Vesti
29.07.2025. 07:43
Vesti
31.07.2025. 10:38
Beta
Milorad Pupovac
"Više je bilo spremnosti na pomirenje nekoliko godina posle Oluje nego danas"
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i poslanik u Hrvatskom saboru Milorad Pupovac izjavio je da mu se "čini da je pet godina nakon 'Oluje', a naročito deset godina od nje, bilo više spremnosti na pomirenje nego što je to slučaj danas".
"Sve manje se među Srbima govori i zna što je učinjeno Hrvatima, kao što se među Hrvatima sve manje govori i zna što je učinjeno Srbima. To je znak da se u ovom trenutku na izmirenje ne računa", rekao je Pupovac, u intervjuu za nedeljnik NiN.
Za nedavni koncert Marka Perkovića Tompsona, je rekao da "predstavlja najgrublje kršenje Ustava Hrvatske i izvor nespokoja za Srbe, Jevreje, Rome i svakog građanina Hrvatske koji u tome prepoznaju govor mržnje i istorijski zločin genocida".
"Da li sam iznenađen? Ne, nisam. To je s tim koncertom i dosadašnjim odnosom prema pozdravu Za dom spremni bilo u vazduhu. Da li sam zabrinut? Ukoliko su oni koje predstavljam zabrinuti - a jesu - ne mogu ni ja biti bez brige", naveo je Pupovac.
Na pitanje šta je uzrok da kod jednog dela Hrvata još uvek postoji ne tako mali animozitet prema Srbima, Pupovac je kazao da više uzroka, a da su četiri najvažnija.
"Prvi je službeni antisrpski narativ kad se govori o ratu devedesetih i njegovim posledicama. Naročito kad se komemorišu stradanja pripadnika hrvatskog naroda, kad se obeležavaju Vukovar i 'Oluja'. Drugi je u antisrpskim političkim kampanjama koje sprovode utjicajne i agresivne političke stranke, poput Domovinskog pokreta, kao što je bila kampanja protiv ćirilice, protiv SDSS i njenih zastupnika, protiv nadgrobnih spomenika, protiv Srpske pravoslavne crkve ili srpskih kulturnih centara. Treći je razlog u koncertima, pesmama poput nekih pesama Tompsona", rekao je Pupovac.
"Četvrti razlog je antihrvatska kampanja koju predstavnici vlasti i provladini mediji u Srbiji više-manje kontinuirano vode protiv Hrvatske i Hrvata. Treba li više od ovog?", nabrojao je Pupovac.
Govoreći o odnosu dve države, Pupovac je ukazao da su ukupni odnosi "već duže vremena, godinama pre nego su potpuno prekinuti, zapravo bili na nivou demonstriranja saradnje, a ne stvarne želje i opredeljenosti za saradnju".
"Srbija i Hrvatska su, što zahvaljujući politici Evropske unije (EU), što zahvaljujući politikama njih samih, međusobno udaljenije nego što su obe zajedno udaljene od bilo koje zemlje EU. Ti su odnosi danas više nalik na odnose kakvi su među njima postojali devedesetih nego na one dvehiljaditih", ocenio je Pupovac.
Vesti
30.07.2025. 08:50
"Iza preporuke Srbije da se ne putuje u Hrvatsku su unutrašnjopolitički motivi"
Uz konstataciju da je zadovoljan rezultatima nedavnih lokalnih izbora, i pitanje koliko je generalno zadovoljan položajem srpske manjine širom zemlje, gde je najteže i šta treba uraditi, Pupovac je odgovorio da je "mnogo toga što još treba uraditi, jer ništa ne ide samo i bez otpora".
"A rezultati izbora su važni upravo zbog rešavanja problema kao što je obnova vodovodne infrastrukture na delovima Dalmacije, Like, Banije, Korduna i zapadne Slavonije, gde su vodovodi dotrajali ili su devastirani nakon 'Oluje'. Slično je s obnovom i izgradnjom novih drumskih mreža", objasnio je Pupovac.
Kako je dodao, uprkos povećanju budžeta, programima razvoja opština i gradova sa većinskim ili manjinskim udelom Srba, ekonomski oporavak njihovih životnih sredina odvija se presporo i nedovoljno snažno. "To nam je glavni i najveći problem"
Na pitanje da li je lično zadovoljan odnosom koji ima sa vlastima u Srbiji, imaju li redovnu komunikaciju, Pupovac je rekao da su "već nekoliko godina ti odnosi i ta komunikacija gotovo zamrli".
"Bez obzira na probleme s kojima se suočava vlast u Srbiji i Srbija u celosti i s kojima se suočavamo mi u Hrvatskoj, ta bi komunikacija trebalo da postoji. Nipošto nije dobro da je nema. Mi smo, čini nam se, jedina manjina uopšte na prostoru jugoistoka Evrope s takvim odnosom i komunikacijom sa svojom matičnom državom i obrnuto", upozorio je Pupovac.
Komentari
