Volite Francusku

Volite Francusku

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron; AP Photo/Michel Euler


Volimo Francusku kao što je ona nas volela – uklesano je na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj, radu Ivana Meštrovića, koji već više od 90 godina stoji na Kalemegdanu. Odavno je, naravno, svima jasno da u politici nema ni ljubavi ni mržnje, već samo interesa.

Zato sve reči hvale, podrške i izlive prijateljstva između Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića, tokom posete predsednika Srbije Francuskoj, koji svakako gode, ne treba posmatrati samo kroz prizmu emocija, već pre svega kroz onu u kojoj se ogledaju obostrani interesi.

A u pitanju, naravno, nisu samo francuski interesi, nego i interesi Beograda, koje svakako treba uskladiti sa onim čemu teži Pariz.

Dugo je izgledalo kao da se Francuska, bar kada je reč o odnosima sa Srbijom, nalazila u „drugom planu“, odnosno da se mnogo više pažnje posvećivalo, kada je reč o Zapadu, onome što kažu u Vašingtonu ili u Berlinu. Stvari se sada, izgleda, menjaju.

Povezane vestiMAKRON VUČIĆU: Imate prijatelja u Parizu

Pored očekivanog dolaska novih investitora iz Francuske, kao i ubrzanja realizacije strateških projekata koje Srbija sprovodi zajedno sa francuskim partnerima, poput izgradnje beogradskog metroa, prema oceni Nemanje Starovića iz Centra za društvenu stabilnost, rezultati susreta Vučića i Makrona će biti najizraženiji na političkom planu.

„U vremenima kada se odnos snaga u svetu ubrzano menja, što je unutar našeg regiona možda još i najnaglašenije, Francuska očigledno želi da ubere plodove svoje ispravne odluke da izdvoji Srbiju kao centralnu tačku svog političkog povratka na Balkan“, kaže Starović za „Ekspres“.

A ako se ima u vidu i to da nakon Bregzita i najavljenog povlačenja Angele Merkel predsednik Makron, kako ocenjuje on, preuzima vodeću ulogu na političkoj mapi Evropske unije, osnaživanje saradnje Beograda i Pariza može predstavljati aranžman od velike koristi za obe strane.

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron; Foto: TANJUG/ INSTAGRAM "BUDUCNOSTSRBIJEAV"

Aleksandar Vučić i Emanuel Makron; Foto: TANJUG/ INSTAGRAM “BUDUCNOSTSRBIJEAV”

„Pristup Francuske problemu Kosova i Metohije je bolje izbalansiran u odnosu na većinu država političkog zapada, tako da snažniji upliv zvaničnog Pariza, pa i predsednika Makrona lično u proces pregovora Beograda i Prištine može poslužiti kao sredstvo kojim će se olabaviti očekivani združeni pritisak Berlina i nove predsedničke administracije u Vašingtonu koji bi išao u pravcu nekakvog binarnog rešenja, u kojem bi Srbija bila apsolutni gubitnik“, kaže Starović.

No, prema njegovim mišljenju, svakako najvažniji rezultat samita dvojice predsednika predstavlja dogovor o tome da Srbija bude prva država koja će primeniti novu metodologiju pridruživanja EU, koja je usvojena upravo na predlog Emanuela Makrona.

„Primenom te metodologije, Srbija će dobiti priliku da se relativno brzo u određenim sektorima integriše u EU, a građani Srbije, privredni subjekti i državni organi će dobiti pristup izdašnim kohezionim i strukturnim fondovima, ne čekajući na punopravno članstvo u EU“, zaključuje Starović.

Slično razmišlja i Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, ocenjujući da su, svakako, ekonomski rezultati samita predvidiviji.

„Beogradski metro, iako se spominje još u ugovoru o strateškom partnerstvu koji su dve države potpisale još 2011. godine, ulazi u ozbiljniju fazu. Francuska je, takođe, prisutna i kroz ’Vansi’ koji je uzeo koncesiju na beogradski aerodrom, doduše u nesrećno vreme zbog korone, ali oni moraju da nastave investicije kako im novac ne bi propao“, kaže Igrutinović za „Ekspres“.

Povezane vestiVUČIĆ: Makron u Srbiji u septembru ili oktobru

Sve su to, kako kaže, poslovi koji dosta zavise od politike, kao što su i mnogi drugi veliki poslovi koje strane firme imaju u Srbiji, jer je politika Beograda da delove ekonomskog kolača daje državama sa kojima želi da gradi i održava dobre političke odnose.

Kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, Makron je, kako kaže naš sagovornik, uradio jedino moguće, a to je da je stao iza pozicije koju kada je u pitanju dijalog drži Evropska unija i podržao Miroslava Lajčaka.

Beograd, međutim, pokušava da sada preko Pariza na Zapad pošalje poruku kako je rešenje moguće naći jedino ako svi budu „pomalo nezadovoljni“, jer bilo koja solucija koje podrazumeva srpsko priznanje Kosova u Srbiji ne može da prođe. Sa druge strane, za Vašington i Berlin neprihvatljivo je svako rešenje koje od tog priznanja odstupa.

Na kraju, očito je, kako kaže Igrutinović, da Francuska pokušava da „rebalansira“ odnose sa Nemačkom unutar postbregzitovske EU. Pariz je shvatio da je od dosadašnjeg proširenja EU na istok mnogo više ekonomske koristi imala Nemačka nego Francuska, zbog čega su i predložili novu metodologiju pridruživanja EU. A prošlogodišnji veto koji je Francuska stavila na početak pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU, šalje jasnu poruku da je Pariz i dalje vodeća politička sila EU nakon izlaska Velike Britanije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar