Vladimir Pavićević: "Kraj Milovog političkog inženjeringa"

Toliko čekanje izazivalo je sumnju kod svih da se tu “nešto kuva“, a kada su rezultati ugledali svetlost dana svako ih je, čini se, tumačio na svoj način, onako kako mu odgovara. Zbog toga sagovornika “Ekspresa“, politikologa dr Vladimira Pavićevića, pitamo šta će, prema njegovom mišljenju, biti najveća posledica, efekat objavljivanja konačnih rezultata popisa u Crnoj Gori?

“Prvo što je evidentirano nakon objavljivanja rezultata popisa o pitanjima koja su proglašena osetljivim jeste da je potpuno propala Milova politika etničkog inženjeringa. Milo je u dugom periodu razvijao i pokušao da sprovede plan smanjivanja značaja srpskog jezika, potom i broja ljudi koji bi se izjašnjavali kao Srbi, a Srpsku pravoslavnu crkvu je hteo da protera iz Crne Gore. Milo je prvo razvlašćen na izborima, sada je na popisu doživeo potpuni krah svog identitetskog projekta“, ocenjuje u razgovoru za “Ekspres“ politikolog dr Vladimir Pavićević.

Utisak je, ipak, da će ovakvi rezultati samo izazvati dodatne podele umesto da stišaju strasti. Da li me utisak vara?

“Popis je profesionalno organizovan, rezultati su verodostojni i od toga treba da se krene. Ovo što imamo kao podatke, to je realno stanje stvari. To realno stanje stvari ja ne bih posmatrao kroz kriterijum razvijanja daljih podela. Najveće podele podsticao je Milo, u njegovo vreme crnogorsko društvo bilo je dubinski podeljeno. Ovaj podatak sa popisa da veći broj ljudi u Crnoj Gori govori srpski nego crnogorski jezik ja bih posmatrao kroz mogućnosti da se popravi status srpskog jezika i da taj jezik bude službeni u Crnoj Gori. Ukoliko bi se to desilo, ne bismo imali dalje podele, nego bismo u ustavni okvir uneli ono što u životu već imamo i takva odluka ne bi podsticala dalje tenzije, već bi se doprinosilo njihovom smanjivanju.“

A šta ako srpski jezik ne bude proglašen službenim?

“U tom slučaju ćemo na delu imati diskriminaciju ogromnog dela populacije, kako onih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi koji govore srpskim jezikom, tako i Crnogoraca koji govore srpskim jezikom. U takvim okolnostima ta tema bi u dužem periodu bila jedna od ključnih i u političkim raspravama i u društvu i preko nje bi se oblikovao makar deo mnjenja u susret svim narednim izborima. To bi bila jedna nepoštena i na duži rok neodrživa situacija.“

Prebrojavanje krvnih zrnaca nikad, naročito na ovim prostorima, nije donelo ništa dobro. Kako da se toga oslobodimo?

“Pravo na nacionalnu ili versku pripadnost spada u prava čoveka. Toga ne treba i ne možemo da se oslobodimo. U demokratskim društvima pojedinci imaju određena garantovana prava i na osnovu tih određenja. Problem nastaje kada neko kreira politiku koja je u odnosu na ovaj kriterijum na primer prema jednima afirmativna, a prema drugima diskriminišuća. Milo je razvijao koncepciju lažnog multikulturalizma kojom je sve osim Srba privlačio na svoju stranu, dok je Srbima u Crnoj Gori kreirao poziciju da su svi drugi protiv njih. E to je upotreba nacionalnih, verskih i generalno identitetskih sentimenata za pokvarenu politiku. Takva Milova politika postala je ružna prošlost crnogorske političke istorije.“

A da li su zaista svi bili protiv Srba ili je samo stvaran takav utisak?

“Kada se pogleda kome je bilo garantovano opoziciono mesto, koja grupacija je imala najteži prohod ka zaposlenju u državnim organima, onda je jasno da to nije bio samo utisak, već realnost u Milovoj Crnoj Gori. Veoma je dobra i važna poruka aktuelnih srpskih predstavnika u crnogorskoj vladi koji zagovaraju da se u vladi sarađuje sa predstavnicima svih relevantnih stranaka koje zastupaju interese manjinskih nacionalnih zajednica. Tako u ovoj Spajićevoj vladi imate Srbe, Crnogorce, ali i Albance i Bošnjake.“

I “prosrpska“ i “procrnogorska“ strana pokušavaju da rezultate tumače na svoj način ‒ jedni preuveličavaju, u procentima, broj onih koji su se izjasnili kao Srbi, drugi ga umanjuju, navodeći kako se broj nije povećao, već su se sad kao Srbi izjasnili oni koji se pre 13 godina nisu izjasnili uopšte. Šta žele time da postignu?

“Opet sam za to da se krene od realnog stanja stvari. Realno je da ubedljiva većina građana Crne Gore govori srpskim jezikom. Čak su i brojni građani koji su se nacionalno izjasnili kao Crnogorci saopštili da govore srpskim jezikom. Realno je i to da trećinu stanovnika Crne Gore danas čine Srbi. I da skoro svi pravoslavni vernici u Crnoj Gori sebe vide kao vernike neke od eparhija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Kao što je realno i to da nešto manje od 35 odsto stanovnika govori crnogorskim jezikom. Ako je u takvim okolnostima crnogorski jezik službeni, onda je realno očekivati da i srpski jezik ima barem isti status u Crnoj Gori kakav ima crnogorski jezik.“

Krije li se u tom “povećanju“ broja Srba i “smanjenju“ broja Crnogoraca i odraz mentaliteta ovdašnjeg, tj. da su neki procenili kako je sada pogodnije, oportunije izjasniti se kao Srbin?

“Možda bi bilo preciznije reći da postoje pojedinci koji nisu hteli da se identifikuju sa Milovim crnogorstvom. Moja je teza da je svojim daljim političkim ekstremizovanjem, dodatnim radikalizovanjem svoje antisrpske politike upravo Milo uticao da se danas u Crnoj Gori više stanovnika izjasni da su Srbi nego na prethodnim ili na popisu pre prethodnog i tako redom. Deo Crnogoraca je Milu prosto poručio da ne prihvata njegovu radikalsku politiku u polju identitetskih pitanja i na ovom popisu je prednost dao onom tasu svog nacionalnog identiteta koji je usmeren ka srpskoj ideji.“

Veoma je zanimljiv taj podatak da je Crnogoraca više nego Srba, ali i da je više onih koji govore srpski nego crnogorski jezik. Kako tumačite takvo stanje stvari?

“Kada bismo zamislili da na primer vi otputujete u Crnu Goru, da provedete neko vreme u različitim mestima i da u komunikaciji evidentirate šta ko u svakodnevnom govoru kaže kojim jezikom govori, vi biste i sami primetili da ljudi obično kažu da je jezik kojim se govori srpski. Postoji i ona kovanica kada u periodu besparice neko kaže da se nema dinara. E to se i dalje češće čuje u Crnoj Gori nego da neko kaže da nema ni centa, iako je godinama evro valuta koja se koristi. Ostalo je, dakle, u narodu da je jezik srpski i ljudi većinski ne prihvataju forsiranje političke odluke da se jezik zove drugačije. U Crnoj Gori često možete da čujete i to da ako Austrijanci govore nemačkim, a Amerikanci engleskim, šta fali da se u Crnoj Gori govori srpskim jezikom. Podaci sa popisa pokazuju da je situacija oko jezika upravo ovakva kako sam vam opisao.“

Većina stanovništva izjasnila se da je pravoslavne veroispovesti. Šta bi bilo da je postojala opcija da se izjasne za SPC ili za CPC?

