URA(V)NILOVKA: Kome smeta istina o osiromašenom uranijumu?

URA(V)NILOVKA: Kome smeta istina o osiromašenom uranijumu?

foto: Shutterstock


O tome kako osiromašeni uranijum utiče na zdravlje stanovništva možda najbolje govori anegdota sa juga Srbije od pre skoro dvadeset godina. Tada je, naime, u Srbiji boravila druga delegacija Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP). Njihov zadatak je bio da utvrde kakvo je stanje životne sredine u Srbiji posle NATO bombardovanja, odnosno efekte korišćenja osiromašenog uranijuma. Na čelu tima nalazio se aktuelni ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto, koji je bio zadužen da koordinira istragom o efektima upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori.

Kada je, prema sećanjima fizičarke Snežane Pavlović, koja je tada radila u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, Finac došao do Prohora Pčinjskog, zastao je zadivljen prirodom i uzviknuo: “Bože, kako vam je lepa zemlja!” Članovi tima iz Srbije su mu na to uzvratili da je upravo zato i čiste od osiromašenog uranijuma, na šta je on pokušavao da ih ubedi kako velike opasnosti po zdravlje nema. Ta rasprava je trajala sve do trenutka kada je jedan od članova tima iz Srbije upitao Havista da li bi na ovom mestu pravio vikendicu za svog sina. Odgovor nisu dobili.

Dvadeset godina kasnije Srbija i dalje nema nijedan zvaničan izveštaj koji bi konačno dao pravu sliku o tome koje su posledice toga što je NATO zasipao Srbiju municijom sa osiromašenim uranijumom. Trenutno, doduše, na tom poslu rade ne jedna, već dve komisije. Prvu, koja je formirana maja 2018. godine, čine poslanici Skupštine Srbije. Drugu, reklo bi se mnogo važniju, sačinjavaju stručnjaci, okupljeni u Međuresorno koordinaciono telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje je osnovala Vlada Srbije.

Država je, bar prema rečima sagovornika “Ekspresa”, učinila sve što je mogla da umanji negativne efekte bombardovanja osiromašenim uranijumom. To tvrdi i radiolog u penziji dr Slobodan Čikarić, koji je jedan od članova Saveta projekta koji bi trebalo da uradi malopre spomenuto Međuresorno koordinaciono telo.

“Država nije mogla da uradi ništa više nego što je uradila. Na nekoliko mesta u Pčinjskom okrugu pronađena je veća količina municije sa osiromašenim uranijumom koja nije eksplodirala. Sa četiri lokaliteta su to pokupili i taj uranijum je deponovan u skladište radioaktivnog otpada u Vinči”, kaže Čikarić.

Više o tome kako se uranijum nalazi na svega 10 kilometara od Beograda, kako je neadekvatno skladišten i kako sve to opet utiče na zdravlje ljudi u Srbiji, čitajte u novom broju Ekspresa koji je već na kioscima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar