Vesti
21.03.2025. 08:53
Vesti
21.03.2025. 20:20
Marko R. Petrović
Dr Vladimir Vuletić
"Lojalnost je mnogo nestabilnija od profesionalnosti"
Protest 15. marta bio je i prošao, na sreću bez incidenata i žrtava, uprkos raznim najavama, što je zaista veliki uspeh.
Slaže se sa time i dr Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji za "Ekspres“, kao pozitivan pomak, ističe još jedan detalj.
"To možda i ne vidimo kao pomak, ali jeste pomak kada se sakupi ogroman broj ljudi, ne samo da nije bilo ozbiljnije povređenih, uprkos masovnoj histeriji koja je stvarana, zahvaljujući pre svega studentima, redarima i policiji, nego nije bilo ni onoga što smo pomalo zaboravili, da su posle svakog velikog protesta, 90-ih, 2000-ih razbijeni izlozi, kradena roba i td. Nije malo, ako u svemu tome hoćemo da vidimo nešto što je u redu.“
Kako se u to uklapaju najave da će biti haosa, nasilja...
"Da dodam da me je ovo činjenično stanje, moram reći, ohrabrilo da kažem da smo se ipak kao društvo malčice popeli na lestvici... Za mnoge koji su tu došli, koji su koristili studentsku energiju da nekako svoje zamisli, ciljeve, ostvare, šta god, a ima tu najrazličitijih grupa, za njih je to trebalo da bude dan D. I oni su to, kako da kažem, pumpali da eksplodira tog dana i da 16. više Vučić ne bude tu gde jeste, a onda računaju sve se raspada.“
Ali studenti su jasno rekli da to nije dan D.
"Sada govorimo o nekim grupama koje su doživele debakl. A nije ni moglo drugačije da bude, zato što ne shvataju da nije za promenu vlasti dovoljno samo da postoji masovna podrška ili zahtev mase. Potrebno je mnoštvo drugih faktora, kao što je situacija u vlasti ‒ da li je razjedinjena, ili je relativno homogena. Da li imaš alternativnu političku priču, kakva je ekonomska situacija, da li imaš podršku ili nemaš podršku iz inostranstva... Studenti i nisu želeli da to bude dan D, nego jedan od dana gde bi oni dodatno ojačali svoj legitimitet i koji bi bio na neki način predigra za sledeću fazu njihovog protesta.“
Šta bi to bilo?
"To je stvaranje onoga o čemu se sada već govori ‒ zborova, blokada vitalnih institucija. Bilo je nekako jasno, bar meni, od onog dana kada su izviždali kada se Vučić obraćao i prvi put govorio o zahtevima, oni nisu hteli to ni da slušaju. Tada je već bilo jasno da njih ti zahtevi apsolutno ne interesuju. Dakle, oni su u drugoj fazi i ovo je trebalo da posluži kao omasovljenje. Da se ohrabre ljudi u drugim institucijama kao što je EPS, Pošta, sva ta javna preduzeća pa i neka druga, da se ljudi ohrabre da po istom modelu plenuma blokiraju rad institucija. Mislim da ta namera i dalje postoji. Pokazalo se da se u ova četiri meseca nije odmaklo u tom pravcu.“
A zašto nije?
"Rekao bih iz jednostavnog razloga, što studenti, bar ti koji aktivno razmišljaju, bez obzira ko su im mentori, ne shvataju jednu stvar, da bi za jedan takav plan morao da postoji jasan cilj. Sada dok je cilj samo rušenje ili blokada sistema i samim tim urušavanje sistema, to je nešto što ljude može da motiviše u određenoj meri, ali se ipak ljudi, ako ništa drugo intuitivno, pitaju a šta posle? Odgovora na to pitanje nema.
Mi slušamo priče o nekakvoj neposrednoj demokratiji, to je način političkog organizovanja. Ali, kako će privreda da bude organizovana, na to pitanje nema odgovora. Dakle, mnoštvo tih pitanja ostaje bez odgovora. Ja u izvesnom smislu poštujem to što ti mladi ljudi rade, kao vrstu pokušaja da u ovim, zaista svetski posmatrano turbulentnim vremenima, kada je jasno da je liberalna demokratija korodirala, naprave neki alternativni odgovor, bez obzira da li vode putem ili stranputicom.
Međutim, ono što nedostaje, a to nije lako postići jeste da se osmisli neka vrsta alternativnog društva. Dva puta se to u istoriji desilo. Jednom je Isus bio neko ko je imao neku alternativu, a drugi put Marks. Ne znam za neke druge tako velike ciljeve. Da li oni misle da će se to vremenom samo po sebi ispuniti, ja u to ne ulazim. I da možda misle sve je bolje od ovoga, ali to je njihova stvar. Oni mogu da nastave i oni će vrlo verovatno nastaviti, to je ono što ja očekujem, ili će pokušati da nastave. Samo moraju da imaju u vidu jednu stvar. Do sada u ovome što su radili oni faktički nisu imali nikakav otpor. Imali su samo podršku, podrška je stizala od Univerziteta, fakulteta, podrška je stizala od javnosti... Otpor je bio na nivou nekog medijskog otpora. Ali, država ne samo da nije pružala nikakav otpor, nego je čak i obezbeđivala, da tako kažem. Kako će se država sada ponašati...“
Ali bilo je incidenata...
"Kada imate tu vrstu građanske neposlušnosti, otprilike svaka država tako funkcioniše. Prvo se prave da to ne postoji, ignorišu. U toj fazi ignorisanja dešavale su se takve stvari. Posle ignorisanja imate dva puta. Jedan je autokratski, diktatorski, primenite represiju, policiju itd, i tamo gde su protesti mirni. Drugi putić je ‒ ok, krši se zakon, ali se ne primenjuje sila, zato što smo mi demokratsko društvo. I vlast je profitirala iz tog perioda i što niko iz inostranstva ne može da im prigovori, da su oni, uprkos svim kritikama manje ili više opravdanim o autoritarnosti, pokazali da smo mi suštinski demokratsko društvo gde se na demonstrante koji protestuju ne šalju represivne snage. Da li će tako i biti, ostaje otvoreno pitanje.“
Vesti
21.03.2025. 08:59
"Uskoro sledi poziv za ljude širom Srbije da se bore za svoju zemlju"
Vesti
19.03.2025. 15:30
Protesti u Srbiji: Studenti poručuju: "Pacijenti nisu politički rekviziti", a prosvetari...
U ponedeljak uveče bilo je koškanja sa policijom u Novom Sadu.
"Država uvek reaguje samo tamo gde ima elemenata nasilja. Bilo je na više mesta. Bilo je u Novom Sadu još na početka. Država ima sada malo više dilema, pogotovu s obzirom na situaciju u vezi sa vladom. Sada ima mesec dana vremena da sačeka, da vidimo da li će biti izabrana nova vlada. Postoji skupštinska većina koja to može bez problema da obezbedi. Drugo je sagledavanje okolnosti da se na protestu okupio zaista neobično veliki broj ljudi, što otvara i mogućnost za izbore. Treća varijanta o kojoj se često govori jeste prelazna vlada. To nije realna opcija, zato što je za prelaznu vladu neophodno da imate zaista vanrednu, haotičnu situaciju.“
Da li bi najavljeni zborovi, blokade mogle da stvore takvu situaciju?
"To je ono što ćemo videti i kako će one uopšte da funkcionišu. Država je do sada sve to tolerisala, ne znamo da li će i dalje. Vlast ima opciju izbori ili formiranje vlade. Ali, pri državi postoje opcije koje su, po mom mišljenju, mnogo ozbiljnije, potencijalno mnogo opasnije, a zapravo nas vode u situaciju za koju bismo, ako bismo to potpuno pojednostavili, mogli da kažemo ili potpuni haos ili represija. I to represija koja bi već bila u izvesnom smislu i neselektivna i...“
I koja bi opet vodila u haos, u krajnjoj liniji.
"Da. Kao što haos vodi represiji, tako i represija podstiče haos. Ali u svakom slučaju, to su dva loša scenarija. Ne vidim da je jedan bolji od drugog. Mogao bih možda reći da je haos gora varijanta jer to je stanje koje je maltene stanje rata svih protiv sviju. Poenta jeste u tome da ovo što se sada dešava deluje kao sukob između vlasti i onih koji su protiv vlasti. Ali, da apstrahujemo, kada ne bi bilo vlasti, kada bi Vučić ispario, nestao, šta bismo imali tada? Imali bismo tek tada jasnu sliku ko šta hoće. A ko šta hoće, među onima koji su protiv Vučića, ono što ja mogu da vidim, to je vrlo širok spektar najrazličitijih i ideoloških i političkih i svakih drugih vizija i ciljeva.“
Da li ispada da ih je Vučić na neki način ujedinio?
"Apsolutno. Uvek je neprijatelj taj koji ujedinjuje. Šta onoga trenutka kada porazite neprijatelja? Tada dolazi do haotične situacije. E tada bismo tek imali pravi upliv ono što i sada u izvesnoj meri postoji, a to su najrazličitiji strani faktori gde bi svako imao svoje favorite jer niko ovde ne bi želeo da izgubi uticaj. To bi bila zaista jedna situacija prilično nejasna, haotična. Alternativa tome je represija o kojoj govorim. Ima jedan srednji put. Nisam siguran koliko smo za njega spremni. A to je da zaista dođe do neke vrste primirja, razgovora, gde bi svako pogledao malo sebe, pogledao šta su nam to alternative i da bi vlast morala da se suoči sa onim što su kritike građana, gde su čak pristalice i glasači SNS-a vrlo decidirano i jasno rekli da nije samo o korupciji reč. Korupcija je srednje ime vlasti. Ali ovde je reč o tome što je ovo nekultivisana, nešišana korupcija. Kada imate korov, ne možete da ga iskorenite suštinski. Ali, možete da ga krešete. To je obećavano dugo ‒ nije se desilo. Pa je bilo malo počelo, pa se sada opet stalo.“
Što je govorio Velja Ilić, ne kradite, nego kraduckajte.
"Tako je. Mnogi su ga zbog toga zezali, ali u suštini je to to. Druga stvar je to što kod nas partijska država postoji otkako znam za sebe. Samo je pitanje da li je na čelu partije jak pojedinac ili grupa. Ali, suštinski partija je ta koja određuje ko će i na kojoj poziciji biti, šta će biti prioriteti. To je ozbiljan problem sa kojim se naše društvo nije suočilo. Treba razmišljati ne samo o promeni izbornog sistema, nego političke kulture. Ali, to su sve stvari koje ne mogu da se dese za ono vreme za koje to studenti očekuju. Niti mogu da se dese time što će ovaj sistem da bude slomljen. Oni kažu ‒ to može da se desi ako bismo imali nekakvu neposrednu demokratiju. To je tek upitno i problematično kakve su sve nenameravane i neočekivane posledice tako nečega. Treća stvar je postavljanje lojalnih umesto sposobnih kadrova. Ali, mislim da je i ova vlast shvatila da je lojalnost mnogo nestabilnija kategorija od profesionalnosti. Manje su sa posla izostajali, govorim o nastavnicima, oni koji su profesionalni, nego oni koji su nekada bili partijski lojalni pa se okrenuli. Dalje, to bahaćenje i pokazivanje nekakve moći, to je nešto što ljude iritira. Vlast će sa tim i te kako morati da se suočava. Ali, da li će imati snage. Ako ne budu imali snage, vrlo brzo će se ponovo suočiti sa svim ovim.“
I to možda u još većem obimu i možda još intenzivnije.
"Ima, međutim, stvari sa kojima će morati da se suoče i ovi koji napadaju vlast. Prva stvar je zaista, ako govorimo o opoziciji, da mora da se stvori neka alternativna priča. Ne može da se sva politika svodi na to ‒ e sad je to kontra onome što ovi smeraju, zamišljaju i hoće. To umanjuje legitimitet bilo kakvoj opoziciji. Morate zaista da imate nekakvu alternativnu priču. Nije Milošević pao zbog izbora i onoga što je bilo. Ne, on je pao jednostavno zbog toga što je znatan deo građana rekao – ne, mi više nećemo izolaciju, nego hoćemo EU. Imali su jasno dve priče. Vi sada nemate drugu priču.
Drugo, tada je bilo potpuno jasno da čak ni Rusi nisu bili naklonjeni Miloševiću. Čitava međunarodna zajednica faktički je bila protiv njega. Sada situacija nije takva. Trampov sin dolazi nekoliko dana pre protesta u Beograd. Mogao je on te poslove koje je imao i ranije i telefonom i kasnije da završi, ali je to bila poruka. Grenel je rekao da nije on protiv promene vlasti, ali je protiv načina na koji se vlast menja. To je bilo jasno rečeno.
Dalje, telefonski razgovor između Putina i Vučića i najava Vučića da će ići 9. maja u Moskvu takođe je jedna vrsta poruke. Ovo što iz EU dolazi, mada je jasno bilo da su oni na strani opozicije, ipak je i to bilo na neki način uvijeno. I taj faktor ljudi moraju da imaju u vidu. Dalje, ekonomska situacija u Miloševićevo vreme bila je katastrofalna. Sada i ovi koji protestuju imaju šta da izgube, ekonomski. Kada nemate šta da izgubite, vi idete u boj, a kada imate šta da izgubite, drugačiji je vaš moral, lakše odustajete, lakše odstupate itd.“
Vesti
20.03.2025. 12:00
Savet Evrope: "Duboko smo zabrinuti zbog porasta tenzija u Srbiji"
Vesti
19.03.2025. 12:30
"Krajnji rok za formiranje nove vlade je 18. april ili idemo na izbore"
Ali ima dosta ljudi koji ne žive sjajno.
"Posebna je priča to. Ali, oni koji daju ton svemu ovome nisu ti ljudi. Mi zaista možemo reći da je u apsolutnom smislu siromaštvo kod nas znatno opalo. Ali, relativno siromaštvo mnogo je suptilnija kategorija. To je ona kategorija u kojoj vi vidite da su neki standardi takvi da vi ne možete da ih dostignete. Takvih ljudi je dosta.“
Kad ste pomenuli da, ako i dođe do promene vlasti, ko god da ima neki uticaj spolja neće želeti da ga se odrekne, da li to znači da taj ko ima uticaj spolja drži i sadašnju vlast, da ne kažemo pod kontrolom ali...
"Pokušavaju. Vučić, naravno, ima pritiske, ali uspeva da balansira. Mnogo bi teže bilo da vodi bilo kakvu suverenu politiku da imate jednog hegemona. Ako ste vi deo EU, Brisel vam određuje sve. Vučić može, kada ga pritisnu jedni, da se okrene više prema drugima, kada ga pritisnu ovi drugi, da se osloni na treće... On to relativno uspešno radi već dugo vremena. Znate, Amerikance baš briga ako bi ovde došlo do haosa. Nekada je bolje da imate i haos nego da imate tu zemlju kao protivnika. Ono što se desilo u Libiji, Siriji, počelo je kao neka vrsta obojene revolucije. Suštinski ste imali situaciju da Zapad nije kontrolisao ni Libiju ni Siriju, ali ih nije prepustio nikome. Tamo ste imali haos, zemlju koja juri svoj rep. Ja sam se toga najviše plašio kada je reč o nama. A imate još jedan momenat, geostrateški. Kada pogledate ovo što se dešava u Slovačkoj, Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji, kako je Rumunija nagnuta i na koju stranu... Bilo bi veoma dobro prelomiti, preseći bar u jednoj od tih zemalja. To bi bila simbolička pobeda, i onemogućavanje onoga što Rusi vide kao ’dunavsku Evropu’. Dakle, delom ostvaruju da čitav jedan region postaje neka vrsta...“
Ruske predstraže.
"Tako je. Velike stvari su tu u igri i ne mogu da zamislim da ovo toliko dugo traje, a da niko sa strane nema nikakvog uticaja. U tom smislu su u pravu kada kažu da ima elemenata obojene revolucije, ali su u pravu i ovi koji kažu da svega toga možete da imate koliko hoćete, ali ako vam je u kući sve stabilno... Ja to stajalo poredim sa situacijom da vi upalite šibicu, bacite je i ona se ugasi odmah. Mogu da bacaju varnice koliko hoće, ako tamo već nema slame nataložene kroz sve ovo o čemu smo pričali ranije, na šta bi se to uhvatilo. E sada, da li neko još dodaje slamu, to je druga stvar.“
Koliko je prelazna vlada moguća ili nije moguća? Vučić kaže da prelaznu vladu nećete dobiti, "dok sam ja živ“. Čemu služi taj podatak – dok sam ja živ?
"Očigledno on ima neke informacije sa kojima ne izlazi u javnost. Mada je nekoliko puta posredno izašao, posle sastanka sa nekima od ljudi iz EU, da mu je rečeno da bi navodno i za njega lično bilo dobro da uđe u pregovore. Jedna je stvar izvesna, prelazna vlada ima smisla tek u situaciji potpunog haosa. Bilo je nekih drugih situacija kada se pojavljuju prelazne vlade, kada imate potpunu pat poziciju između stranaka. Mi sada nemamo to.“
Između stranaka ne.
"Upravo to. Ili kada je legitimnost upitna na svaki način. Sada mnogi pokušavaju da posle svega što se desilo ukažu kako je eto taj momenat došao, da je upitna legitimnost. A mi vidimo da je Vučić i pre toga, očigledno sluteći koliko će ljudi biti, najavio miting za 28. mart, gde će, pretpostavljam, doći sve što gamiže, a što je glasalo za njega ili što su članovi stranke. A treba imati u vidu da on ima 900 hiljada članova stranke.“
To je zvanično.
"Pa neka dođe svaki deveti, deseti, pa je to uporedivo sa brojem ljudi na protestu 15. marta. Da, ono što samo još hteo, treba dodati, da je zaista nedopustivo da se na ljude vrši nepolitički pritisak da nešto rade, da glasaju, da idu negde. Politički, to je druga stvar, to je ubeđivanje, manipulacija...“
Ali, nepolitički je ako mu preti da će da izgubi posao ako ne dođe negde.
"To je nepolitički i apsolutno nedopustivo. I verujem da se sada vraća kao neka vrsta bumeranga. Ja to zaista nisam mogao ni da vidim, ni da osetim ovde, ali iz svedočenja ljudi koji su iz manjih sredina, slutim da je tako zaista bilo. Ali, hoću da kažem kako te stvari nisu nešto što se sada pojavilo, nažalost. Taj partijski način organizovanja i uprave nasuprot birokratskog upravljanja je nešto što nas prati. To mora da se prevaziđe. Kako, ja ne znam, možda će pritisak koji studenti vrše dovesti do nekih posledica, ako budu znali kada da prestanu. Nekada je zaista važno zasvirati i za pojas zadenuti. Ali, ne mogu da očekujem od studenta nešto što ne mogu ni mnogo stariji i iskusniji da urade.“
Da se vratimo na prelaznu vladu. Pitao sam i čemu služi nastavak "dok sam ja živ“. Da li je to dizanje tenzije? Zvuči uznemirujuće.
"Ono se dešavalo pred 15. mart zaista je bilo ’pumpanje’, podizanje masovne histerije. Ja ne mogu tu sada ništa da kažem, ali ako vi imate situaciju da u Pionirskom parku imate taj, kako ga zovu ’Ćacilend’, pa oko toga imate ograde, traktore, sigurno su postojale bezbednosne procene da bi možda moglo da dođe i do nekih incidenata.“
Ili je postojala ideja da se nešto tako uradi.
