Vraća se Brozovo vreme

Vojnim i ekonomskim jačanjem Kine, Rusije i još nekih zemalja iz Azije i Indokine, od pre nekoliko godina nestala je globalna unilateralna moć SAD i zapadnih zemalja, a pandemija virusa Covid-19 samo je širom otvorila vrata i jasno oblikovala novu vizuru preraspodele svetske geopolitičke moći. Tuča titana tek je počela, trajaće još, jer SAD su i dalje prva svetska sila, a činjenica da Kapitol Hil nije više "krov sveta" tiče se svih ostalih, pa i Srbije.

Svetski mediji dugo već analiziraju novu geopolitičku preraspodelu moći. “Ekspres” je tim povodom razgovarao sa pozvanim stručnjacima, tražeći odgovor na pitanja: Koliko je Srbija u boljoj međunarodno političkoj poziciji, kakvu međunarodnu politiku treba da vodi, da li sme da se striktno okrene jednom od blokova i šta je očekuje u rešavanju kosovskog čvora?

Aleksandar Pavić, politikolog, stručnjak za geopolitičke odnose i američki đak, ekskluzivno za “Ekspres” kaže: "Ovo je izuzetna
pozicija Srbije, zapravo se može reći da je sad Srbija nezavisnija u poređenju sa zemljama u regionu. Tačno je da se sad mešaju geopolitičke karte, a Srbija je zbog svog strateškog položaja i istorije zanimljiva svim velikim silama.

Bilo bi veoma značajno da tu poziciju danas valorizuje. Srbija bi danas mogla, u toj poziciji je, da vodi politiku koju je vodio Broz, da balansira između Istoka i Zapada, da gleda svoje interese, a da sa svima bude u prijateljskim odnosima. Izvesno je da su Kina i Rusija u neku ruku štit Srbiji, to je pokazala i ova pandemija, a zakasnele reakcije Evropske unije, kao i njeno naknadno udvaranje Srbiji samo su dokaz da bi Srbija morala da ostane u dobrim odnosima i sa EU", kaže gospodin Pavić.

Pavić još dodaje da bi uz sve pomenuto bilo važno da Srbija iz pandemije izvuče pouke svih grešaka, svojih i tuđih, da jača sopstvenu privredu, da unapređuje školstvo i zdravstvo, da ulaže u nauku.

"Sve to može postići pametnom politikom balansiranja i nezavisnosti između velikih sila. Samo ekonomski snažna i obrazovana Srbija može trajno da brani pozicije koje su joj se namestile u novoj preraspodeli geopolitičke moći. Sve ovo što pričamo je posledica činjenice da je Srbija uvek bila svoja, da je to često skupo plaćala, ali došlo je vreme da to sad može da valorizuje", kaže Pavić.

"U vreme korona-halabuke Srbijom se širio vic koji lepo oslikava odnos Zapada prema Srbima: Njujork, deca se igraju u Central parku, odjednom se pojavljuje strašan lav odbegao iz zoološkog vrta... Vrište deca, drama i onda neki čovek skoči na cara životinjskog sveta... CNN objavljuje: Hrabri Evropljanin spasao decu iz lavljih čeljusti. Hrabri čovek zove redakciju da javi da on nije Evropljanin. CNN obnavlja vest: Neustrašivi Balkanac spasao nevinu decu. Čovek dojuri u ofis i glasno objašnjava da nije Balkanac. Pa, šta si? Srbin, kaže. CNN, brejking njuz: Srpski terorista ubio lava, dečjeg ljubimca”, slikovito objašnjava odnose Zapada prema Srbiji Slobodan Reljić, univerzitetski profesor i dugogodišnji glavnu urednik NIN-a.

Reljić tvrdi da “tom stazom ide i ‘Gardijan’ zabrinut ‘brigom’ Rusije i Kine u korona dobu za te ‘teroriste’ koji su pod kontrolom EU, NATO, SAD, Berlina, Londona, Pariza...

Važno je reći da je briga Zapada, s njihove tačke gledišta – opravdana. Promene u geopolitičkim odnosima koje je korona još ubrzala, vode Srbe i Srbiju u položaj koji će sve manje zavisiti od otužne šargarepe koja se zove ‘prijem u EU’. Broj evrofila među uvek skeptičnim Srbima će se svesti na prozapadnu elitu i NVO bukače. S druge strane, NATO, koji je održavao disciplinu na Balkanu, imaće sve više unutrašnjih lomova i pregrupisavanje."

Sve pomenuto u složenim ali i sebičnim interesima donosi Zapadu dvostruk problem.

"Kako slabi njihov teror nad narodom koji zauzimaju centralni prostor na Balkanu (kao što Nemci drže centralni prostor Evrope), onda će se Srbi migoljiti i sklanjati, što je istorijska neminovnost. Za razliku od devedesetih godina kad su zapadne institucije ucenjivale, pljačkale, bombardovale bez straha i rizika, sada postoje potencijalni zaštitnici kao što su Rusija i Kina. Tako će zapadna kontrola biti ugrožena u svim oblastima – politici, ekonomiji, u kulturnoj razmeni, pa i na bezbednosnom planu", objašnjava Reljić.

On se apsolutno slaže sa ostalim sagovornicima "Ekspresa" da su novi istorijski tokovi povoljni za Srbiju i Srbe.

"Neće biti gaženi kad god se nekoj Tanji Fajon ili Lajčaku prohte da pokažu kako su važni", kaže Slobodan Reljić, ali i upozorava na mudrost i opreznost. On predlaže šta bi Srbija sve trebalo da uradi kako bi valorizovala novi i povoljniji geopolitičku položaj:

"Pozitivan razvoj ima i svoje naličje. Kako raste interes velikih sila za neku zemlju, onda se ona mora osposobiti da bude partner, a ne pion na tabli. To nije jednostavno za zemlju sa implementiranim demokratskim sistemom. Potrebna je orbanovska odlučnost. To prvo podrazumeva da se naša prozapadna elita i ekstremno vesternizovani medijski sistem prestroje. Da se ne naplaćuju od države a rade protiv nje. A tu je uloga vladajućih struktura primarna. Ako žele da ostanu vladajuće. Jer srpski narod se prestrojio. Zapad i sve njegove strukture se među Srbima doživljavaju kao permanentno nepoželjne na način kako su se ovde dosad pojavljivale. Ili u najboljem slučaju trpe se kao nužno zlo. I nema vremena za gubljenje. Svi procesi u svetu će se drastično ubrzati", upozorava Reljić.