Tramvajem do Borče i Bežanije

Izgradnjom pre dve linije metroa, širenjem linija BG voza, ali i tramvaja, Beograd će za deceniju imati dominantan šinski sistem, koji će biti ekološki prihvatljiv.

Kako pojašnjava zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Plan detaljne regulacije šinskih sistema trenutno je u izradi i trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine. Njime je planirano proširenje tramvajske mreže sa sadašnjih 50 na dodatnih za 40 kilometara.

"U Novom Beogradu, mrežu širimo u nastavku Jurija Gagarina, do lokacije do nove okretnice u budućeg tramvajskog depoa, zatim produženje kroz Milutina Milankovića do Tošinog bunara i dalje ka Bežanijskoj kosi. Mreža će ići i ka Zemunu do Senskog trga (Ivićeva ulica). U planu je i izgradnja dela pruge kroz Đorđa Stanojevića pored Belvila ka Agostina Neta i Jurija Gagarina", otkriva Vesić za "Novosti".

Navodi da će se mreža na Čukarici širiti od Požeške kroz Trgovačku, pored Belih voda i Ceraka do Vidikovca. Tu je takođe planiran novi depo, pored toplane.

"Tramvajsku mrežu nastavljamo i u Bulevaru kralja Aleksandra, od Ustaničke kroz Mali Mokri Lug do skretanja za Veliki Mokri Lug. Ideja je i da tramvaje prebacimo na levu obalu Dunava. Tako ćemo šine produžiti od Omladinskog stadiona do Višnjičke, pored nove okretnice i novog depoa u zoni Pančevačkog mosta. Tramvaj će onda ići preko novog mosta na Adi Huji, paralelno sa postojećim, preko Dunava do nove okretnice u Krnjači. Odatle će jedan krak voditi sve do Pupinovog mosta, a drugi Zrenjaninskim putem sve do nove okretnice i budućeg depoa koji je planiran u zoni petlje sa obilaznicom, naspram groblja Zbeg", kaže zamenik gradonačelnika.

Ni centar neće ostati bez tramvajskih linija. Tako je ideja da se vrati tramvaj 1, pa da saobraća kroz Kralja Milana preko Terazija i Trga republike do Vasine i Pariske. Ujedno, mreža bi trebalo da se proširi od Crkve Svetog Marka pored Doma narodne skupštine preko Terazija do "Beka".

O integraciji grada, kako Vesić tvrdi, možemo da govorimo tek kada budu završene linije gradske železnice, a prigradske opštine u potpunosti povezane sa centrom. Ideja je da se prvo sagradi pruga do Surčina, a onda do Obrenovca. A posle bi trebalo napraviti po još jedan kolosek do Sopota odnosno Mladenovca i do Barajeva odnosno Lazarevca, kako bi vozovi mogli da saobraćaju na 20 minuta u špicu.

Cilj širenja šinskih sistema jeste da se smanji broj automobila na mreži saobraćajnica. Ono što je neophodno jeste da tramvaji dobiju prioritet u saobraćaju, na semaforima radi njihovog ubrzanja. Kao značajan sistem javnog prevoza, a ekološki prihvatljiv, njima fali upravo brzina. Zato Grad ubrzano radi na uvođenju adaptivnog sistema za upravljanje svetlosnom signalizacijom. Tako će pri nailasku tramvaja semafor registrovati njegov dolazak i davati mu prioritet u saobraćaju.