Zdravlje
22.09.2022. 14:05
R. E.

"Unutrašnji časovnik"

Biološki ritam - šta je to i zašto je važno za naše zdravlje

Biološki ritam, spavanje, buđenje
Izvor: Shutterstock

Biološki ritmovi, putem biohemijskih promena u organizmu, regulišu telesne funkcije i naš "unutrašnji časovnik"

Upravljaju ciklusima kao što su periodi sna i budnosti, telesna temperatura, lučenje hormona i još mnogo toga.

Vreme koje provedete na dnevnom svetlu, navike u ishrani i drugi faktori, mogu održati ili poremetiti vaš bioritam, a narušavanje ovog ritma može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

"Unutrašnji časovnik" u mozgu se naziva suprahijazmatično jezgro (SHJ) i nalazi se u hipotalamusu. Ovo je deo mozga koji upravlja autonomnim nervnim sistemom i hipofizom.

SHJ šalje signale tokom dana da reguliše aktivnosti organizma koje se odvijaju u ciklusima. Većina bioloških ritmova funkcioniše u periodima od otprilike 24 sata. Neki drugi, kao što je menstrualni ciklus, traju duže.

Biološki ritmovi ne zavise od spoljašnjih uticaja, već su na neki način "zapisani" u genetskoj strukturi i urođeni su. Brojni eksperimenti su pokazali da se telo, bez obzira na spoljašnje uticaje, povinuje sopstvenom biološkom ritmu.

Onaj koji najviše utiče na nas je ciklus spavanja i buđenja i ima veliki uticaj na zdravlje.

Tokom dana, dok ste izloženi dnevnom svetlu, SHJ šalje signale telu da je vreme da budete budni. Kako sunce zalazi, SHJ signalizira organizmu da počne da proizdvodi melatonin, hormon sna.

Osim na san, biološki ritmovi utiču na važne funkcije kao što su metabolizam, krvni pritisak, telesna temperatura, nivo hormona, nivo šećera i holesterola u krvi...

Poremećaj ovih ritmova može povećati rizik za razvijanje brojnih problema koji se tiču mentalnog zdravlja, kao što su depresija i bipolarni poremećaj.

Kako bi "unutrašnji časovnik" funkcionisao kako treba, lekari savetuju da usvojite sledeće navike:

Ujutru provedite što je moguće više vremena na suncu;

Uvek idite na spavanje i budite se u isto vreme;

Budite fizički aktivni tokom dana, kako biste uveče lakše utonuli u san;

Izbegavajte kafu i druga pića koja sadrže kofein posle 12 časova, jer će vam otežati uspavljivanje;

Neposredno pre odlaska u krevet, izbegavajte veštačko svetlo elektronskih uređaja. Drugim rečima, ne uspavljujte se gledajući u telefon;

Tokom dana ne dremajte previše. Spavanje duže od 20 minuta će poremetiti ciklus spavanja i buđenja, savetuje WebMD.

Stručnjaci takođe preporučuju kada je je pravo vreme za određene aktivnosti.

Na primer, najbolje je doručkovati između 7h i 9h ujutru, jer je to vreme kada telo prikuplja energiju.

Između 10h i 11h je prag bola najviši, zbog čega je dobro tada otići kod zubara ili na neku drugu intervenciju koja može biti bolna.

Period od 9h i 12h je najbolji za intelektualne aktivnosti, zbog čega važne odluke treba da donosite u ovom periodu, dok je 17h najbolje vreme za rekreaciju.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Možda niste znali, ali dobar san je važan i zbog sledećeg...
spavanje

Reč stručnjaka

10.04.2022. 12:05

Možda niste znali, ali dobar san je važan i zbog sledećeg...

San nam je potreban da bismo preživeli, baš kao što su nam potrebni hrana i voda. Dakle, nije čudo što trošimo skoro trećinu života na spavanje, a naučnici su otkrili da spavanje pomaže telu na nekoliko načina. Najpoznatije teorije koje su stručnjaci izdvojili pričitajte u nastavku teksta…
Close
Vremenska prognoza
clear sky
15°C
29.09.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve