Veliki snovi i zrnce lucidnosti

Veliki snovi i zrnce lucidnosti


Kuća na beogradskom Dorćolu, u Ulici kneginje Ljubice 5, jeste kuća satkana od snova, prostor za maštanje. Ne samo za klince nego za sve uzraste. Svi sanjaju veliku slavu. I to ne kriju!

Ova zgrada ima status kulturnog spomenika. Pod zaštitom je države. Nije ona toliko čuvena što je kulturološki i arhitektonski spomenik, nije zbog toga prostor za maštanje i velike snove. Tu je već dugo smešten Republički zavod za intelektualnu svojinu.

Sa ovom opaskom slaže se i direktor Zavoda gospodin Vladimir Marić. On je u ovoj važnoj ustanovi više od dvadeset godina, najpouzdaniji je svedok da u ovaj prostor redovno dolaze brojni entuzijasti, pronalazači i inovatori. Donose svoja otkrića i traže zaštitu svojih patenata. Tu dolaze i ljudi koji žele da zaštite svoja autorska prava svih oblika stvaralaštva.

Od direktora Marića saznajemo da je i Zavod sam po sebi spomenik. Osnovan je u vreme kralja Milana Obrenovića 1884. godine. Zvao se Zavod za umnu svojinu, direktoru nije pravo što ovaj stari sinonim nije zadržan, što je zamenjen tuđicom. Uglavnom, najstariji dokument na temu zaštite umne svojine je Pariska konvencija iz 1883, a Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica ovog inicijalnog dokumenta. Šta ovo Srbima danas znači i koliko Srba uopšte zna za ovaj podatak?

“Sa pravne tačke gledišta, osnovni posao Zavoda za intelektualnu svojinu je da štiti intelektualnu svojinu svih građana i pravnih lica kojima to pravo pripada. Štitimo jednako industrijsku svojinu, kao i autorska i srodna prava. Industrijska svojina su patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake porekla proizvoda i autorsko pravo, to je, dakle, situacija kada neko lice napiše knjigu ili komponuje nešto, naslika nešto, napravi fotografiju, to su autorska dela.

AV_Beograd_Indervju_ZavodZaPatente_Ekspres_2020_06_17_0008 (1)

Osnovne razlike između industrijske svojine i autorskog prava je u načinu nastanka tih prava. Znači, da bi nastao patent, da bi nastao industrijski dizajn ili žig, neophodno je da se obratite prijavom Zavodu za intelektualnu svojinu i da Zavod za intelektualnu svojinu ispita tu prijavu, kada ispita da li su ispunjeni zakon utvrđeni uslovi i kada utvrdi da su ti uslovi ispunjeni, onda vas poziva da platite taksu i mi priznajemo to pravo. To znači da nema patenta bez odluke Zavoda za intelektualnu svojinu. Ali ima autorskog dela. Autorsko delo nastaje onog trenutka kada neko stvori to delo pod uslovom da je original. Patent je pravno zaštićen pronalazak. Na primer, otvarač na limenci koka-kole ili bilo kojoj drugoj limenci je patentiran. Dakle, neko je osmislio kako da se otvori konzerva a da potrošač ne mora da razmišlja šta će da se uradi sa tim čepom, niti proizvođač mora da pravi čep. To je pravno zaštićeni pronalazak, a pronalazak je uvek neko tehničko rešenje problema. Recimo, hoću hemijsku da stavim u džep ali da se ne isprljam. Onda su ljudi izmislili onaj feder, to je, recimo, patent. Mi sada to štitimo, i kada mi to zaštitimo, onda nosilac patenta ima monopol i to je suština intelektualne svojine, to je pravni a ne ekonomski monopol. Drugim rečima, onaj ko hoće da zaštiti intelektualnu svojinu, on računa sa tim da ima pravo da svakom drugom licu dozvoli da koristi taj patent“, objašnjava direktor Marić.

Najčešće pitanje koje se postavlja među entuzijastima koji imaju misiju da spasavaju planetu je koliko je Zavod meritoran da ocenjuje istinsku vrednost projekta koji traži priznanje? To pitanje često postavljaju i neupućeni građani.

“Da bi jedan pronalazak bio zaštićen patentom, on mora da ispunjava određene uslove. Osnovni uslov je da bude nov i da ima inventivni nivo i da bude industrijski primenljiv. To moramo da procenjujemo na svetskom nivou. To znači da kada neko dobije patentnu prijavu ovde u Zavodu za intelektualnu svojinu, ona ulazi u naše baze podataka. Najpre ocenjujemo gde ponuđeni pronalazak pripada: oblasti mašinstva, farmacije, biotehnologije ili nečeg trećeg. Procenjujemo da li je to objektivno novo u poređenju sa nečim što je već ranije bilo zaštićeno u svetu, podneta prijava, ili je na bilo koji drugi način bilo učinjeno dostupno javnosti.

