem na međunarodnoj sceni. Vrlo brzo je doneseno nekoliko konvencija o trgovini i proizvodnji opijuma.

Kraljevina Jugoslavija je vrebala svoju šansu pre svega na ekonomskom polju suočavajući se sa brojnim teškoćama ubrzo uvidevši da joj je potreban ozbiljan saveznik. Kao logično rešenje nametnula se Turska koja je takođe tražila svoje mesto pod suncem.

Kako su dve države dogovorile savezništvo, gde je pao prvi dogovor i kako su nastali opijumski karteli, čitajte u novom broju Ekspresa koji je od danas na kioscima.