Zašto nas (ne) žele?

Na relaciji Beograd – Brisel, pak, ta bi sentenca mogla da glasi – oni bi kao da se proširuju, a mi im kao ne damo. Jer, kako drugačije opisati rezultate istraživanja "Eurobarometra“ prema kojem 56 odsto građana država članica Evrpske unije želi proširenje Unije, dok samo 33 odsto građana Srbije želi priključenje "velikoj evropskoj porodici“.

I što je još poraznije, upravo Srbija ove godine beleži najniži nivo podrške građana za ulazak u EU među zemljama kandidatima.

Poverenje građana Srbije u Evropsku uniju je u rekordnom padu. Na potencijalno pridruživanje zemlje tom savezu čak 38 odsto stanovništva ne gleda blagonaklono. Ono što ih najviše brine jesu eksploatacija prirodnih resursa, odlazak mladih i gubitak kulturnog identiteta i tradicionalnih vrednosti. Svoje poverenje poklonili su Rusiji i Kini.

Opadajuće poverenje i nezainteresovanost za pristupanje Evropskoj uniji pokazala su i prethodna istraživanja, ali zabrinjava to što je ono za samo nekoliko meseci opalo za više od 10 odsto.

Skoro polovina Srba ne veruje da će država ikada dostići članstvo u EU, a kao vodeći razlog navode nerešene teritorijalne sporove.

Zemlje nečlanice u regionu pokazale su se potpuno drugačije. Najveću privrženost EU pokazali su Albanci. Sa većinom građana koja želi članstvo i sa 92 odsto građana koji najviše veruju Evropi. U Albaniji nepoverenje vlada prema Rusiji, a situacija je ista i u BiH.

"Zapletena situacija sa srpskim putem u Evropsku uniju"

Marta Kos

Marta Kos

Vesti 21.07.2025. 09:40

"Zapletena situacija sa srpskim putem u Evropsku uniju"

Crnogorci i građani Severne Makedonije većinski žele u evropsku zajednicu, a poverenje Crna Gora ukazuje EU, dok Severna Makedonija – Svetskoj banci. Iz te dve zemlje nepoverljivi su prema Saudijskoj Arabiji.

Objašnjavajući pad poverenja u EU, Bojan Vranić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ocenio je da smo "došli od jedne potpuno proevropske agende do jednog radikalnog evroskepticizma. Uzrok tome je nedostatak društvenog konsenzusa oko toga da Evropska unija jeste naš cilj. To se negde izgubilo. Ranije su se i vlast i opozicija slagale oko toga.“

Naravno, i priča o evropskoj želji da se EU poširi nije tako "ravna“, već je prilično iznijansirana. Istina jeste da većina građana EU, njih 56 odsto, podržava daljnje proširenje. No, malo je verovatno da će se ikakvo proširenje realizovati do kraja decenije. Većina građana koji podržavaju proširenje EU, doduše, vjeruje da bi njihova zemlja od toga imala koristi.

Prednosti proširenja uključuju jači globalni uticaj, veće tržište za kompanije iz EU, više mogućnosti zapošljavanja te veću solidarnost i sigurnost. Istovremeno, ispitanici izražavaju zabrinutost u vezi sa migracijama, korupcijom i kriminalom te finansijskim troškovima proširenja.

Naglašavaju važnost osiguranja da zemlje kandidatkinje poštuju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i štite temeljna prava, što su sve bitni elementi verodostojnog i na zaslugama utemeljenog procesa pristupanja Evropskoj uniji.

"EU zabrinuta za stanje vladavine prava u Srbiji, CG, Albaniji i S. Makedoniji"

Marta Kos

Marta Kos

Vesti 16.09.2025. 19:38

"EU zabrinuta za stanje vladavine prava u Srbiji, CG, Albaniji i S. Makedoniji"

Postoje, takođe, i nijanse oko toga ko bi građanima Evropske unije bili poželjni novi članovi. Ne uživaju, naime, sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati istu podršku za članstvo. Pa, ipak, Ukrajina se izdvaja kao najpoželjnija u većini sadašnjih članica EU. To je, naravno, posledica troipogodišnjeg rata sa Rusijom.

Pre toga, Ukrajina, naime, nije bila ni kandidat (taj status dobila je tek prošle godine), mada je i danas diskutabilno da li ispunjava kriterijume za to da postane kandidat.

