Vekovi na jednom novčiću

Istoričar i numizmatičar dr Sergej Dimitrijević, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti poklonio je dragocenu kolekciju od 1.800 novčića koji uglavnom datiraju iz nemanjićkog perioda, čija vrednost je enormna, a koja je predmet ozbiljnih istraživanja srpskih arheologa

 

Na maloj kovanoj moneti iskopanoj iz daleke prošlosti zapisana je istorija države i vremena ukojem je puštena u opticaj. Najpre, materijal od kojeg je kovana govori o ekonomskoj moći zemlje koja ju je "štampala" jer se jasno vidi visina njene zlatne podloge, dizajn priča o duhovnom nivou ne samo vladarske kuće, profil prvog čelnika je uglavnom ugraviran na moneti, nego i kulturnim dostignućima nacije, vidi se i dominantna religija tog prostora i da kako vreme i istorijska distanca koja nas deli ili zbližava...Ovaj kutak u ovom broju nedeljnika Ekspres posvećen je značaju i moći arheologiju, u ovu nauku ozbiljne države i nacije ulažu mnogo, a Srbija skoro ništa.
Direktan povod za ovu priču je donacija koju je učinio istoričar Sergej Dimitrijević Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Darivao joj je 1.800 novčića ozbiljne vrednosti, (kažu da vredi više od milion evra a to će uskoro utvrditi stručnjaci iz Instituta za arheologiju) a koji potiču od antičkih starogrčkih vremena, kelta, Vizantije, Rimskog carstva, a najviše iz srednjevekovne nemanjićke Srbije. To je pride i dokaz da donatorstvo među Srbima još živi, uprkos nama ovakvima kakvi smo...O svemu pomenutom razgovaramo sa dr Vujadinom Ivaniševićem poznatim srpskim stručnjakom iz Arheološkog instituta.
"Profesor Sergej Dimitrijević je bio istoričar, bavio se savremenom istorijom ali je bio i veliki kolekcionar upravo srpskog srednjevekovnog novca, o tome je pisao zanimljive i korisne tekstove. Objavio je desetine članaka o srednjevekovnom novcu i svoju veliku zbirku koja broji nekih 1.800 primeraka je zaveštao SANU",  objašnjava profesor Ivanišević i dodaje da je on radio doktorsku disertaciju o naučnom radu dr Sergeja Dimitrijevića.

U čemu je vrednost te kolekcije?
Profesor Ivanišević kaže da je to jedna od najvećih zbirki koja je formirana nakon Drugog svetskog rata na našim prostorima. Sam broj od 1800 primeraka premašuje sve poznate privatne zbirke u Srbiji. Posebno što je Sergej Dimitrijević imao razgranatu mrežu saradnika još pre Drugog rata. Kolekcija koju je poklonio SANU je stvarana decenijama. On je obišao sve svetske muzeje, da bi video koji novac sve postoji, objavio je niz radova o novim vrstama srpskog novca u časopisu Starinar.
Većina numizmatičara prikuplja novčiće iz vremena Nemanjića. Arheolozi koji izučavaju to vreme kažu da imaju malo podataka o izvorima koji navode i koji opisuju novac. Jedna od najvećih emisija srpskog novca, takozvani dinari sa zastavom, de bandera, su samo jedanput pomenuti u izvorima. To su bile emisije koje su kovane u milionima primeraka. Malo podataka imaju u izvorima o dinari de mačija, dinari sa mačem ili dinari sa ljiljanom. Ti podaci su važni jer omogućavaju da identifikujemo pojedine emisije novca. Jedna od najbrojnijih emisija su dinari de kruče,( sa krstom). To je emisija koja je kovana praktično tokom celog kraljevskog perioda, znači od Stefana Dragutina sve do Stefana Dušana. Kad je dizajn u pitanju, najraskošniji i najmaštovitiji je bio dizajn kovanog novca u Heladi ili ti Staroj Grčoj.
"Sergej Dimitrijević radio na tim ostavama i na taj način je uspeo da determiniše jedan broj emisija, tako da njegova je velika zasluga što je tu svoju kolekciju zaveštao SANU, a ne Narodnom muzeju gde se najveći broj kolekcija nalazi. Posle Drugog rata bio je čitav niz kolekcionara, ali nažalost, te zbirke su otišle u nepovrat. Njihovi naslednici prvo ih nisu zaveštali ni jednoj instituciji i te zbirke su otišle u nepovrat, danas ih vidimo na aukcijama po svetu kako se taj novac otprilike rasparčava i to možete vrlo lako na internetu danas da pratite koje su te zbirke koje su nestale", objašnjava dr Ivanišević.
On kaže da će se uskoro proceniti vrednost darivane zbirke profesora Dimitrijevića, ali izvesno ona je ogromna. Velika je i u novčanom smislu ali je još veća u istorijskom i kulturnom, zato što je upravo novac taj koji nama pomaže u spoznaji i analizi novčanog sistema srednjovekovne Srbije, njene ekonomije i kulture, jer vi na novcu možete da pratite ideje, ikonografiju, uticaj. Možete da vidite da u srpskom srednjevekovnom novcu imate uticaja Evrope iz Italije, uticaj iz Bugarske, iz Mediterana i Jadrana...To je ustvari mogućnost da ispratite sve te procese koji su postojali u tom vremenu i državnom prostoru. A analize kalupa, broja komada, omogućavaju da utvrdite i približan broj, veličinu tih emisija što takođe govori o važnosti srpskog srednjevekovnog novca. Sergej Dimitrijević u svojoj zbirci nije imao primerke novca kralja Radoslava, to je prvo novčarstvo srpske srednjevekovne države. To je početak XIII veka i sve do pada srpske despotovine 1459. godine.
Pre kralja Stefana Radoslava Srbi su koristili vizantijski novac, kao i cela istočna Evropa i veći deo Mediterana. U to vreme vizantijski zlatnik bio je glavna moneta, čak i u Ugarskoj koja je imala svoje novčarstvo, zlatan novac bio je taj u kome su čak i neke kazne bile izražavane. Kao danas dolar. Kad je srpska kovnica tačno počela da radi, nije poznato. Verovatno krajem XIII ili početkom XIV veka, i bila je najveća kovnica u to vreme.

"Na tim novčićima, to je bilo pravilo, kao što je i danas pravilo manje više, bili su likovi srpskih kraljeva, srpskih svetaca, zanimljivo nigde nema lika Svetog Save. Uglavnom je bio predstavljen Sveti Stefan Nemanja. Prvo novčarstvo je kovano po ugledu na vizantijski ili venecijanski novac. Vi ste naravno prvo morali da imate neku ekonomsku podlogu da biste mogli da izdajete novac, baš kao i danas. Srbija je imala podlogu u rudnicima srebra koji su počeli da se eksploatišu, imamo podatak da je u Brskovu otvorena kovnica 1254. godine. Postojao je već rudnik srebra i pretpostavlja se da, nakon prve akumulacije srebra i otvaranja drugih rudnika, da je onda postojao taj, da kažem, višak srebra, da je deo tog srebra koji je vađen, monetorizovan i na taj način su srpski vladari ostvarivali jedan veliki prihod. I to je ono što je pomoglo da se Srbija u srednjem veku podigne, to je pomoglo da proširi svoje granice. Upravo ta ekonomska moć je pomogla Srbiji da izgradi svoje velelepne kulturne spomenike", kaže profesor Vujadin Ivanišević.
Elaborirajući činjenicu da je vreme srednjovekovne Srbije arheološki neistraženo, dr Vujadin Ivanišević sa žaljenjem zaključuje da je iz neobjašnjivih razloga mnogo šta ostalo neistraženo. Recimo, mi malo znamo o našem srednjovekovnom nasleđu, da ne govorimo o praistoriji i antici. Čak i o srednjovekovnom nasleđu malo znamo, imamo vrlo malo tih istraživanja. Zbog čega?
Pa arheologija je skupa, treba investirati u neka veća, ozbiljnija istraživanja. Na žalost tih velikih istaživanja je bilo malo. Vrlo malo se radilo na Novom Brdu kod Prištine, a kako stvari stoje nećemo nikad.... Arheologija po svom multiobrazovanju i opštoj svestranosti i sa ovako dalekih distanci mogla je da do kraja razjasni srpsku srednjevekovnu državu. Recimo, samo pikanterija, da se po sastavu legura od kojih je je kovan novac, otkriva mnogo. U toj leguri, kako je vreme klizilo ka caru Stefanu Dušanu, sve manje je bilo srebra. Sa dolaskom Dušana na vlast sve se promenilo, pa i količina srebra u srpskoj moneti, kaže dr Ivanišević.