Što znači da je naš Zavod umrežen sa srodnim kućama u svetu, što se može videti i na sajtu Zavoda. Koliko je ova ustanova važna dovoljno govori podatak da poseduje i sopstvenu bazu podataka, odnosno bazu patenata koja je veoma bogata, čitava riznica znanja stavljena je i dostupno svakom trećem licu koje želi da pretraži i da štiti svoje pronalaske.

Ono što je važno znati jeste da Zavod ima svoje ispitivače, odnosno inženjere iz svih oblasti, od mašinstvo, hemija, farmacija, biotehnologija, telekomunikacija (njih 16 stalno zaposlenih), oni su ti koji ispituju da li je pronalazak nov, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljiv.”

Povezane vesti – Šta je Crnjanski znao o Tesli?

Pitamo da li Institut za umnu svojinu radi pri Zavodu?

“Ne, ne. Ja sam samo malopre spomenuo umna svojina i da mi je žao što je taj termin negde iščileo. Nema različitih institucija. Sve je to jedna institucija koja se zove Zavod za intelektualnu svojinu. Oni su ovde zaposleni. Radi se o veoma stručnim ljudima, sa izuzetno dugim radnim iskustvom. Njihov posao jeste delikatan, pipav, ali mi uspevamo s tim da se izborimo.“

Direktor Vladimir Marić se slaže sa nama da je njegova ustanova kuća večitih snova, kuća zaljubljenika ubeđenih da donose nešto što epoha do sada nije otkrila. Pričamo gospodinu Mariću da su u našu redakciju dolazila dvojica inovatora koji su tvrdili da su na tragu otkrića crvene žive, što je narodski sinonim za Sunčevu energiju. On objašnjava da skoro svakodnevno u Zavod dolaze i takvi ljudi, ali većina posetilaca ustanove u Kneginje Ljubice broj 5 su ljudi koji takođe imaju velike snove, ali koji imaju inventivan i praktičan um.

“Nije to specifikum Srbije, tako je svuda u svetu. U Kini, recimo, imate preko milion patentnih prijava u toku jedne godine. Mi ih imamo oko 200, sa malim patentima do 250. Mi smo tu negde u ravni sa zemljama regiona, možda nešto malo više, recimo, od Hrvatske, ali tu smo negde sa Slovenijom”, priča gospodin Marić.

AV_Beograd_Indervju_ZavodZaPatente_Ekspres_2020_06_17_0150 (1)

U našoj javnosti je obznanjeno da su nekolicina naših inovatora u vreme pandemije korona virusa i nestašice medicinske opreme osmislila i napravila domaći aspirator. Zanimalo nas je da li se takvi proizvodi patentiraju i koliko je sličnih, ovde u Zavodu, patentiranih inovaciju našlo primenu u domaćoj privredi, a da li je neki od važnijih kupljen on strane moćnih svetskih privrednih giganata?

“To je dobro pitanje, ali naša ustanova nema tu nadležnost. Naše je da procenjujemo vrednost ponuđene inovacije, proveravamo da li je nešto slično prihvaćeno kod nas i u svetu… Ne sećam se da sam negde pročitao takvu statistiku. Koliko ih zaista na kraju dođe na tržište i počinje da stvara nekakav profit, niko nema egzaktne podatke. Mogu samo da vam kažem da mi svake godine organizujemo takmičenje koje je inicijalno osmislila Svetska organizacija za inicijalnu svojinu ’Vajpo’, gde se dodeljuju nagrade najboljim inovatorima, tvorcima industrijskog dizajna, tvorcima autorskih dela iz oblasti humanističkih nauka. Mi dodeljujemo nagrade najboljim nosiocima patenata. Imali smo, recimo, otkrića iz oblasti građevinarstva, farmacije, otkrića za pneumatike… Verujte mi, više vredi jedan dobar pronalazak od kojeg će ljudi stvarno da žive od stotine onih koji nema svoju perspektivu na tržištu. Jer nije zaista poenta da vi smislite nešto što je samo novo, već i nešto što može da bude konkurentno na tržištu. Patent nije igra. A košta i podnošenje prijave i održavanje prava…“, objašnjava direktor Marić.