Na nivou EU podrška članstvu Ukrajine je na 52 odsto, dok se 41 osto tome protivi. Slede Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, kao poželjne buduće članice EU. Jedino Crna Gora, meutim ima natpolovičnu većinu među onima koji je podržavaju (51 odsto), dok je podrška za druge dve države na nivou od 48 odsto, baš kao i za Moldaviju.

Tek posle njih sledi Srbija, čije članstvo u EU podržava 47 odsto građana Unije, dok se istovremeno tome protivi 43 odsto građana EU. Zanimljivo je i da je najviše onih koji podržavaju srpsko članstvo u Evropskoj uniji u Švedskoj (75 odsto), na Kipru (72 odsto) i u Grčkoj (71 odsto). Visok procenat podrške zabeležen je i u Rumuniji (66), Sloveniji (64), Bugarskoj (63) i Slovačkoj (62).

A najveći otpor članstvu Srbije u EU pokazuju građani Austrije (57 odsto), Belgije i Nemačke (po 53), Italije (55), Češke (51) i Francuske (50).

"Pad popularnosti EU u Srbiji nema veze s Rusijom, nego sa Unijom"

Vučić iz Praga

Vučić iz Praga

Vesti 13.06.2025. 15:31

"Pad popularnosti EU u Srbiji nema veze s Rusijom, nego sa Unijom"

U najgorem položaju je, ipak, Turska koja uživa podršku jedva nešto više od trećine građana Evropske unije (37 odsto), dok se istovremeno tome snažno protivi čak 55 odsto građana država članica EU. Isto tako, Tursku ni u jednoj članici Unije ne doživljavaju kao favorita za dobijanje statusa punopravnog člana.

Ironično, ako se zna da je od postojećih zemalja kandidata zahtev za ulazak u EU prva podnela upravo Turska, još 1987. Status kandidata ima od 1999, a pregovore je započela kad i Hrvatska, 2005. godine. No oni nikada realno nisu napredovali, a zamrznuti su od 2018. zbog „demokratskih nazadovanja“. Tako je i danas, bez realne želje ijedne strane da se situacija promeni.

To, međutim, ne smeta privrednoj saradnji jer je Turska peti najveći spoljnotgovinski partneri EU, uz promet robe koji je dostigao rekordnih više od 210 milijardi evra u 2024. godini.

Komentarišući to što je podrška građana Srbije Evropskoj uniji na istorijskom minimumu, Marko Todorović, istraživač Centra za evropske politike, rekao je za Euronews Srbija da to jeste poražavajući podatak, ali da je i očekivan, „imajući u vidu da ceo proces evrointegracija Srbije traje više od 20 godina i da poslednjih godina Srbija stagnira na putu“.

"Samim tim, negde i očekivanje građana se onda u tom pogledu smanjuje“, naveo je Todorović gostujući na Euronews Srbija.

Na pitanje kako može da se vrati poverenje građana Srbije u evropske integracije, Todorović je odgovorio:

"To zahteva s jedne strane i kontinuiran rad naše vlade, naše vlasti, dakle u celom tom smeru evropskih integracija, ali s druge strane takođe zahteva i određene korake koje bi Evropska unija morala da učini. Čini mi se da građani Srbije žele da vide Evropsku uniju koja će imati stroži pristup prema vladavini prava, demokratskim standardima i ljudskim pravima u Srbiji. Dakle, ja bih rekao da je procenat onih koji su otišli u apstinenciju i koji sada predstavljaju tih 25 odsto porastao u odnosu na pre nekoliko godina upravo zbog toga što su građani na neki način razočarani“, rekao je Todorović.

Kako je dodao, čini se da proevropski orijentisani građani očekuju više od Evropske unije da pokaže da je zapravo zainteresovana i da pokaže da vodi računa o građanima Srbije.

Komentarišući to što je čak 56 odsto građana EU za proširenje, a 47 odsto je za to da Srbija uđe u Evropsku uniju, Todorović napominje da je to veoma pozitivan podatak. "Takođe bih istakao da je među mlađom populacijom taj procenat još veći kada je reč o budućem proširenju. Dakle, mladi Evropljani vide proširenje Evropske unije kao jedan od prioriteta u narednim godinama, nadam se ne decenijama nego bukvalno godinama, da će se to i dogoditi“, rekao je Todorović.