Ni Davidovo, ni carsko,...

"Srbija je zanimljivo arheološko područje za nauku, ali i za pljačku. Privatni kolekcionari dugo već,nesmetano uz pomoć savremenih aparata iskopavaju arheološko blago, pa i novac. Mi ne znamo ništa o tome, mislim da najveći deo odlazi u inostranstvo, a naša nauka i kultura su u strašnom gubitku. Zakon to sankcioniše na papiru, ali o tome niko ne vodi računa. Državne institucije o tome ne vode računa. Mnogi arheološki lokaliteti su poharani... Na kraju kad policija nekoga i uhvati, krivci nikada nisu sankcionisani... Tako je iz Muzeja u Pančevu nestao deo dragocene kolekcije Đođrđa Vajferta. Nikad nije nađeno, a koliko znam nije ozbiljno ni traženo", objašnjava dr Vujadin Ivanišević.
Kako je ovaj problem uređen na zapadu?
"Najpre, tamo postoji neka svest o kulturnom nasleđu i o potrebi da se to proučava i sačuva. Mislim da je to najbolje rešeno u Velikoj Britaniji. Oni imaju zakon koji obavezuje sve nalazače da ono što nađu prijave lokalnom muzeju i da lokalni muzej to popiše i proceni. I da u vremenu od šest meseci to otkupi po tržišnoj ceni. Ukoliko ne otkupi, predmet vraća vlasniku koje posle može time da trguje slobodno", objašnjava dr Vujadin Ivanišević.
I patrijarh kuje novac

Posle stabilizacije srpske kraljevine, sledi nekoliko različitih perioda u srpskom novčarstvu. Novac kraljevskog perioda je jedan regularan novac koji su kraljevi kovali. Imamo taj novac koji se vezuje za carski period, to je Stefan Dušan i Car Uroš. Nakon toga dolazi do raslojavanja srpske države, stvaraju se neki drugi centri: Kralj Vukašin koji ima svoje, u vreme Kneza Lazara monete, rasparčavanje se nastavljja, Nikola Altomanović kuje svoj novac, a kuju srpske velmože na prostoru današnje Makedonije. Čitav niz gospodara javlja se u vreme Vuka Brankovića, koji kuju paralelno sa njim novac. Imate novac kovan u vrlo malim serijama, recimo novac nekog Jakova koji je poznat samo na novčarstvu a nema ga u istorijskim izvorima. Onda imate novac grada Prizrena, Skoplja, novac patrijarha. Tako da kroz novac jasno se vidi raspadanje srpske države. Dolaskom Stefana Lazarevića, odnosno njegovim proglašenjem 1402. godine za despota, sistem se ponovo unificira: Postoje dva paralelna kovanja, Despota Stefana Lazarevića, i drugo gospodina Đurđa Brankovića na Kosovu.

Dragocenosti Helade
Na našim prostorima neretko, posebno na jugu Srbije, nađe se i Starogrčki novac. On je zaista najlepši. Dizajn, materijalizacija likova, slova, predstava, životinja...Ima i imitacija grčkog novca koji su radili Kelti, koji je takođe mnogo zanimljiv. Narodni muzej ima jednu lepu zbirku. Dosta tog novca, naravno, nestaje.

 

Opširnije o samom tekstu pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...

 

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]