“Pomenuo sam to veoma kratko, ali zaista je tema kojoj se treba posvetiti. Statistički je zanemarljiv broj pravoslavnih vernika u Crnoj Gori koji nije vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu i to pre svega za Mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve. Dva su pokazatelja da je to zaista tako. Jedan se tiče očiglednog neuspeha da Milo formira svoju crkvu. Pravoslavni vernici to prosto nisu prihvatili i ta Milova crkva je bez bilo kakvog relevantnog uticaja. Drugo se odnosi na percepciju građana Crne Gore o tome ko su stvarni ili najviši autoriteti u društvu. Sva ozbiljnija istraživanja pokazuju da su to upravo najviši crkveni velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve – patrijarh srpski gospodin Porfirije i mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Joanikije. Slijedi specijalni državni tužilac Novović, pa tek onda politički autoriteti. Eto to vam je stanje stvari oko pravoslavne veroispovesti.“

Iz svega navedenog deluje kao da se popis u Crnoj Gori više doživljava kao političko, a ne statističko pitanje. Zbog čega?

“Zbog toga što je Milo u dužem periodu identitetska pitanja postavio kao centralne teme svoje pokvarene politike zavade jednog istog naroda. Posledica takvog njegovog pristupa bila je situacija da je moguće zamisliti da dva rođena brata maltene jedan drugoga gledaju preko nišana jer je Milo kontinuirano poručivao da je crnogorsko nešto što je antisrpsko. U takvom ambijentu se crnogorsko društvo razvijalo pune dve decenije. Milo je 30. avgusta 2020. razvlašćen, ali je njegova partija najjača u opozicionom bloku stranaka i sa takvom snagom i dalje promoviše istu politiku, čak nešto i radikalniju u odnosu na Milovu eru. Otud imamo popis koji je mnogo više političko nego pitanje koje se tiče statistike i evidentiranja podataka o stanovništvu na osnovu kojih bi se osmišljavale praktične politike. Važna demografska kretanja, tema migracije stanovništva i životnog standarda su sve teme koje su ostale iza politike.“

Vladimir Pavićević: "Milatović i Spajić ponašaju se kao marionete"

Intervju

Intervju

Vesti 03.06.2024. 18:05

Vladimir Pavićević: "Milatović i Spajić ponašaju se kao marionete"

Govorili ste o dualnom identitetu građana Crne Gore. Šta su njegove karakteristike, koji su njegovi uzroci?

“Najbolje o tome govori jedna istinita priča koja se nedavno dogodila u crnogorskoj skupštini. Grupa poslanika zamerila je jednom srpskom političaru u Crnoj Gori to što se pre tri decenije, popunjavajući pristupnicu jednom udruženju, upisao kao Crnogorac. On ih je slušao, iskreno se osmehivao, zatim je u stao i rekao im je: ’Šta vam je ljudi, pa tada je to bilo isto, reći da si Srbin i Crnogorac.’ To je slika dualnog identiteta Crnogoraca, koja znači da u Crnoj Gori živi veliki broj ljudi kod kojih se prepliće osećaj pripadnosti i srpskom i crnogorskom identitetu. Tim ljudima je najteže da se u momentu opredeljivanja za jedan izjasne koji je taj jedan jer nakon toga ostaje dilema što se nije upisalo ono drugo. Najzanimljivije pitanje za istraživače i generalno za sve koji ili žive u Crnoj Gori ili pažljivo prate šta se događa u Crnoj Gori jeste šta takve pojedince opredeli da u jednom trenutku prevagu daju jednom od ta dva identiteta. E to je veliko pitanje i sigurno je da će tome biti posvećeno dosta pažnje i istraživača i političara.“

Šta Vi mislite da ih opredeljuje da se izjasne ovako ili onako?

