Decenijama se izraz "Mirna Bosna“ koristio kao potvrda nekakve povoljne situacije ili ishoda u rešavanju problema kojim su svi podjednako (ne)zadovoljni. Shvatili su to svojevremeno i međunarodni kreatori balkanskih sudbina da mira na Balkanu neće biti dok ne bude mira u Bosni i Hercegovini.
Drugo je pitanje kako su za mislili da taj mir treba da izgleda i šta će on na kraju doneti. Prvi pik, sportskim jezikom rečeno, to je bilo kreiranje jedinstvene, multietničke Bosne, sa dva entiteta. Vremenom, to rešenje, iako je obezbedilo mir, pokazalo je i mnogo manjkavosti, pre svega u smislu funkcionisanja Bosne kao države.
Da li je to bio samo jedan od povoda da u Evropi, očigledno, razmišljaju o nekakvoj novoj šemi za Balkan, čiji bi se obrisi mogli naslutiti iz famoznog „non-pejpera“ koji je iz kabineta slovenačkog premijera Janeza Janše stigao na sto predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela?
Jer u tom „nepapiru“, koji je prvi objavio slovenački portal "Necenzurirano.si", eksplicitno stoji da BiH ovakva kakva je sada nikada u EU ući neće.
*
*
Slučajno ili ne, tek Janšin "non-pejper" pojavio se u javnosti nekoliko dana nakon što je Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije.
Pahor je navodno pitao da li je moguća "mirna disolucija" BiH. Te je zato i predlog u Janšinom "nepapiru", da se ona, lepo, podeli – Republika Srpska da se pripoji Srbiji, zapadna Hercegovina Hrvatskoj, dok bi ono što bi ostalo bila jedinstvena Bosna. A u istom paketu došlo bi do ujedinjenja Kosova i Albanije, uz davanja specijalnog statusa po ugledu na Južni Tirol srpskim delovima Kosova. Ukratko, dakle, "Velika Srbija", "Velika Albanija" i mirna Bosna!
To bi, dakle, prema tvorcima ovog nepapira, a čije postojanje zasad svi poriču, baš kao što se svi odriču i autorskih prava, trebalo konačno da reši srpsko, albansko i hrvatsko nacionalno pitanje, kao glavno pitanje Zapadnog Balkana. Time bi se, praktično, dalo za pravo onima koji odavno tvrde da mira u Bosni neće biti dok se ona ne podeli po etničkim granicama ili koji pak još otvorenije tvrde da su Milošević i Tuđman bili u pravu kada su dogovarali podelu Bosne.
*
*
Ko god da je taj nepapir kreirao mogao je da računa na burne reakcije sa svih strana. Ali to je, reklo bi se, bio i cilj, da se opipa puls regiona, a i šire. Prve reakci je, naravno, ne moraju da budu i potpuno iskrene.
"Kada god se pojavi nekakav ’non-pejper’, to predstavlja ispipavanje terena u smislu da li bi nešto moglo da se menja na Balkanu. Mislim, međutim, da je od samog ’non pejpera’ značajniji uzrok koji je doveo do toga da se pojavi“, kaže za "Ekspres" Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije. A uzrok, prema njegovim mišljenju, leži u nezadovoljstvu stanjem u ovom delu Evrope, koje je "logična posledica raspada jedne zemlje na čak osam nezavisnih država i državnih entiteta“.
"Čak je bilo u planu da se formira još jedan entitet, a to bi bila Vojvodina“, dodaje Zečević. Početne korake u ovom smeru sagovornik „Ekspresa“ vidi još u nekim člancima iz uglednog diplomatskog časopisa "Forin ofs" od pre dve-tri godine, a koji govore upravo o tome da je situacija na Balkanu vrlo problematična i da sa više aspekata predstavlja jednu vrstu slepe ulice.
I ser Ajvor Roberts, poznati engleski diplomata, baš u intervjuu za „Ekspres“ pre nešto više od godinu dana izjavio je da je Dejtonski sporazum pogrešno pretpostavio mogućnost opstanka multietničkih državnih tvorevina na Balkanu jer su se one pokazale apsolutno nefunkcionalnim.
*
*
Prema mišljenju istoričara Čedomira Antića, Rusija će biti prijemčiva za rešenje uz uslov da "svi budu zadovoljni".
"E to ’svi zadovoljni’ pre svega se odnosi na Srbiju, koja je u sličnom položaju, bar je tako prepoznato, kao i Rusija. Suština non-pejpera je u tome da velike sile podseti na to da su prilikom rešavanja problema koji postoje između naroda i država prioritetniji njihovi interesi, a ne interesi velikih sila“, kaže Antić za „Ekspres“, ali izražava i bojazan da će ovaj dokument biti iskorišćen da ponovo budu napadnuta prava Srba u BiH.
On podseća i na nedoslednost velikih sila kada kažu da neće da odstupe od principa nepromenljivosti granica.
"Oni zaboravljaju da kažu da taj princip glasi: ako dve države, dva naroda, dve države i građani tih država hoće da promene granice, to onda ne može neko da sprečava na osnovu principa nepromenljivosti granica. Evo, da ne spominjemo Srbe, ali ako su već dali pravo Albancima na Kosovu na nezavisnost, odakle im pravo da brane Albaniji i Kosovu da se ujedine? A onda, kako mogu to da zabrane Srbima? Zašto bi oni to branili. Odakle im pravo to da brane. Isto je tako i sa drugim susedima", kaže Antić.
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je od 23.4.2021. na svim kioscima.