"Kažem, ideja, procene... A sa druge strane je, otprilike to, ako hoćete, pa eto, ubijte me. To je bila poruka. Ona jeste bila na izvestan način uznemirujuća, ona je možda trebalo da podigne naboj kod njegovih pristalica...“
Jer i on je govorio o tome ‒ znamo šta spremamo, pustićemo ih, a onda ćemo da udarimo.
"Teško je da u nečije motive ulazite, ali koliko je to uopšte ulogu imalo, koliko je ta poruka bila snažna prema ovamo ili prema onamo, ne znam. Da li je to bila poruka otprilike znam šta spremate, da li je to bila poruka njegovima – evo šta spremaju, mobilišite se, a bez mene znate da vam nema budućnosti jer ćete da se raspete, što bi se i desilo, kao sitna pleva. Veoma je teško reći šta je sada to. Mada, onog trenutka kada se tu pojavio mlađi Tramp, kada se vodio razgovor sa Putinom, bilo je jasno da su njegove akcije znatno porasle na međunarodnoj sceni. U isto vreme nekako je bila i ova procena rejtinga, koji nije pao. Svi su poslali svojevrsnu poruku da imaju poverenje u njegovu politiku.“
Pomenuli smo na početku razgovora jedan od faktora koji bi mogao da dovede do prelazne vlade, odnosno koji bi mogao da utiče na to, a to je nehomogenost vladajuće koalicije. Kako vama danas deluje vladajuća koalicija?
"To je interesantno pitanje. U svakoj velikoj partiji, pogotovu ako imate još neku koaliciju, imate mnoštvo frakcija. Demokratska stranka nikada ne bi izgubila vlast, čak ni na onim izborima, da i taj uslov nije postojao. U drugom krugu, kada se glasalo između Nikolića i Tadića, Đilasova frakcija uopšte nije pozivala svoje ljude da izađu, oni su bukvalno minirali Tadića. Ovde sada nije takvo stanje. Ima frakcija sigurno, ali su, čini mi se, za sada svi svesni da im budućnosti nema u bilo kojoj drugoj konstelaciji nego dok je Vučić tu. Oni koji nisu bili svesni, nisu više uopšte u moći da utiču na to. On je takvu situaciju napravio ili se ona napravila, kako god hoćete.“
Strah je najveći kohezioni faktor.
"Apsolutno. Drugo, ove podele jesu frakcijske, ali nisu toliko duboke da su im veći neprijatelji u okviru stranke, nego spolja. Treća stvar je nelojalnost službi bezbednosti. Milošević se s tim suočio. On nije imao toliko problem u svojoj stranci. To će se kasnije pojaviti...“
Bane Ivković pa i Ivica Dačić, na kraju krajeva.
"Pa, dobro, to je došlo kasnije. Njegov ključni problem je bio taj što nije imao lojalnost službi bezbednosti koje su bile izbušene. Pokazalo se sada, iako su mnogi pokušavali da tu nešto urade, da to ovde nije slučaj, da su službe bezbednosti vrlo lojalne. Taj faktor dolazi tek ako stvari krenu nizbrdo. To dolazi u situaciju kada ekonomski parametri počinju da padaju. Kada imate ekonomsko nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo koje imate je političko i u izvesnom smislu klasno. Ono na šta mi se čini da računaju ovi koji sada govore o tome da treba podržavati i pritiskati je otprilike ovo – mi ćemo pritiskati, dovešćemo u pitanje neke sisteme, stvorićemo nestabilnost, to će malo uplašiti strane investitore, možda dočekamo i da nestane benzina itd. Čim imate manje investicije odmah će budžeti biti prazni, padaće plate, to sve može u par meseci da se desi. E, tada može da dođe i do gubitka unutrašnje kohezije u okviru stranke, onda će i ovi stranci da kažu – čekaj, čekaj, ovaj više nije toliko stabilan. Bolje da mi podržavamo neke koji će nama sutra, kada dođe do haosa, trebati više od njega. Ne kažem da i sada to već ne rade, ali kažem samo da to onda počinje da bude glavni ulog. Ta nestabilnost dolazi tek kasnije, teško da ona sada može sama po sebi da odigra neku veliku ulogu.“
Komentari
