VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

AP Photo/Jae C. Hong


Verovatno je malo poznato da je za svega sedam godina, od 2011. do 2018. Svetska zdravstvena organizacija vodila bitku protiv 1.483 epidemije. One najrazornije u tom periodu – SARS, svinjski grip, ebola – pored toga što su bile smrtonosne po hiljade života, bile su kobne i po svetsku ekonomiju koju su koštale oko 150 milijardi dolara. Ono što je takođe verovatno malo poznato, a na šta nam takođe skreće pažnju godišnji izveštaj GPMB-a (Odbora za praćenje globalne spremnosti) iz septembra 2019. jeste da postoji “realna pretnja” da će se čovečanstvo u budućnosti suočiti sa pandemijom koja bi mogla da proguta svet, odnese i do 80 miliona života i uništi gotovo pet odsto svetske ekonomije…

Apokaliptične najave teraju nas da prvo pomislimo na špansku groznicu iz 1918. koja je zarazila 500 miliona i od čijih je posledica umrlo između 50 i 100 miliona ljudi ili 10-25 odsto… Međutim, ono što je u ovom trenutku mnogo važnije od toga koliko će razorna biti buduća pandemija i da li ćemo moći da je poredimo sa španskom groznicom jeste pitanje da li smo spremni za izazove koji nas čekaju u budućnosti. Odgovor na to pitanje takođe nam je dat u izveštaju Globalnog odbora za praćenje spremnosti:

EPA-EFE/KIM CHUL-SOO

EPA-EFE/KIM CHUL-SOO

“Svet nije spreman. Pojačavamo napore u trenutku kada zavladaju strah i panika, ali potom, kada pretnja nestane, zaboravimo na njih. Krajnje je vreme da delamo”. O spremnosti čovečanstva da odgovori na pošasti govori i to kako se borimo protiv HIV-a. Iako se prvi slučaj pojavio još 1981. godine, do sada je zaraženo 75 miliona, a umrlo 32 miliona ljudi. Međutim, nema potrebe da se vraćamo u prošlost da bismo postavljali retorička pitanja. Dovoljno je da se bavimo aktuelnim problemom poznatijim pod imenom COVID-19 i da postanemo svesni sopstvene nespremnosti. Od novog koronavirusa je, u trenutku pisanja teksta, zaraženo više od 100.000, a umrlo više od 4.000 ljudi, što je oko četiri odsto. Iako je u svetu prisutan više od tri meseca, struka se više puta izjašnjavala da o novom virusu i dalje ne zna dovoljno i da i dalje uči. Ono što je za sada poznato jeste da je smrtnost manja od SARS-a i MERS-a i da ne postoji nikakav lek niti vakcina, a informacije koje stižu od svetskih naučnika govore da ih uskoro neće ni biti.

“Vakcina koju napravite i počnete da testirate, nije vakcina koju je moguće iskoristiti”, istakao je Entoni Fauci, direktor Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti, i dodao da bismo vakcinu najranije mogli da koristimo za godinu do godinu i po dana.

Istog mišljenja je i Rejčel Grant, direktorka komunikacija u CEPI (Koalicija za inovativne pripremljenosti na epidemije).

“Da bi se stvorila održiva, stabilna vakcina potrebno je ogromno finansiranje. To je dug i složen posao. Pravljenje vakcine je izvodljivo, nauka može da izađe na kraj s tim, ali postoji dosta smetnji”.

Shutterstock

Shutterstock

Kada govorimo o smetnjama, jedan od najvećih se sastoji u tome što uvek postoji rizik od toga da kada se završi sa proizvodnjom vakcine, možda u tom trenutku za njom više neće biti potrebe jer je epidemija prošla ili do nje na kraju nije ni došlo… Troškovi istraživanja su veliki i u tim situacijama se ne mogu nadoknaditi. Nekako se uvek vraćamo na profit koji ne pravi razliku između humanih i komercijalnih razloga, već surovo diktira pravila igre.

Upravo iz tog razloga finansiranje rada na budućim vakcinama u najvećem broju slučajeva pada na teret neprofitnih organizacija, koje će imati račun da naprave vakcinu koja se možda nikada neće iskoristiti. Jedna od takvih organizacija jeste CEPI (Koalicija za inovativne pripremljenosti na epidemije) sa sedištem u Oslu, osnovana 2017. godine, posle epidemije ebole u Zapadnoj Africi, sa osnovnim ciljem da se znatno ubrza proces razvoja vakcina protiv novih bolesti. CEPI prvenstveno finansira vlada Norveške, filantropske organizacije poput fondacija “Gates”, “Trust Wellcome” i još nekoliko zemalja među kojima nisu SAD.

“Razvoj vakcina je složen i težak proces koji će zahtevati usklađene globalne napore. Nema garancija za uspeh, ali radimo što je brže moguće, sa nadom da ćemo isporučiti sigurne i efikasne vakcine, koje će biti dostupne za širu upotrebu, u narednih 12-18 meseci. Ulaganje u razvoj vakcina predstavlja ulaganje u zdravlje celog društva. Sada su potrebni hitni, globalni, usklađeni napori da se prikupi novac potreban za unapređivanje razvoja vakcina COVID-19”, poručuju iz CEPI.