U Zavodu saradnici direktora Marića pričaju da su patenti samo jedan segment, manji segment njihovog rada. To su žigovi, oznake porekla proizvoda. Žigovi štite ariljsku malinu, futoški kupus, homoljski med, kraljevački kajmak, leskovački domaći ajvar… Sve su to oznake i geografskog porekla koje su zaštićene u Zavodu. Sve to zapravo daje dodatno prepoznavanje Srbije na svetskoj turističkoj i privrednoj mapi.

Povezane vesti – UZ NAUČNIKA IDU I POGONI: Tesla i Mask u balkanskom kokošinjcu

“Patenti su, kao uostalom i sva druga prava, industrijske svojine, teritorijalnog karaktera. Znači, kada neko dođe u Zavod za intelektualnu svojinu da zaštiti svoje pravo, patent, žig, industrijski dizajn…, on može da traži zaštitu na teritoriji Republike Srbije, i kada mu Zavod to prizna, on ima patent samo na teritoriji Republike Srbije. A može da istovremeno podnese i zahtev za međunarodno registrovanje tog prava, pa će onda da dobije zaštitu i u tim zemljama u kojima je tražio zaštitu prava. Međunarodni biro u Ženevi to dalje preko jednog sistema koji se zove PST šalje drugim zemljama u kojima je zaštita tražena. I svaka od tih zemalja prema svojim bazama podataka i svojim propisima procenjuje da li će taj neko da dobije zaštitu ili ne, to je međunarodni standard“, pričaju u Zavodu.
AV_Beograd_Indervju_ZavodZaPatente_Ekspres_2020_06_17_0016 (1)

Naši sagovornici ističu da su Srbi inventivan narod, te da naučnici i inovatori svetskog glasa poput Tesle, Pupina, Milankovića, Mike Alasa… nisu slučajno korenom sa ovih prostora. To i danas uprkos smutnim vremenima pokazuju naši ljudi. Međutim, što Kinezi kažu – kvantitet na kraju daje i kvalitet. Jer ako vi imate narod od milijardu i trista miliona ljudi, svakako je veća verovatnoća da će se tu naći neko. Mi smo relativno mali narod, ali bez sumnje mi imamo jako kvalitetne, posebno mlade, kreativne ljude koji stvaraju mnogo toga, možda ne toliko u domenu pronalazaštva koliko u domenu autorskog prava, pre svega softvera, IT tehnologija, uz moderne industrijske revolucije.”

Direktor Vladimir Marić priča kako njegova kuća uspešno sarađuje sa univerzitetima u Srbiji, posebno sa nosiocima novih IT tehnologija i poslova.

Povezane vesti – Šta je nama Tesla danas?

“Ta saradnja je drugačija od ovih u kontekstu patenata, žigova, jer ovde nema obaveze da se štite autorska dela. IT tehnologije, kako ste u jednom trenutku pravilno spomenuli, spadaju u takozvano autorsko pravo. Tako da oni u Zavod dolaze povodom softvera, računarskih programa i sličnih IT proizvoda samo da ih deponuju. Mi na redovnoj osnovi organizujemo otvorena vrata ovde, svakog prvog četvrtka u mesecu, gde nam dolaze mladi ljudi, autori nekih računarskih programa da nas pitaju kako otprilike to mogu da zaštite, kako se to deponuje, šta se sa tim radi i tako dalje.

Pružamo im različite pravne savete i svaku vrstu pravne pomoći da bi oni lakše baratali tom intelektualnom svojinom. Ali mi ne štitimo softver kao računarski program kao intelektualno pravo, ne štitimo to kao patent jer našem pravnom sistemu za to nije potrebna odluka državnog organa. Inače, postoje u Srbiji, o tome se dosta priča, takozvane kreativne industrije. Kreativne industrije su one industrije koje počivaju na intelektualnoj svojini. Dakle, drugim rečima, to su one industrije čiji je proizvod zaštićen intelektualnom svojinom. Jedna od njih je i IT industrija. Tu su knjige, muzika, film, televizija, likovna umetnost… Te industrije stvaraju, zajedno sa tim takozvanim povezanim industrijama, 7,2 posto bruto domaćeg proizvoda. To je više od električne energije, osiguranja, turizma. Više od 110.000 ljudi radi u tim industrijama. Oduzmite njima to. Ono što je za njih posebno karakteristično to je da se uglavnom zapošljavaju mladi ljudi, tu je daleko veći prosek fakultetski obrazovanih ljudi nego u drugim industrijama. U proseku je to od 37 do 42 godine. U Srbiji softver, dakle računarski program, zaštićen je kao autorsko delo. I on se štiti po zakonu o autorskim i srodnim pravima. Onog trenutka kada neko stvori softver, on postaje vlasnik tog softvera sa titulom autorskog prava i ne mora da traži od Zavoda bilo kakvu zaštitu.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar