Ko nas leči - lekari ili mito farmaceuta?

Pre tačno godinu dana Grčku je potresla velika korupcionaška afera. I to, naravno, u sektoru zdravstva. Ondašnji tužioci, na bazi šire istrage američkog FBI, otkrili su da je švajcarski "Novartis" podmićivao dva bivša premijera, osam ministara i više od 4.500 lekara i profesora medicine, koji su teškim bolesnicima prepisivali isključivo skupe lekove ovog proizvođača.
Zauzvrat je, recimo, patolog iz Patre za svega godinu dana zaradio čak 70.000 evra, kardiolog iz Soluna 60.000, a lekar onkolog 45.000 evra. Krajnji trag korupcionaškog čvora, prema tvrdnjama opozicije, vodio je čak i do ministra u vladi Aleksis Ciprasa, ali i do bivšeg premijera Grčke Adonisa Samarasa.

Grčka jeste daleko, ali isti taj "Novartis" poznat je i srpskim pacijentima. I to ne samo po svom širokom asortimanu proizvoda, već i po aferama. Prva se desila 2009. kada su slovenački mediji objavili vest da je Vrhovno državno tužilaštvo Slovenije podnelo prijavu protiv filijale ogranka ove kompanije u Ljubljani, a sve zbog sumnje da su radi favorizovanja i stavljanja na takozvani klinički protokol leka "aredija" oktobra 2002. potkupljivali srpske, hrvatske, slovenačke lekare i zamenika ministra zdravlja Albanije.

Među osumnjičenima isplivala su imena lekara Onkološkog instituta Beograd, doktora Zorana Tomaševića, tadašnjeg zamenika direktora Instituta za onkologiju i radiologiju i načelnika Dečje onkologije Zorana Bekića. U prijavi se, prema pisanju medija i tvrdnjama advokata anonimne osobe koja je ceo slučaj prijavila, navodi da su srpski lekari za svoje usluge plaćeni po 10.000 evra.
Epilog: Slovenačko tužilaštvo 2014. godine, što se tiče švajcarske kompanije, odustalo je od gonjenja osumnjičenih zbog nedostatka dokaza. Slučaj trojice srpskih lekara više se nije pominjao…

Bakšiš za lekare

Na zgarištu sveže zatrpane afere, po sistemu "puj pike ne važi", brzo se rasplamsala se nova - afera "citostatici". Tada zbog navodnog primanja mita od 40 miliona dinara i 150.000 evra policija hapsi pomenute lekare Bekića i Tomaševića, ali i načelnicu apoteke na onkologiji Ivanu Popović, kao i tadašnjeg direktora Instituta Nenada Borojevića zbog sumnje da su uticali na povećanu potrošnju citostatika, čiji su uvoznici kuće koje su navodno davale novac. Zbog davanja mita uhapšeni su i tadašnji rukovodioci farmaceutskih kuća u Beogradu, Vojislav Petrović, direktor "Roša" za Srbiju, Andreja Soretić iz onkološkog sektora "Farma Svis", i Predrag Marković, tadašnji menadžer "Astra Zeneke". Nakon oslobađajuće presude prvostepenog, Specijalnog suda i apelacije, od slučaja se odustaj uz objašnjenje da nema dokaza.

Ipak najveći paradoks je što ni u jednom postupku nisu bili obuhvaćeni predstavnici farmaceutskih kuća.

Ovaj kratak presek novije srpske zdravstvene istorije samo je pokazatelj krhkosti našeg zdravstvenog sistema u kojem mito i korupcija vrlo lako procvetaju. To koruptivno zdravstvo nikako nije autohtona vrsta Srbije, niti je korupcija u Srbiji ukorenjena samo u zdravstvu. Ali tu je svakako ima najviše, jer lekar treba svakome.

Upravo zato, javnost je šokirala vest da po novom Zakonu, medicinski radnici u Srbiji smeju da prime od pacijenta nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara, sledi iz odredbi novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Dakle, umesto da se korupcije rešavamo, mi je u Srbiji legalizujemo. Struka kaže: "Ovim je legalizovan bakšiš lekarima", što smatraju uvredom i ponižavanjem profesije.