“U značajnoj meri na opredeljivanje ovih ljudi utiču i političke i društvene okolnosti u kojima se evidentira izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti. Bilo kakva ugroženost srpske strane identiteta u društvu u celosti može veoma da utiče da se pojedinac koji potpada pod ovu sliku izjasni kao Srbin i tako doprinese zaštiti ugroženog identiteta. Isto važi i u obrnutom smeru. Negiranje osobenosti crnogorskog dela identiteta može da utiče da se veći broj građana izjasni da su Crnogorci. Najzanimljivije je naravno to što je u Crnoj Gori najviše Crnogoraca onda kada su odnosi Crne Gore i Srbije najbolji i kada postoji puna harmonija. Tada se u najvećem broju slučajeva polazi od toga da je reč o jednom istom narodu, ali se u uslovima harmoničnog stanja primat u izjašnjavanju daje onim specifičnostima koje vezujemo za Crnu Goru i crnogorsko. Geografska lokacija rođenja i životno iskustvo koje je vezano za Crnu Goru tada postaje dovoljni kriterijum da se čovek uvereno prikloni onoj crnogorskoj identitetskoj strani. Strašno je zanimljiva ova tema i ona otkriva ipak jednu kompleksnost prilika u Crnoj Gori kada se istražuje ovo područje identiteta.“

Ima li primera takvog dualnog identiteta još negde u svetu?

“Ima tekstova i knjiga u kojima se analiziraju slični primeri i veoma je važno da pristup istraživača ovakvim fenomenima bude multidisciplinaran. Moje je zapažanje i praktično, životno i istraživačko da je Crna Gora veoma specifičan primer dualnog identiteta i da je on nastao istorijskim premrežavanjem uticaja, navika, političkih borbi i ukupne istorije Crne Gore i Srbije. Najveći broj pojedinaca koje možemo da svrstamo u grupu ljudi na koje se odnosi ovaj dualni identitet ima razvijen osećaj pripadnosti jednoj široj, srpskoj ideji i u isto vreme veoma drži do toga da je Crna Gora ipak jedan osobeni i kulturni i politički prostor. Da se sve drugo zanemari i da uzmemo da ima svoje ime – Crna Gora – već to ukazuje da je prirodno da se u Crnoj Gori razvija i ta vrsta osobenog identiteta. Zanimljivo je da je najveći broj ovih ljudi spreman da kaže da su Crnogorci onda kada su odnosi Crne Gore i Srbije najbolji, kada nema nikakvih, posebno ne političkih tenzija. Čim naiđe period eventualne ugroženosti jednog dela tog identiteta, kao što je srpski identitet bio ugrožen Milovom politikom, tada bi dobar deo istih tih ljudi razmislio da se ipak opredeli za srpski nacionalni identitet. Sve to ukupno govori da je reč o veoma povezanim pojedincima i mnogi istraživači argumentuju da je uprkos ponekim razlikama ipak u pitanju isti narod.“

Popis je okarakterisalo i desetomesečno čekanje na objavljivanje rezultata. Iz Monstata kažu da je bilo do softvera. Da li Vam to objašnjenje izgleda opravdano i logično?

“Vredelo je čekati ukoliko smo hteli da dobijemo rezultate popisa koje niko neće osporavati. A jesmo dobili upravo takve rezultate, a najveće zasluge idu naravno Monstatu, agenciji koja se u Crnoj Gori bavila organizovanjem popisa, i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću, koji je politički perfektno odlučivao da bismo došli do ove situacije danas. Spajić je prvo ubedio Milov DPS da ne bojkotuju popis, a deo dogovora bio je i osmišljavanje softvera preko kojeg bi građani proveravali da li su podaci precizno prenošeni sa popisivačkih listića u baze podataka. Softver je biran preko tendera, prva dva tendera nisu uspela, uspelo se iz trećeg pokušaja i ključna stvar je da nakon softverske provere nijedan građanin Crne Gore nije imao nikakvu suštinsku primedbu na popisne podatke. Tako da jeste ovo odlaganje objavljivanja rezultata bilo i opravdano i logično.“

Još jedna specifičnost bila je upravo ta da su građani imali pravo i mogućnost da od 1. do 7. oktobra provere svoje podatke o etničko-kulturološkim karakteristikama prikupljenih popisom stanovništva. Da li Vam to deluje čudno?

