Vakcinaški rasizam

Evropska unija još nije rešila ni problem sa nabavkom i distribucijom vakcina protiv koronavirusa i neefikasnošću COVAX projekta, a već najavljuje odluke koje bi dodatno mogle da iskomplikuju situaciju. Reč je, naravno, o predlogu za uvođenje pasoš potvrda o vakcinaciji protiv koronavirusa radi slobodnog putovanja unutar Evropske unije. Potvrda bi, međutim, važila samo za vakcine čiju bi delotvornost ustanovila Evropska agencija za lekove.

U ovom trenutku taj uslov ispunjavaju samo vakcine zapadnih proizvođača – „Fajzer-Biontek“, „Moderna“, „Astra-Zeneka“ i „Džonson i Džonson“. Šanse da se registruje u Evropskoj uniji ima, doduše, i ruska vakcina „sputnjik V“ jer je predat zahtev za registraciju.

Niko, međutim, još ne ume da kaže da li bi registracija automatski značila i da rusko cepivo ulazi na listu onih koja obezbeđuju slobodno kretanje po Evropskoj uniji.

Sa druge strane, o kineskim vakcinama još niko i ne razmišlja kad su tema kovid pasoši, pre svega jer nijedna kineska kompanija još nije zatražila registraciju svog proizvoda u EU.

Koliko god ova ideja izgledala logična i opravdana, sa stanovišta lakšeg i bržeg kretanja u doba pandemije, istovremeno sa sobom nosi i velike sumnje, nejasnoće i moguće negativne posledice. Ona, naime, može da bude diskutabilna sa više aspekata – demokratskog, ekonomskog, moralnog...

Sa moralne strane, na primer, krajnje je sporno praviti ovakvu vrstu ograničenja ukoliko niste već obezbedili dovoljne količine vakcina koje priznajete.

Sa ekonomskog stanovišta, može se postaviti pitanje koliko će privrede raznih država trpeti ukoliko, na primer, zbog ovakvih ograničenja izvoz i uvoz budu dodatno iskomplikovani, iako je ideja bila drugačija. Šta tek reći za države poput Grčke, Španije, a donekle i Italije, koje žive od turizma? Kako da prave razliku između onih koji su vakcinisani zapadnim, od onih koji su primili istočne vakcine?

A ako o demokratiji govorimo, da li je demokratski deliti ljude i ograničavati im neka prava po osnovu toga koju su vakcinu primili, naročito ako se sumnja da su osnovni kriterijumi za validaciju vakcine bili političke, a ne medicinske prirode?

Geopolitički nepodobne

Za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara iz Beograda, to je, „sa moralnog stanovišta neprihvatljivo jer je to najgrublji vid diskriminacije.“

„Vakcine bi mogle da budu odbačene ako su neefikasne, a ne zato što dolaze sa destinacije koja je geopolitički za nekog nepodobna. To je onda diskriminacija“, kaže Anđelković za „Ekspres“.

Prema njegovom mišljenju, međutim, u ovom slučaju je više reč o propagandi i pritisku na ljude da se što više vakcinišu zapadnim vakcinama, te da na kraju od toga neće biti ništa.

„Evropske zemlje se neće usuditi da tako nešto urade, da se odreknu kineskih i ruskih turista, ali i svih onih koji se odluče za rusku ili kinesku vakcinu. To je, naprosto, prljava kampanja kako bi se što veći broj ljudi prihvatio neke druge vakcine. Na kraju će se sve svesti na ništa“, uveren je Anđelković.

On veruje i da u samoj Evropskoj uniji postoje centri moći koji će se zalagati za registraciju i ruske i kineskih vakcina u Evropskoj agenciji za lekove.

Ima, međutim, i onih koji misle da je uvođenje kovid pasoša administrativno i zakonski moguće ukoliko se taj dokument svede samo na informacije o vakcinaciji, ali ne i da otkriva istoriju bolesti. Jedan od njih je i Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije, koji podseća i da su ljudi, kada bi želeli da putuju u neke zemlje Afrike, morali da na „Torlaku“ vade potvrde da su primili vakcine protiv nekih zaraznih bolesti.

I on se slaže da u ideji o uvođenju kovid pasoša za putovanja po EU postoji i onaj politički segment.

„Ispod tog administrativnog dela postoji i strategija vakcinacije u Evropskoj uniji koja ne uključuje ni rusku ni kineske vakcine. Oni ne nabavljaju zajedno nijednu od tih vakcina, već samo one koje proizvode 'Fajzer', 'Astra-Zeneka', 'Moderna' i 'Džonson i Džonson'. Ovo je neki oblik napora da se vidi nekakva zajednička evropska politika, koja, kako vreme odmiče, izgleda sve lošije i lošije, do blesavljenja sa odustajanjem od vakcinacije 'Astra-Zenekom' na dan, dva, tri, dok se ne vidi da li je neko imao ugruške krvi. Veoma je politizovana primena maltene bilo koje vakcine. Problema sa 'Astra-Zenekom' imaju zbog ugovornih obećanja da će 'Astra-Zeneka' učiniti sve da dostavi 40 pa 80 miliona doza. A njima jednostavno fale resursi, postrojenja...“, kaže Igrutinović za „Ekspres“.

Povezane vesti - Francuska ponovo odobrila upotrebu vakcine AstraZeneka

A politizacija se, dodaje, prenosi i na odnos prema kineskim i ruskim vakcinama, jer žele da spreče pojedine članice Unije da krenu putem nabavki vakcina upravo iz ovih zemalja, jer nisu dobili dovoljne količine iz COVAX programa.

„Tu se pre svega misli na Mađarsku, jer se Orban već vakcinisao 'Sinofarmovom' vakcinom. Tu su još i Hrvatska, Slovačka, pa možda čak i Poljska, Češka. To je sada politička igra. Reči su još jeftine jer nikoga ni na šta na obavezuju. Najava služi kao mali znak upozorenja, ali to ne znači da će i da bude tako“, kaže Igrutinović.

Još jedan nivo u celoj priči predstavlja, kako ocenjuje sagovornik „Ekspresa“, pokušaj Evrope da zaštiti integritet svojih ukupnih politika nabavki vakcina zbog relativno restriktivnog pristupa svemu tome.

„'Sputnjik V' je u procesu registracije u Evropskoj agenciji za lekove. Verovatno će biti i odobren. Što se tiče medicinskih uzusa, treća klinička faza 'sputnjika V' je objavljena u ’Lansetu’, britanskom medicinskom žurnalu, jednom od najuglednijih u svetu. I akademska i naučna zajednica nemaju sumnje da je to generalno efektivna i efikasna vakcina. E sad, kako će to administrativno da se sprovede? Verovatno će u nekom trenutku 'sputnjik' biti registrovan. Ostaju još kineski 'Sinofarm' i 'Sinovak' za koje niko nije ni podneo zahtev za registraciju. Da li će to biti podneto, pitanje je. Možda se Kinezima isplati da makar ovde dve velike budu registrovane u EU. Iskreno me čudi zašto to još nisu uradili“, kaže Igrutinović.

Povezane vesti - Imunitet

Posebno je pitanje, dodaje, a i ono je opet stvar politike, kako će se postaviti zemlje koje su turističke destinacije. One će morati da vagaju da li žele da spasu sezonu ili će da strahuju od stranaca koji bi mogli da im donesu koronu.

„Svi će verovatno hteti da što više otvore granice. Ali i to se ne zna šta znači. Da li će reći - dajte da makar budu i ti vakcinacioni pasoši, pa da omogućimo ljudima koji su vakcinisani da dođu kod nas na more. Ili će reći da su pasoši glupost zato što sprečavaju putovanje i onih koji se nisu vakcinisali, možda su hteli, ali nisu stigli, a zdravi su. Postoje istovremeno i PCR testovi, antigenski testovi i razne mere kojima možeš da utičeš da zaraženi ne dolaze kod tebe“, kaže Igrutinović.

Činjenica je da za sada o ovome ne postoji nikakvo zajedničko mišljenje među članicama EU i pitanje je politike mogu li da dođu do dogovora.

Prof. dr Marija Đorić sa Instituta za političke studije ocenjuje za „Ekspres“ da je „trenutno na međunarodnoj političkoj sceni ’vakcinaška diskriminacija’, koja će, sigurna sam, dovesti do ’vakcinaškog rasizma’“, čije će posledice biti višestruke.

Turistički problem

„One će pre svega, biti etičke, jer će dovesti do nepoštovanja prava na integritet tela, čime će se narušiti elementarna ljudska prava. Pojedine kategorije ljudi su već u samom startu diskriminisane, poput trudnica. Da li to znači da trudne žene neće moći da putuju, idu u bioskop, restoran, samo zato što nisu vakcinisane? Stvar postaje dodatno komplikovanija jer će ti pasoši o vakcinaciji zadirati i u naše zdravstvene podatke, čime se narušava zaštita podataka ličnosti. Neke zemlje, poput Španije, čak su imale ideju da naprave spisak nevakcinisanih građana i podele ga ostalim članicama EU, što je totalno uniženje ljudskog bića. Mislim da je ovo istorijski test za ljudska prava“, kaže Đorićeva.

Neizbežne će, kako ocenjuje, biti i negativne ekonomske posledice za EU, posebno ako se uzme u obzir da su Rusi i Kinezi među najbrojnijim evropskim turistima.

„Na ovaj način Evropa seče granu na kojoj sedi“, tvrdi sagovornica „Ekspresa“, ali istovremeno u tome vidi i nešto dobro za Srbiju, „ukoliko se uzme u obzir da bi se ruski, kineski, pa i arapski turisti (koji se pretežno vakcinišu evropski ’nepodobnim vakcinama’) mogli usmeriti ka našem turizmu“. Sa druge strane, ukoliko Evropa ne želi naše turiste koji su vakcinisani kineskom i ruskom vakcinom, uvek se, dodaje ona, možemo okrenuti drugim vanevropskim destinacijama.

„Mislim da su se evropski moćnici ovde loše proračunali“; kaže dr Đorić.

Najbolnije će, prema njenom mišljenju, biti političke posledice, jer će produbiti jaz između tzv. centra i periferije Evrope koji je sada već „prerastao u ponor“.

„A o nama koji smo s one strane evropske ograde neću ni da govorim, jer je pandemija Covid-19 jasno pokazala nemar za sve one koji su van EU. Ova pandemija je toliko ispolitizovana da se sada vodi tihi rat za vakcinašku prevlast – jasno je da onaj ko ima efikasnu vakcinu ima i tzv. meku moć. Ovde više nije reč o ljudskom životu i zdravlju, već o beskrupuloznoj političkoj borbi za dominaciju i to je tužno. Meni se sve više čini da ova vakcina više nije protiv virusa Covid-19, već protiv ljudskih prava. Nekada su se ljudi diskriminisali na osnovu boje kože, nacije, religije, ideologije, a sada na osnovu toga da li su vakcinisani ili nevakcinisani. Sledeće što možemo očekivati je ’vakcinaški snobizam’, na osnovu toga koju vrstu vakcine ste primili“, kaže naša sagovornica.

Povezane vesti - Island otvara granice za sve vakcinisane posetioce

A kroz činjenicu da EU najavljuje kovid pasoše iako nije uspela da kroz COVAX program obezbedi dovoljno vakcina ni za svoje građane, vidi se, kaže, licemerje bogatih i moćnih.

„Podsetiću samo da je Srbija dala dva miliona evra za pomoć u borbi protiv koronavirusa, a zauzvrat je dobila nula vakcina, iako je prva iz našeg regiona platila te iste vakcine. Sa jedne strane vam ne daju ono što ste pošteno platili, a sa druge strane vam indirektno zabranjuju da se vakcinišete kineskim i ruskim vakcinama (kojima je većina naših građana vakcinisana) i tako spasite nečiji život. I još uz to vam zabrane da putujete u zemlje EU, jer niste vakcinisani njihovim vakcinama. I od kada se to  vakcine dele na politički podobne i nepodobne?“, pita se Đorićeva.

I ona očekuje da će ovo pitanje dovesti do velikih podela unutar EU, ali i izražava nadu da ideja o kovid pasošima neće zaživeti, jer će u samoj EU doći do negodovanja pojedinih članica koje su naručile vakcine iz Rusije i Kine (npr. Mađarska), jer nisu mogle da dođu do drugih “podobnih” vakcina.

„Da li će neko Viktoru Orbanu zabraniti da putuje Evropom ako se vakcinisao kineskom vakcinom? Pored Mađarske, tu su Poljska i Češka koje su zainteresovane za rusku i kinesku vakcinu. Ova haotična situacija bi mogla dodatno ugroziti (ionako  uzdrmanu) ideju evropske integracije i uticati na slabljenje strateške autonomije EU. Evidentno je da će Rusija i Kina neslogu EU i njen birokratizam u vezi sa vakcinama iskoristiti za jačanje svog uticaja“, zaključuje sagovornica „Ekspresa“.

A da ova tema ne brine samo one koji se nalaze na „Istoku“, svedoče i brojni tekstovi koji su o tome pisani u zapadnim medijima. „Vašington post“ tako, na primer, pišući o ograničenjima do kojih bi kovid pasoši mogli da dovedu ističe da, prema međunarodnim zdravstvenim propisima, države imaju pravo da preduzimaju mere javnog zdravlja koje prevazilaze smernice SZO, ali samo ukoliko su nediskriminatorne.

Ističe se kako se pojedinci brinu da će kovid pasoši stvoriti vakcinisanu globalnu elitu, da će povećati nejednakost i da će stvoriti podklasu kojoj bi mogle da se uskrate mnoge usluge, između ostalog i prelazak granice. U tekstu se skreće pažnja da je virus nesrazmerno pogodio „obojene“ ljude u razvijenim zemljama, kao i one u zemljama u razvoju koji rade bez formalnih poslova ili ugovora.

„Neki akademici tvrde da kovid pasoši rizikuju da pogoršaju diskriminaciju na osnovu rase, nacionalnosti ili pristupa pametnim telefonima“, navodi se u tekstu „Vašington posta“.

I američki „Tajm“ je još pre dve nedelje posvetio tekst upravo kovid pasošima. Ovaj američki magazin ističe kako bi se primeni pasoša u praksi najviše obradovala turistička industrija i države poput Španije i Grčke, čije su ekonomije zavisne od turizma i kojima očajnički treba dobra sezona letnjih putovanja. U tekstu se navodi i to kako razne avio-kompanije već sada zahtevaju od svojih putnika dokaze o vakcinaciji ili o oporavku od Covid-19.

Međutim, autor teksta ističe da će za eventualno uvođenje kovid pasoša ipak biti potrebno da prođe određeno vreme. Navodi se da je za Evropu u ovom trenutku veći problem pristup vakcinama. Tekst se bavi i time da bi kovid pasoši mogli da izazovu globalnu nepravdu. Ističe se da se na isti argument pozivaju države poput Francuske i Nemačke, kao i Svetska zdravstvena organizacija. Skreće se pažnja da bi kovid pasoši mogli da povećaju nejednakost dok svi ne budu imali priliku da se vakcinišu. „Tajm“ navodi da je komisija za ravnopravnost i ljudska prava Ujedinjenog Kraljevstva istakla da bi zahtevi za kovid pasoše mogli da dovedu do „nezakonite diskriminacije”.

Pasoš i privatnost

U tekstu objavljenom 14. marta „Al Džazira“ je na temu kovid pasoša razgovarala sa stručnjacima iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Sara Čan, bioetičarka sa Univerziteta u Edinburgu, smatra da je jedan od glavnih problema sa kovid pasošima taj što vakcinisane svodi na jednako „bezbedne“, a nevakcinisane na jednako „nebezbedne“. Ona ističe da je tačno da vakcinacija pruža određenu zaštitu od zaražavanja Covid-19, ali da nije 100 odsto efikasna i što je još važnije - „nemamo dovoljno dokaza da kažemo da vakcinacija sprečava ljude da prenose bolest drugima”.

“Zapravo, davanjem ljudima pasoša koji kaže da su ’bezbedni’ može da se proizvede lažni osećaj sigurnosti koji bi mogao da rezultira daljim širenjem bolesti”, smatra Čan.

Ana Bedeši, vanredna profesorka prava na Univerzitetu Egziter, smatra da digitalni zdravstveni pasoši postavljaju suštinska pitanja za zaštitu privatnosti podataka i ljudskih prava, s obzirom na to da koriste osetljive lične zdravstvene podatke.

“Ukoliko digitalni zdravstveni pasoši počnu da se traže kao dokaz zdravstvenog stanja zbog pristupa javnim i privatnim prostorima, vakcinisani i negativni na korona test bi mogli slobodno da se kreću. Suprotno tome, oni koji ne mogu sebi da priušte test ili vakcinu protiv koronavirusa neće moći da dokažu svoj zdravstveni status. Samim tim njihove slobode bi bile de fakto ograničene”, smatra ova pravnica.

Na pitanje novinara „Al Džazire“ da li bi uvođenje kovid pasoša još više produbilo postojeću nejednakost, Sara Čan odgovara da definitivno postoji mogućnost da pasoši pogoršaju socijalnu nejednakost. Ona takođe kao primer uzima ljude koji već sumnjanju u vakcinaciju, iz bilo kog razloga, i navodi da bi korišćenje kovid pasoša kao oblika efikasne prinude samo pojačalo nepoverenje i povećalo otpor, umesto da ga umanji.

„Kovid pasoši verovatno će dovesti do još veće polarizacije i stvoriti još dublje društvene podele. U vreme kada su kolektivna akcija i solidarnost važniji nego ikad, to je poslednje što nam treba”, ističe Čan.