"Zna se ko radi za bakšiš, a mi bismo samo da radimo za našu platu. Neophodni su nam dostojanstveni uslovi za rad, a posebno da budu bezbedni, da radimo na ispravnim aparatima. Da ne pričam o tome da ovim, pacijenti lako mogu steći utisak da su obavezni da nešto odnesu i poklone lekaru. Da ne ulazimo u to koliko je komplikovano i nemoguće misija da lekar treba da procenjuje vrednost poklona, umesto da se bavi svojim poslom", kaže za Ekspres predsednik Sindikata lekara i farmaceuta anesteziolog Rade Panić.

Međutim, u lovu na veštice od 400 evra i sada već čuvenog člana 234 pomenutog zakona, javnosti je, kažu stručnjaci, promaklo nešto mnogo ozbiljnije. Recimo odredbe član 178 "Kontinuirana edukacija i drugi oblici stručnog usavršavanja".

Shutterstock

"Kontinuiranu edukaciju (zdravstvenih radnika) mogu obavljati visokoškolske ustanove zdravstvene struke, srednje škole zdravstvene struke, komore zdravstvenih radnika, zdravstvene ustanove, privatna praksa, udruženja zdravstvene struke, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, Ministarstvo, kao i druge javne agencije, organi i organizacije nad kojima nadzor vrši Ministarstvo. Vrstu, program, način i dužinu trajanja kontinuirane edukacije iz stava 1 ovog člana, zdravstvene ustanove, druga pravna lica, privatna praksa i udruženja koja mogu sprovoditi kontinuiranu edukaciju, kriterijume na osnovu kojih se vrši akreditacija programa kontinuirane edukacije, kriterijume na osnovu kojih se vrši vrednovanje programa kontinuirane edukacije i drugih oblika stručnog usavršavanja, učešće u troškovima kontinuirane edukacije, propisuje ministar, na predlog nadležnih komora zdravstvenih radnika....."

Opasne odredbe

A potom se dodaje: "Troškove prethodnog postupka procene kvaliteta kontinuirane edukacije i procene kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontinuirane edukacije snosi organizator programa kontinuirane edukacije, prema cenovniku nadležne komore zdravstvenih radnika, na koji saglasnost daje Ministarstvo".

To faktički, kako tvrdi Panić, omogućava da edukacije kadrova, umesto zdravstvenih ustanova, sada finansiraju i recimo farmaceutske kompanije. A to je kako kaže, mnogo veći problem od "legalizovanog bakšiša".

"Sada se u zakonu navedeno da edukaciju kadrova može da finansira i zdravstvena ustanova i farmaceutska kompanija i lično zdravstveni radnik. To je veliki problem jer to otvara mogućnost i za korupciju iz sektora farmaceutske industrije. Dakle, osim što povećavamo izdvajanje iz džepa pacijenata, preko ove edukacije, školovanja i volonterskih specijalizacija, što struka u svetu ne poznaje, direktno se ide na smanjenje izdvajanja novca iz ministarstva i Fonda. Očigledno je poenta da se ukine postepeno državno zdravstvo, da se prvo ukine primarna zdravstvena zaštita, kroz domove zdravlja, a zatim i na sekundarnom i tercijarnom niovu i da se pređe na američki motod osiguranja", kaže za Ekspres Panić.

On dodaje da je odredba zakona o poklonu samo prikrila mnogo opasnije odredbe, poput ove o edukacijama, kao i odredbe o kadrovskoj politici, kreiranju planova...
I time dolazimo do početka ovog teksta. Daleko je opasnije, od čokolade i viskija, potkupljivanje lekara od strane farmaceutskih kompanija, koje raznim plaćenim seminarima, edukacijama, kotizacijama širom sveta, kasnije svoju "dobru volju" naplate favorizovanjem njihovog proizvoda, koje opet isti ti lekari koriste u terapiji. A među "najpoželjnije" lekare u ovoj trci spadaju upravo onkolozi, ginekolozi, lekari koji leče kardiovaskularne bolesti i dijabetičare... Osim toga, pitanje je i - šta je sada "jače"? Zakon o zdravstvenoj zaštiti ili Krivični zakon?

Pročitajte još: