VEBER I VOGEL: Lajčak loš izbor za specijalnog izaslanika, jer Slovačka ne priznaje Kosovo

Viši saradnici Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu i Briselu, Bodo Veber i Tobi Vogel, u opširnoj zajedničkoj analizi za EUobzerver nastoje da dokažu da Miroslav Lajčak ne bi bio dobar izbor za specijalnog izaslanika EU za pregovore Beograda i Prištine, a u nizu razloga koje navode prvi je - jer dolazi iz zemlje koja ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova.

Veber i Vogal u tekstu pod nazivom "Zašto je Miroslav Lajčak pogrešan izbor za izaslanika EU", ocenuju da, površno gledano, Lajčak deluje kao neko ko ima potrebne kvalifikacije za tu funkciju, jer govori srpski jezik i bio je izaslanik EU za nadgledanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. i specijalni predstavnik EU za BiH od 2007. do 2009, kada je obavljajao i funkciju visokog predstavnika, a zna, kažu, i da "pliva" u briselskoj birokratiji.

Pročitajte još: Tači - Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine

"Uprkos ovim očiglednim kvalifikacijama, međutim, Lajčak je pogrešan čovek iz niza razloga", smatraju Vogel i Veber.

Oni u prvi plan ističu da je Slovačka jedna od pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kao i Španija, iz koje potiče Žozep Borel, koji je u decembru imanovan za šefa diplomatije EU.

Ukazuju da bi onda, ukoliko bi Lajčak bio imenovan, obojica visoko pozicioniranih diplomata EU, zaduženih za pitanje KiM, poticala iz zemalja članica koje ne priznaju tzv. Kosovo, a koje čine manjinu u EU, i oni bi nadgledali pregovore koji bi, po njima, trebalo da se završe tako što bi "Srbija priznala nezavisnost Kosova".

"Ovim bi se poslao snažan signal da EU zauzima strane", kažu njih dvojica i primećuju da bi to značilo podršku predsedniku Srtbije, kojeg smatraju sve autoritarnijim, pred izbore.

Pročitajte još: Ministarka spoljnih poslova Jamajke demantovala Tačija

Kao drugi razlog, navode da Lajčak ima "istoriju političkih neuspeha na Balkanu".

Kao specijalni predstavnik EU i visoki predstavnik u BiH, Lajčak je učestvovao u "ozbiljnim političkim sukobima" sa predstavnikom Srba u BiH Miloradom Dodikom.

Sukob se završio, kažu, ponižavajućim povlačenjem Lajčaka, a zaradio je reputaciju da je slab na Dodika i da je prosrpski nastrojen.

Kao treći razlog, Vogel i Veber navode da Lajčak ima istoriju stavljanja ličnih i profesionalnih ambicija iznad misije koja mu je dodeljena.

"Naglo je napustio mesto u Sarajevu nakon godinu i po dana na toj funkciji - uz objašnjenje da ne može da odbije ponudu Roberta Fica, tadašnjeg premijera Slovačke, da predvodi diplomatiju te zemlje - samo da bi narednih godina potkopao svog naslednika u Sarajevu", tvrde oni.

Vogel i Veber dodaju, pozivajući se na brojne neimenovane izvore, da je Lajčak tražio mnogo širi portfelj od pregovora Beograda i Prištine, "iako je dobro znao da je ovo samo po sebi posao sa punim radnim vremenom".

Kao poslednji razlog, ukazuju da je Lajčak ostao član vlade u Bratislavi uprkos tome što je premijer Fico morao da podnese ostavku posle ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka.

"U regionu koji se bori sa napadima moćnih zvaničnika na medije, ne samo u Srbiji, imenovanje Lajčaka bi poslalo potpuno pogrešnu poruku, pružajući još jednu ilustraciju onoga što građani Balkana vide kao obrazac neuspeha zvaničnika EU", ocenjuju Vogel i Veber.
Vogel i Veber smatraju da bi imenovanje Lajčaka takođe ugrozilo nedavno najavljeno oživljavanje politike proširenja EU.

"Države članice EU zato moraju da spreče ovo imenovanje", zaključuju Vogel i Veber.

Oni predlažu da budući izaslanik pre svega treba da potiče iz zemlje koja priznaje Kosovo.