Najvažnije vesti o koronavirusu:

Kako je toalet papir postao simbol masovne panike zbog koronavirusa?

Koji su simptomi koronavirusa i kako možete da odredite razliku između Covida-19 i gripa?

Kako da sprečite da se vi ili druga osoba zarazite?

Da se njihova borba ne sastoji samo u praznoj priči svedoče konkretni koraci koje preduzimaju. Od tridesetak kompanija i akademskih institucija koje rade na vakcini za COVID-19, CEPI je za sada podržao šest kandidata. Obezbedili su finansije za prvu fazu testiranja kompanije “Novavax” i preusmerili novac na račun Univerziteta u Oksfordu za proizvodnju materijala za vakcinu potrebnog za pretkliničku fazu ispitivanja. Pored “Novavaxa” i Univerziteta u Oksfordu, CEPI je podržao ispitivanja kompanija “Inovio”, “Moderna”, “CureVac”, kao i Univerzitet u Kvinslendu.

AP Photo/Patrick Ngugi, File

AP Photo/Patrick Ngugi, File

“Moderna”, sa sedištem u Bostonu, i tim australijskih naučnika iz laboratorije na Univerzitetu u Kvinslendu već su razvili svoje kandidate za vakcinu čija se ispitivanja očekuju u narednih nekoliko meseci. “Moderna” je uradila nekoliko različitih ispitivanja vakcine uz pomoć svoje “platforme” mRNA, od kojih nekoliko u partnerstvu sa Barnijem Grejemom, zamenikom direktora Centra za istraživanje vakcina u N.I.A.I.D.

Između ostalog, testirali su MERS koronavirus vakcinu na miševima.

“Rani podaci koje već imamo o miševima pokazuju da ona funkcioniše onako kako treba”, rekao je Grejem i dodao:

“Da je ovo virus iz druge porodice, ne bismo bili ni približno spremni.”

Činjenica je takođe da su za izradu vakcina za mnoge prethodne epidemije bile potrebne godine i godine, a da su sada istraživači, svega nekoliko sati nakon što se COVID-19 identifikovao, mogli da počnu da rade na vakcini koja bi doprinela zaustavljanju epidemije. Tome su pre svega doprineli kineski zvaničnici koji su u vrlo kratkom roku objavili genetski kod koronavirusa. Ta informacija pomogla je naučnicima da odrede odakle je virus najverovatnije potekao, kako bi mogao da mutira tokom širenja epidemije i kako da zaštite ljude od njega. Spremnost istraživačkih ustanova da krenu u akciju doprineo je i tehnološki napredak kao i spremnost vlada širom sveta da odvoje novac za istraživanja.

U laboratoriji “Inovija” u San Dijegu naučnici koriste relativno novi tip DNK tehnologije da razviju potencijalnu vakcinu. Plan je da se sa testiranjem vakcine INO-4800 – kako se trenutno zove – krene krajem aprila.

AP Photo/Achmad Ibrahim

AP Photo/Achmad Ibrahim

“Čim je Kina obezbedila DNK sekvencu virusa, mogli smo da je provučemo kroz laboratorijske kompjutere i izradimo virus u roku od tri sata”, rekla je Kejt Broderik, viša potpredsednica istraživanja i razvoja u “Inoviji”.

Ako početne probe na ljudima budu bile uspešne, iz “Inovije” poručuju da će šira ispitivanja, idealno u uslovima epidemije u Kini, početi “do kraja godine”. Ukoliko se ova predviđanja ostvare, iz kompanije poručuju da će to biti vakcina koja je najbrže razvijena i isprobana u uslovima epidemije. Međutim, i pored celokupnog truda da se što brže dođe do pronalaženja vakcine protiv novog koronavirusa, svim centrima predstoji još mnogo posla. Potrebno je vreme, a proces je posebno komplikovan zbog toga što se ispitivanja vrše na zdravim ljudima i niko ne može da garantuje da je bilo koje rešenje bezopasno.

social-network-post-1920x10804-1-710x399

“Sve je jasnije da mere suzbijanja COVID-19 mogu samo usporiti njegovo širenje. Iako mi od srca podržavamo niz mera javnog zdravlja koje vlade preduzimaju kako bi zaštitile svoju populaciju, od presudnog je značaja da uložimo i u razvoj vakcine koja će sprečiti da se ljudi razbole. CEPI je izdvojio 100 miliona dolara sopstvenih sredstava i velikom brzinom krenuo u pokretanje programa razvoja vakcine sa ciljem da kandidati za vakcinu u ranim fazama kliničkih ispitivanja budu obezbeđeni za svega 16 nedelja. Međutim, ta sredstva biće u potpunosti dodeljena do kraja marta i bez trenutnih dodatnih finansijskih doprinosa programi vakcine koje smo započeli neće moći da napreduju i na kraju nećemo uspeti da isporučimo vakcine koje su svetu potrebne”, poručili su iz CEPI i uputili javni poziv donatorima da je organizaciji potrebno dve milijarde dolara kako bi se povećao broj kompanija koje će raditi na proizvodnji vakcine.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar