Zdravlje
07.02.2025. 04:05
Zdravlje
14.11.2025. 20:50
R. E.
Zagađenje vazduha
A, u PM 2,5!
Već godinama vazduh u Srbiji nije "gas bez boje i mirisa“, naprotiv.
Često ga je vrlo lako videti, a sve češće i osetiti njegov "miris“ koji nije nimalo prijatan. U školi su nas na časovima hemije učili da za jedinjenja ili smese koje smrde, kažemo da su "karakterističnog mirisa“. U slučaju vazduha u Srbiji, a naročito u većim gradovima, ipak ćemo se držati termina – smrad!
Zašto sada o tome pišemo? Nije to nikakva novost, pogotovo što se ta zagađenost gotovo i ne razlikuje u letnjim, odnosno zimskim mesecima, bez obzira na to da li je u toku grejna sezona ili nije.
Podaci zvanične državne monitoring agencije za zaštitu životne sredine Srbije već godinama pokazuju da je vazduh veoma zagađen u svim većim gradovima, ako posmatramo na godišnjem nivou.
Nedavno je, međutim, objavljen godišnji izveštaj Instituta za zdravstvene efekte i Instituta za zdravstvenu metriku o globalnom stanju vazduha, koji se smatra najkvalitetnijim izvorom podataka o kvalitetu vazduha i o njegovom uticaju na zdravlje.
A podaci objavljeni u njemu, koji se tiču Srbije, nisu nimalo ohrabrujući. Može da izgleda bezazleno da se na 100.000 stanovnika zagađen vazduh, odnosno koncentracija PM 2,5 čestica kao uzrok smrti pripisuje u 81 slučaju.
Ali ako se to uporedi sa svetskim prosekom, koji je 56 slučajeva na 100.000 stanovnika, ili sa prosekom u Nemačkoj (17 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika), videćemo da je to daleko od bezazlenog.
U apsolutnim brojkama, ukupna prevremena smrtnost u svetu, koja se pripisuje izloženosti zagađenom vazduhu, sada je na nekih 7,9 miliona ljudi godišnje.
Oko 600.000 ljudi godišnje premine od Alchajmerove bolesti koja je uzrokovana zagađenim vazduhom. U Srbiji je to osam do 11 osoba na 100.000 stanovnika.
Istovremeno, u Srbiji je oko 19 odsto smrti od ishemijske bolesti srca prouzrokovano zagađenim vazduhom, kao i 18 odsto smrti izazvanih moždanim udarom. Tu je i hronična opstruktivna bolest pluća sa 16 odsto. Posebno zabrinjava neonatalna smrtnost, odnosno smrtnost odojčadi u prvom mesecu života, gde je procenjeno da je 14 odsto od svih neonatalnih smrti prouzrokovano zagađenim vazduhom.
Druga činjenica se takođe odnosi na decu, koja su posebno osetljiv deo populacije, da je i u svetu zagađen vazduh drugi faktor rizika za infekcije donjih respiratornih puteva i drugi faktor rizika smrtnosti dece do pet godina. Kod dece drugačije deluje zagađen vazduh, manja im je telesna težina, brže dišu, aktivnija su, imaju nezrela tkiva i to je sve razlog njihove ranjivosti.
Sve te podatke iznela je dr Elizabeta Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.
Vlada Srbije je pre tri godine donela Program zaštite vazduha do 2030. godine. Ako bi bile primenjene mere smanjenja zagađenja vazduha, predviđene u tom dokumentu, smrtnost od zagađenog vazduha bila bi smanjena za 40 odsto, što bi nas dovelo do nivoa svetskog proseka. Ključna stavka u svemu je – ako bi bile primenjene...
Više od trećine svetske populacije, odnosno 36 odsto svetske populacije izloženo je prekomernim nivoima zagađujućih čestica PM 2,5, odnosno koncentracijama većim od 35 mikrograma po kubnom metru. Dozvoljena koncentracija u Srbiji i zemljama Evropske unije iznosi 25 mikrograma po kubnom metru, dok Svetska zdravstvena ogranizacija ne preporučuje koncentracije veće od pet mikrograma po kubnom metru.
Vesti
09.07.2025. 21:20
Da li zakon može da očisti vazduh?
Komentari