“Upravo o tome govorim. Nije to bilo ništa čudno jer su predstavnici Milovog DPS-a sumnjali da će neko da lažira podatke. I onda se osmislio način da se proveri jesu li svi podaci verodostojno preneti u baze podataka. Ko je hteo, mogao je to da proveri u ovom periodu koji pominjete i niko nije imao suštinskih primedbi. Posao sa popisom je, dakle, perfektno urađen i popis je upisan kao još jedan primer kako vlasti u postđukanovićevskoj eri mnogo ozbiljnije, odgovornije i poštenije pristupaju upravljanju važnim procesima nego što je bio slučaj u doba pune Milove moći. I popis je pokazao da je Crna Gora danas demokratsko društvo, u kojem se izazovi i problemi rešavaju kako i priliči demokratskom i progresivnom svetu.“

Mnogi su i zaboravili već na osnovni podatak sa popisa, a to je da je broj stanovnika u Crnoj Gori uvećan za oko dva odsto u odnosu na 2011. U zemljama regiona broj stanovnika uglavnom opada...

“Dva su faktora doprinela takvom stanju. Jedno je relativno veliki broj ljudi koji su došli iz predela koji su obuhvaćeni ratnim konfliktima. To se pre svega odnosi na ukrajinski front. A drugo, period održavanja popisa. Popis je potrajao skoro do kraja decembra prošle godine, što je omogućilo brojnim pojedincima koji jesu poreklom iz Crne Gore, koji realno ne žive u Crnoj Gori, a koji su se zbog praznika zatekli u tom periodu u Crnoj Gori da odgovaraju na pitanja iz popisa. Procenat takvih ljudi nije zanemarljiv.“

Da se još jednom osvrnemo na pitanje jezika. Kako komentarišete zahtev DF-a i SNP-a da srpski jezik postane službeni, a ne samo “u službenoj upotrebi“?

“To je legitiman zahtev naročito kada se imaju na umu podaci sa popisa koji pokazuju koliko stanovnika govori kojim jezikom u Crnoj Gori. Za ostvarivanje toga zahteva biće potrebna i šira politička volja i na tom pitanju će se videti ko se zaista pridržava onih čuvenih evropskih standarda, a ko ne. Ko god se u okolnostima koje imamo i sa rezultatima koje smo dobili na popisu bude protivio tome da srpski jezik bude službeni, taj će nastupati sa antievropskih pozicija. Brzo će se otvoriti najšira moguća rasprava o ovoj temi pa ćemo moći jasno da vidimo ko su u pogledu ovog pitanja evropski, a ko antievropski političari.“

Zabrinjava li Vas činjenica da je samo petina građana Crne Gore mlađa od 18 godina?

“Popis je pokazao da imamo demografski veoma staro stanovništvo. To jeste zabrinjavajuće, pre svega zbog toga što značajan deo mlađe populacije nema ideju da nastavi da živi u Crnoj Gori, već da traži priliku da svoje profesionalne zahvate i ambicije ostvaruje negde gde to može bolje i uspešnije da radi. Trideseti avgust je građanima Crne Gore doneo i značajno popravljanje životnog standarda. Minimalna plata visokoškolca danas u Crnoj Gori je 800 evra, to je više nego u pojedinim državama koje su članice Evropske unije. I to je dobra stvar. Verujem da će tridesetoavgustovski pobednici nastaviti da osmišljavaju politike koje građanima Crne Gore donose progres i profesionalne šanse i da ćemo za pet do deset godina imati mnogo bolju sliku društva i u ovom segmentu.“

Predsednik Srbije o popisu u Crnoj Gori

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Vesti 17.10.2024. 14:10

Predsednik Srbije o popisu u Crnoj Gori